НАВОДЊАВАЊЕ КАО КЉУЧ ОПСТАНКА: Зашто Војводина више није „житница Европе“?

ИАКО се Војводина деценијама сматрала „житницом Европе“, стручњаци упозоравају да без озбиљнијих улагања у наводњавање и инфраструктуру домаћа пољопривреда тешко може да оствари веће приносе и стабилнију производњу.

НАВОДЊАВАЊЕ КАО КЉУЧ ОПСТАНКА: Зашто Војводина више није „житница Европе“?

Фото: Pawparazzi / Alamy / Profimedia

Говорећи за РТВ у емисији Сигнали, професор воћарства др Зоран Кесеровић указао је да се структура извоза Србије значајно променила у односу на период од пре тридесетак година. Како је навео, некада су доминантни извозни производи били житарице и производи од жита, док данас значајно место заузимају воће и прерађевине од воћа, међу којима предњаче јабуке, смрзнуте малине, вишње и купине, а све већи значај добија и боровница.

Кесеровић је истакао да воћарство заузима релативно мали део обрадивих површина, али да управо интензивна производња и примена савремених технологија доносе највећу вредност и покрећу развој појединих крајева Србије. Као пример навео је подручје Мале Ремете, које је последњих година постало препознатљиво по производњи јабуке, винарству и развоју туризма.

Према његовим речима, највећи напредак у домаћем аграру остварен је управо у воћарству, виноградарству, винарству и пчеларству, док потенцијал производње садног и семенског материјала још није довољно искоришћен.

Наводњава се свега 7 одсто површина

Говорећи о томе због чега Војводина више нема статус водеће европске житнице, Кесеровић је оценио да је један од кључних проблема веома мали проценат наводњаваних површина. Како је навео, у Србији се наводњава тек око седам одсто укупног пољопривредног земљишта, док се у појединим деловима Шпаније системима за наводњавање покривају чак и ратарске културе.

Он сматра да ће у наредним годинама наводњавање морати да постане обавезна агротехничка мера уколико се жели стабилнија и профитабилнија производња.

На проблем недостатка воде указали су и пољопривредници. Ратар из Дероња Сава Компалић поручио је да климатске промене више не остављају простор за питање да ли ће бити суше, већ колико дуго ће трајати и колике ће последице оставити. Он сматра да аграрна политика мора више да подржи уређење каналске мреже, субвенције за системе за наводњавање и едукацију младих произвођача.

Пољопривредник из Чуруга Александар Ђурагин упозорио је да без јачег сточарства нема ни довољно органске материје за очување квалитета земљишта. Како каже, само бушење бунара није дугорочно решење, већ је неопходно системско одржавање и обнова каналске инфраструктуре.

Винарство тражи дугорочну стратегију

Да се последњих година озбиљно улаже и у винарство, потврђује и власник „BT Winery“ Милан Настић. Он је оценио да улагања у пољопривреду, посебно у виноградарство и винарство, захтевају дугорочан приступ и стратешко планирање, јер се поврат инвестиција често чека деценијама.

Настић је нагласио и да су домаће винарије све боље повезане, као и да финални производи попут вина имају значајну улогу у промоцији туризма и других грана привреде које се наслањају на пољопривреду.

(Агромедиа)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

ТРЕБА ОДАТИ ПРИЗНАЊЕ ВУЧИЋУ И СРБИЈИ, МОРАМО ЗАШТИТИ СРБЕ ОД КУРТИЈА Монтгомери очитао лекцију медијима у ЦГ о Косову и Метохији

"ТРЕБА ОДАТИ ПРИЗНАЊЕ ВУЧИЋУ И СРБИЈИ, МОРАМО ЗАШТИТИ СРБЕ ОД КУРТИЈА" Монтгомери очитао лекцију медијима у ЦГ о Косову и Метохији

У ИНТЕРВЈУУ за црногорски "Дан", Вилијам Монтгомери, бивши амерички амбасадор у СР Југославији, осврнуо се на ситуацију на Косову и Метохији.

15. 05. 2026. у 13:16

Коментари (0)

ВЕЛИКИ ПОСАО ПАРТИЗАНА: Црно-бели довели фудбалера из Премијер лиге!