ЊИХ ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА НЕ МОЖЕ ДА ЗАМЕНИ: Зашто млади "заобилазе" Рударско-геолошки факултет

КАДА се помене Рударско-геолошки факултет, већина прво помисли на јаме под земљом или у најбољем случају на кристале.

Фото: Д. Миловановић

Мало ко зна да се на РГФ школују стручњаци без којих се не могу градити ауто-путеви, мостови и тунели, обезбедити извори пијаће воде, проценити ризик од клизишта, направити лаптоп или неки козметички производ... Истовремено, број студената опада, па је после првог уписног рока овде остало 214 неподељених индекса.

То је тренд готово у целом свету, кажу на факултету, уз оцену да су природне науке свуда под притиском промене интересовања младих, као и погрешних представа о професијама без којих савремени живот није могућ.

- Рударство и геологија су свуда око нас, у свему чега се дохватимо - у мобилном телефону, лаптопу, аутомобилу, шољици за кафу, фармацеутским производима, храни - каже проф. др Кристина Шарић, продекан за науку и маркетинг. - Геолози морају да пронађу минералне сировине, рударски инжењери да их безбедно експлоатишу, а онда се од експлоатисаних и прерађених сировина прави готово сваки производ који свакодневно користимо.

На овом факултету подсећају да се њихови стручњаци не налазе само у рудницима.

- На пример, геолог први излази на терен, пре него што се изгради било који мост, зграда или ауто-пут - истиче Шарићева. - Његов задатак је да процени стабилност терена за градњу. Нема ниједне капи воде док хидрогеолог не пронађе изворе и не потврди њен квалитет.

Инжењери анализирају и састав уро-камена из бубрега пацијената како би лекари могли да пропишу одговарајућу терапију, баве се проучавањем и заштитом културног наслеђа, део су мултидисциплинарних тимова са инжењерима грађевинарства, машинства, електронике, биологије, технологије и тако даље, а стручњаци за заштиту животне средине прате и контролишу процесе који утичу на квалитет средине и у исто време надзиру поштовање регулатива којима је прецизирано очување природе. Ипак, у јавности је последњих година створена сасвим другачија слика.

Декан Рударско-геолошког факултета проф. др Александар Цвијетић сматра да је антирударска кампања око литијума свакако оставила последице на интересовање младих, иако је тешко прецизно измерити колики је њен утицај.

- Ако то посматрамо из угла кампање око литијума, онда бисмо могли рећи да јесте један од разлога за мање интересовање студената за наш факултет - наводи професор Цвијетић. - Из Лознице и околине нам је 2016. и 2017. године долазило више од 10 студената, с идејом да се после студија запосле у руднику чије је отварање планирано у њиховом крају. Када је 2018. године рударство постало политичко питање и изашло из области струке, факултет се нашао у немилости јавности. Највећи проблем је што је стручна тема постала политичка. Да ли постоји директна веза нове ситуације у нашем друштву и броја студената који уписују наш факултет питање је које захтева дубљу анализу.

Цвијетић наглашава да тренд опадања броја студената рударства и геологије постоји свуда у свету, осим у Кини и Аустралији. Сви имају исти проблем.

- Све време смо били у позицији да морамо да се бранимо, али без могућности да остваримо дијалог. Људи никако нису могли да схвате да ископавање литијума није исто што и Рударско-геолошки факултет - истиче декан. - Ми на РГФ нисмо ти који одлучују да ли ће се нешто експлоатисати, ко ће то да ради и колика ће бити рудна рента. Наше је да свој посао радимо професионално и да образујемо стручњаке који ће бити спремни да одговоре на професионлане изазове које намеће не само повећана потреба за минералним сировинама (посебно критичним и стратешким минералима), већ и глобална нестабилна геополитичка ситуација када је реч о рударству.

Рударство, каже декан, свакако има утицај на животну средину и то нико не спори.

- Свако ко каже да ће тамо где се отвори рудник све остати исто, није у праву - каже професор Цвијетић. - Но, наши инжењери заштите животне средине оспособљени су да у потпуности управљају животном средином. Они не познају само прописе, већ умеју да прате читаве процесе у областима повећане рударске активности и процене шта се дешава у животној средини. Не постоји посао без ризика, рударство и геологија нису изузетак, али је суштина наше струке да ризике уме да препозна, процени, сведе на разумну меру, предвиди их и да зна решења за евентуалне акциденте.

Уз то, не треба заборавити да има и много прљавијих индустрија, попут петрохемије или индустрије гуме, пољопривреде, текстилне индустрије и других. Но, рударство је постало главна мета у еколошкој хистерији која влада Европом.

Продекан за наставу проф. др Бранко Глишчевић каже да се факултету годинама приписује одговорност за послове који уопште нису у његовој надлежности.

- Поистовећују нас са стварима које нису наше. Ми се бавимо геолошким истраживањима и рударством - каже Глишчевић. - Цела прича око литијума била је упакована око технологије прераде и депонија, што нема везе са нашим послом.

На факултету истичу да је пад броја студената последица и демографских промена. Међутим, тај тренд опадања броја студената рударства и геологије постоји свуда у свету.

- Имамо лошу демографску слику. Мање је деце, па је мање студената на готово свим факултетима - наводи професорка Шарић. - Но, проблем би требало решавити суштински. Најпре би било корисно и важно да се запитамо: Колике су реалне потребе Србије за инжењерима рударства и геологије?

Foto: Фото: Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

На факултету подсећају и да њихови дипломци не раде само у Србији. Запослени су у највећим светским нафтним компанијама, геолошким службама, грађевинарству, хидрогеологији, екологији, производњи нових материјала и бројним истраживачким центрима.

Декан Цвијетић сматра да млади данас често бирају лакши пут:

- Наш посао је теренски. Иде се по киши, снегу, камењу, трњу. Наравно да је лакше уписати неки менаџмент. Али ја се онда питам - чиме ће ти менаџери управљати ако немамо индустрију?

Један од проблема за децу је и то што су рудници далеко од великих градова.

- Нико неће да иде из Београда. А рудници нису на Теразијама - каже декан Цвијетић.

Можда је управо у тој реченици најбоље описан положај ових професија. Њихов рад најчешће почиње далеко од очију јавности - на планини, поред бушотине, на градилишту, поред извора воде или дубоко испод земље. Али резултат тог рада свакодневно користимо сви. Од темеља куће у којој живимо до телефона који држимо у руци. Управо зато, кажу на РГФ, њихови дипломци не образују се само за рудник. Они образују људе без којих савремени свет, практично, не може да функционише.

Препоручујемо

Друштво

0 0

СРБИЈА НА УДАРУ ПЉУСКОВА СА ГРМЉАВИНОМ Хитно се огласио РХМЗ: У овим деловима земље могућ и град (ФОТО)

15. 07. 2026. у 16:32

Друштво

0 0

СРБИЈА УЛАЗИ У ЕЛИТНО ДРУШТВО: У седишту "Насе" биће потписан историјски споразум који отвара врата свемиру

15. 07. 2026. у 15:51

Друштво

0 0

БАКА ДАРИНКИ (87) НИ ТРАГА ВЕЋ 9 ДАНА: Изгубила се старица у Новом Саду, породица апелује за помоћ (ФОТО)

15. 07. 2026. у 15:11

Друштво

0 0

"Дунав осигурање" исплатило 1,89 милијарди динара дивиденде акционарима

15. 07. 2026. у 15:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације