"АЛЕКСИНА БАШТА" ВЕЛИКОГ СРЦА: Фарма органских кока код Суботице спајила здраво и хумано

ДА ли се сећате Алексе Човића из Суботице, чија је тужна животна прича и борба са тешком и неизлечивом Батеновом болешћу пре десетак година подигла на ноге целу Србију?

Фото Ј. Лемајић

Дечак топлих црних очију је ту неправедну битку изгубио пре три године, али он и даље "живи" и то кроз "Алексину башту" у Љутову, селу код Суботице, у којој његови родитељи Јелена и Стеван Човић узгајају органске производе и пуног срца дочекују особе са инвалидитетом.

- Брига око Алексе захтевала је сталну посвећеност и били смо свесни да не можемо да имамо класичне послове, већ неки који можемо у сваком тренутку да прекинемо и дођемо кући уколико се Алексино стање искомпликује. Написали смо пројекат за производњу хумуса глистењака који укључује и радионицу за особе са инвалидитетом и наша идеја је освојила треће место на националном и друго место на регионалном Форуму за зелене идеје. Тако је 2016. настала "Алексина башта" и њена сестринска организација УГ "Сан" - започињу причу Јелена и Стеван.

Фото Ј. Лемајић

Тада почиње ново поглавље у њиховим животима.

- У склопу фарме "Хепи чикен" почели смо са узгојом кока носиља и производњом органских јаја. Да бисмо то покренули, аплицирали смо за међународни програм, који обухвата пет балканских земаља, и у конкуренцији од 100 пројеката наша идеја о фарми кока носиља је подржана са 6.000 евра - објашњава даље Стеван. - Уложили смо много више од тога, али желимо да идеју поставимо на чврсте ноге. Са 300 кока и јајима која продајемо желимо да удружење "Сан" буде одрживо и да увек имамо могућност да организујемо активности особа са инвалидитетом, као и да социјалним предузетништвом помогнемо људима којима је потребно.

Најпре су купили 400 кока, али многе од њих су подавиле ласице, јер грабљивцама није било тешко да поткопају еколошки кокошињац, направљен само од сламе и блата. Имали су, како кажу, разних пехова док нису научили како да раде, али им то није осујетило планове.

- Коке једу све што је органско, али дешавало се да се преједу или пак да буду гладне. Нисмо знали да им све погодимо - причају нам неке од анегдота. - Али, полако смо се уходали, а што је најважније, нашлисмо тржиште за пласман органских јаја. Она јесу скупља од обичних, делују блеђа јер нема концентрата, али су много здравија.

ХУМАНОСТ  Стеван и Јелена са покојним сином Алексом, Фото Ј. Лемајић

Жеља Јелене и Стевана је и да почну прозводњу органског поврћа, а у току је и изградња еколошког кокошињца.

- Желели смо да на овом месту особе са инвалидитетом упознамо са овим начином производње, да им овде организујемо радионице и неке видове радних терапија. Сви су уживали у градњи куће, мешали су блато и правили зидове. Врло брзо су видели продукт свог рада и то је за њих веома важно - додаје Јелена, која сада брине о једној девојчици из Дома за децу ометену у развоју "Колевка". - Све је кренуло од Алексе, знам да би он овако нешто желео, јер увек када сам била у контакту са децом са инвалидитетом, размишљала сам шта ће бити са њима када им родитељи не буду живи. Зато нам је жеља и да у будућности направимо "Алексин камп" где би они, уз подршку, могли да живе и раде. До тада желимо да овде буду радионице, на којима ће се осећати лепо и корисно.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације