СРЦЕ КУЦА У ЛАБОРАТОРИЈИ: Истраживања српске научнице Гордане Вуњак Новаковић у домену научне фантастике

Професорка Гордана Вуњак Новаковић добила је престижну међународну годишњу награду "За жене у науци" која јој је додељена у седушту Унеска.

Фото: Горан Чворовић

- Награда је била велико изненађење. Нисам знала ни да сам у конкуренцији. Реч је о изузетном и престижном признању. Чини ми велику част. Истовремено, овакве награде стављају на мапу читаву област. Буди се интересовање за оно што радимо, а што може много да помогне људима. Такође, онда се и студенти више занимају за такву врсту истраживања – истиче у разговору за "Новости" професорка Вуњак Новаковић.

Награду је добила за област Северне Америке, имајући у виду да живи у Њујорку и ради на Универзитету Колумбија. Рођена Београђака, која је завршила Земунску гимназију, а дипломирала, магистрирала и докторирала на одсеку за хемијско инжењерство Технолошко-металуршког факултета у Београду, где је била и професорка, увек, међутим, с поносом истиче своје порекло.

- Увек се представљам као српско-амерички биоинжењер. Ова награда јесте српско-америчка. Додељена је за северноамерички регион, али увек ту постоји српска димензија коју истичем. Одатле сам дошла и ту стекла основно знање. На доделу сам стигла из Београда – истиче наша саговорница.

Наглашава цењена професорка да у Србији постоји значајан научно-истраживачки рад, иако услови и финансирање не могу да се пореде с оним што се ради у Америци.

- У Србији има много квалитетних пројеката и у тесној сам вези с мојим Технолошким факултетом. Слави сто година постојања, па ћу у новембру поново доћи у Београд. Имамо пуно талентованих људи – каже Вуњак Новаковић.

Мало смо "завирили" и у њен истраживачки свет, који је препун невероватних, корисних, али и крајње занимљивих достигнућа, због чега је и награђена.

- Моја лабораторија једноставно речено прави хумана ткива за примену у медицини. Јединствено је што то радимо од пацијентових сопствених ћелија. Идеја је да се ткиво које је престало да функционише због повреде или болести, обнови на своје претходно стање – каже.

Ради се у два правца. Цела област инжењерства ткива је почела са регенеративном медицином, нарочито за виталне органе:

- У организму имамо 78 различитих органа, а без пет не може да се живи. То су мозак, срце, плућа, јетра и бубрези. На томе смо ставили акценат.

Друга, паралелна грана, представља прављење органа на чипу милиметарских величина. Створи се тако минијатурни животни циклус у лабораторијским условима.

- Веома ситне делиће ткива повежемо васкуларном циркулацијом да бисмо моделовали болести. Тако се терапија коју пацијент треба да прими најпре тестира на ткивима које направимо од ћелија његове крви. Показали смо да можемо да репродукујемо срчану аритмију, инфакрт или, на пример, дисфункцију јетре.

Све делује као у научно-фантастичном фимлу.

- То јесте била фанстастика, а сада се полако ближи реалности. За кости и зглобове још од пре ковида радимо клиничка истраживања у пацијентима. То је мало лакше урадити него с другим органима. Следећи пројекат су плућа, до краја ове године. Направили смо технологију с којом можемо да поправимо функцију плућа донора.

Наша саговорница истиче да је много тога још остало да се уради и да је тешко рећи докле ће се све развијати ова област.

- Не треба да се крећемо брже него што можемо. Мора се бити умерен и конзервативан у томе колико далеко можемо да идемо. Једино што је јасно, јесте да је све оно што радимо мотивисано и диктирано клиничким потребама. Не измишљамо проблеме које решавамо.

Ту се поставља и важно етичко питање.

- Водимо рачуна о томе од почетка до краја процеса. Радимо строго по важећим протоколима, а за све студије постоји надзор. Све зависи и од пацијента. Неки људи, једноставно, не желе трансплатацију органа или ткива. Други желе да продуже живот и да нормално функционишу – закључује професорка Вуњак Новаковић.

Препоручујемо

Друштво

0 1

СРБИЈА ЈЕ ДОБИЛА НОВОГ ЛОТО МИЛИОНЕРА: Срећни добитник освојио невероватних 906.000 евра

15. 06. 2026. у 22:10

Друштво

0 0

КУЛТУРНИ ГЕНОЦИД НАД СРБИМА: Куртијево отимање српског наслеђа на КиМ - Морамо познавати српску историју да бисмо могли да је бранимо

15. 06. 2026. у 21:29

Друштво

0 0

ГРМИ СРПСКИ ОКЛОП: У току редовна обука тенкиста Војске Србије на полигону код Ниша (ФОТО/ВИДЕО)

15. 06. 2026. у 19:51

Друштво

0 0

МОЖЕМО ЛИ ДА ЗАШТИТИМО ВИДОВДАН КАО СВЕТСКУ БАШТИНУ: Ево шта кажу правила Унеска

15. 06. 2026. у 19:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације