Пшеница у солидном стању: Ево шта је највећи изазов

ИАКО је стање пшенице тренутно стабилно захваљујући падавинама, високи трошкови и неизвесне откупне цене и даље представљају велики проблем за пољопривреднике.

Фото: Gilles Larbi, Panther Media Global / Alamy / Profimedia

Упркос променљивим временским условима током зиме и раног пролећа, стање пшенице у Колубарском округу тренутно се оцењује као стабилно, уз приметно побољшање након обилних падавина које су у појединим деловима региона достигле између 70 и 100 литара по квадратном метру.

Нагло кренула после кише

Развој пшенице и других стрних жита током зиме био је успорен због ниских температура и недостатка влаге. Ноћне температуре су у појединим периодима падале и до око 2°Ц, што је додатно условило стагнацију усева. Тек са порастом температура и доласком обилнијих падавина дошло је до наглог опоравка вегетације.

- Пшеница је нагло кренула након кише. Тренутно се налази у различитим фазама развоја, у зависности од локалитета и времена сетве. На појединим парцелама још увек није развијен лист заставичар, док су друге већ ушле у интензивније фазе пораста. У оквиру стрних жита, јечам је завршио свој развојни циклус раније, док пшеница сада улази у кључне фазе формирања приноса - каже Милутин Ђокић из Института за ратарство и повртарство Нови Сад.

Ђубрење обављено на време

Посебан проблем у претходном периоду био је у искоришћењу азотне прихране. Иако је у многим случајевима ђубрење обављено на време, без падавина азот није могао да доспе у зону кореновог система.

- Тек после ових киша азот се активирао и сада се јасно види ефекат прихране. Чим се и дневне температуре буду подигле, видеће се ефекти и како пшеница расте.

Стручњаци препоручују и корективне агротехничке мере, заштиту од болести, као и употребу аминокиселина у условима стреса.

- Аминокиселине делују као подршка биљци, помажу јој да се опорави и стабилизује раст, као и да се додатно прихрани - наводи се у препорукама са терена.

Климатске промене померају оптималне рокове сетве и жетве

Кључни период за коначан принос тек предстоји, јер ће све зависити од временских услова у фази наливања зрна. Довољна количина падавина у том периоду може значајно допринети приносу, док високе температуре могу имати негативан ефекат. Уколико услови буду повољни, жетва стрних жита могла би да почне почетком јула.

- Пожељно би било да падавина буде у периоду наливања зрна, али би било оптимално и да тада не буде високих температура. Имали смо пре неколико година ситуацију када је почетком маја било преко 30 степени, што никако није било добро ни за пшеницу, али ни за остала стрна жита. Како сада ствари стоје, жетва би могла бити почетком јула - каже Ђокић.

Ове године је, према проценама, засејано око 30 процената више стрних жита него раније.

- Више ни рокови, ни оптимални рокови за сетву пшенице и кукуруза нису као што су били. Прошле године су више страдали хибриди каснијих група зрења и све зависи од тога у којој фази развоја наступи сушни период. Можда је боље сејати сорте које раније завршавају вегетацију. На пример, јечам завршава своју вегетацију почетком јуна и готово увек има добар принос - наводи он, додајући да су климатске промене и променљив распоред падавина довели до тога да се сетва често одвија ван уобичајених термина.

Велика улагања, минимална зарада

И ове године највећа ставка у сетви је ђубриво, а како оцењује Ђокић, семенски материјал има најмањи удео у трошковима.

- Нафта и ђубриво су највише поскупели, али када се укалкулишу трошкови од припреме земљишта до вршидбе, цена пшенице у откупу требало би да буде 45 динара, кукуруза 40 динара, соје 60 динара, сунцокрета 70 динара, а млека 75 динара. У том случају пољопривредник, који ради 365 дана, може имати зараду.

Субвенције су, према мишљењу стручњака, ту да помогну, али оно што је потребно јесте сигурна цена на период од бар пет до 10 година. У том случају пољопривредници би знали на чему су и могли би да планирају. Неконтролисани увоз пољопривредних производа обара цене, што на дужи рок може бити велики проблем за пољопривреднике.

(Агроклуб)

Препоручујемо

Економија

0 0

Гутереш поручио: Блокаде Ормуског мореуза су ризик за избијање светске прехрамбене кризе

27. 04. 2026. у 18:24

Економија

0 0

Папири одлазе у прошлост: Регистрација возила на лизинг сада без иједног документа

27. 04. 2026. у 17:55

Економија

0 1

Шок на пумпама у Европи: Дизел поскупео дупло више од бензина, ово су цене горива

27. 04. 2026. у 17:39

Пољопривреда

0 0

Нема ни педаљ празне земље: Село у коме сви раде и из кога млади не одлазе

27. 04. 2026. у 17:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације