ПУБЛИЦИСТА и члан УНС-a Дејан Томић огласио се поводом одрешених рекација из Хрватске, али и Хрвата из Војводине.
Повезане вести
„НАСЛЕЂЕ НАШИХ ПРЕДАКА“ ПРЕД ПУБЛИКОМ: У Суботици премијера представе о свадбеним обичајима бачких Буњеваца
НА сцени „Јадран“ у Суботици премијерно је приказана представа „Наслеђе наших предака“ по тексту и у режији Кате Кунтић.
14. 10. 2020. у 20:33
Најновије из рубрике
НАЈТРАГИЧНИЈИ ДАН ИСТОРИЈЕ И ПУТ КА ПОБЕДИ: Богословска тајна Великог петка
ДАН када је „Живот окусио смрт“ није само време туге, већ тренутак у којем је Крст престао да буде оруђе срама и постао кључ Раја.
09. 04. 2026. у 23:26
НА ВЕЛИКИ ПЕТАК ВЕРНИЦИ ИЗГОВАРАЈУ ОВУ МОЛИТВУ: Снажне речи које доносе мир, веру и наду
У НАЈДУБЉОЈ тишини Великог петка, из редова блага које је Свети владика Николај оставио српском народу, извире молитвени бисер за који преподобни Јустин Ћелијски каже да је део вечног Српскиг Јеванђеља – речи које данас звуче снажније него икада.
09. 04. 2026. у 22:45
ФАРБАЊЕ ЈАЈА МЛЕВЕНОМ ПАПРИКОМ: Природан метод за најлепшу црвену боју у ускршњој корпици
ТРАДИЦИОНАЛНО је симбол Ускрса црвено јаје, које је обавезно на трпези, а у црвено се боји и чуваркућа, прво офарбано јаје, које чува породицу и дом.
09. 04. 2026. у 22:24
ОВАЈ БРОЈ ЈАЈА МОРАТЕ ИМАТИ У КУЋИ ЗА УСКРС: То доноси срећу и благостање по обичају
УСКРС је један од најрадоснијих хришћанских празника, који симболизује васкрсење Исуса Христа и победу живота над смрћу. Један од најлепших обичаја је фарбање јаја, које се у Србији традиционално обавља на Велики четвртак или Велики петак.
09. 04. 2026. у 22:12
ЈЕДНУ СТВАР СУТРА МОРАТЕ ИЗБАЦИТИ ИЗ КУЋЕ: Обележавамо Велики петак, а на ово морате обратити посебну пажњу
У ХРИШЋАНСКОЈ традицији, Велики петак сматра се најтужнијим даном у години. Тада се верници присећају страдања и распећа Исус Христ на Голготи.
09. 04. 2026. у 21:22
Srbijo Zuta kuco
12.03.2021. 18:55
Besplatan prilog koji pokazuje da su Sokci i Bunjevci autohtoni narodi u Backoj: "Што се тиче територије данашње Војводине, према попису из 1720. године на овом простору је живело свега 90.000 људи, од тога у Бачкој чак 72% становништва су били Срби, 22% Буњевци и Шокци, а у Банату (и делу који је сада у Румунији) 96% Срби, 4% углавном Румуни." Kao sto vidite Hrvata u osamnaestom veku tu nije ni bilo.
Luka
17.03.2021. 12:47
Uskrsnuće pitanje Bunjevaca i njihova opredelenja treba raznim ”žigmanovima” da bi opravdali honorare i političke privilegije koje dobivaju od matične zemlje,a i dobro došlo Hrvatskoj da se od nje nešto čuje i u Briselu.