ВЕКОВИМА ЛЕЧИ И ПОМАЖЕ ГДЕ ЈЕ МЕДИЦИНА НЕМОЋНА: Појас Пресвете Богородице, једина сачувана реликвија Мајке Божије, сутра у Београду (ФОТО)
ЧАСНИ појас Пресвете Богородице једина је сачувана реликвија из овоземаљског живота Мајке Божије, за коју се вековима везују сведочанства о исцељењу најтежих болести и доношењу радости родитељства тамо где је медицина немоћна.
Фото: Принтскрин Јутјуб/ Телевизија Храм
Према древном црквеном предању, Богородица је сама исплела овај појас од камиље длаке. Будући да је апостол Тома закаснио на Њен погреб у Јерусалиму, вазнета Мајка Божија му се јавила трећег дана у слави и спустила му Свој појас са неба, као опипљив доказ Свог телесног вазнесања и велику утеху за све верне. Вековима чувана у Јерусалиму, а потом и у Цариграду, ова светиња је постала симбол мајчинске заштите и исцелитељске моћи коју јој је Господ даровао.
Исцељење царице Зоје и установљење празника
Прво велико и записано чудо које је покренуло свенародно поштовање ове реликвије догодило се у Цариграду крајем 9. века. Царица Зоја, супруга византијског цара Лава VI Мудрог, тешко је оболела од душевне болести због које је дуго патила. Након што је у тајанственом виђењу сазнала да ће оздравити ако на њу положе Појас Мајке Божије, цар је умолио тадашњег патријарха да отворе запечаћени златни ковчег у Богородичиној цркви Влахерни, где је светиња вековима чувана.
Фото: Принтскрин Јутјуб/ Телевизија Храм
Чим је Појас извађен, окупљени су уочили чудесну чињеницу – реликвија је била потпуно нетрулежна и неоштећена, као да је тек исплетена. Када је патријарх положио Појас на главу болесне царице, она је у истом тренутку потпуно оздравила. У знак дубоке захвалности, царица Зоја је златним нитима украсила цео Појас, који је у том раскошном облику сачуван све до данас. У спомен на овај величанствени догађај, Црква је установила велики празник Полагање Појаса Пресвете Богородице, који се у нашој помесној цркви прославља 13. септембра по грегоријанском, односно 31. августа по јулијанском (црквеном) календару.
Фото: Принтскрин Јутјуб/ ТВ Око РТС
Свети кнез Лазар и дар манастиру Ватопед
Часни појас Пресвете Богородице има нераскидиву, вековну везу са српском историјом и владарским домом Хребељановића. Након бурних историјских догађаја на Балкану и слабљења византијске моћи, део ове велике светиње доспео је у руке српског кнеза Лазара. Дубоко свестан њене непроцењиве духовне вредности, српски косовски мученик је у другој половини 14. века овај драгоцени предмет, заједно са великом честицом животворног крста Господњег, поклонио светогорском манастиру Ватопед. У олтару Саборног храма овог манастира, српски заветни дар без престанка се чува дуже од шест векова.
Фото: Принтскрин Јутјуб/ Телевизија Храм
Лечи болести и доноси радост родитељства
Монаси светогорског манастира Ватопед вековима сведоче о непрекидним чудима која се дешавају пред овом светињом. Часни појас Пресвете Богородице има посебну благодат да доноси утеху и исцељење оболелима од онколошких и других тешких болести, али је у целом хришћанском свету ипак најпознатији по разрешењу брачне неплодности. Пратећи древну традицију, ватопедски монаси на самом аутентичном Појасу освећују уске платнене траке које потом деле верницима. Сведочанства о рођењу деце након молитве пред овом реликвијом и ношења освештане трачице броје се у хиљадама широм света, а међу њима су и бројни парови из Србије који су дочекали своје потомство.
Календар дочека, литије и поклоњења светињама
СВЕЧАНИ ДОЧЕК: Чудесни појас и делови Часног крста стижу из манастира Ватопед сутра (среда, 20. мај). Свечани дочек биће уприличен испред Вазнесењске цркве у 17 часова, где ће патријарх Порфирије служити свечано празнично вечерње богослужење.
СПАСОВДАНСКА ЛИТУРГИЈА И ЛИТИЈА: У четвртак, 21. маја, света архијерејска литургија започиње у 9 часова у Вазнесењској цркви док традиционална велика градска литија поводом Спасовдана креће у 19 часова испред Вазнесењског храма. Ове године светиње ће бити на самом челу свечаног опхода који ће се кретати централним престоничким улицама до Спомен-храма Светог Саве на Врачару.
ПОКЛОЊЕЊЕ ВЕРНОГ НАРОДА: Велике светиње остају у Београду девет дана, од 20. до 29. маја. Биће изложене најпре у Вазнесењској цркви, а потом у Храму Светог Саве, где ће грађани моћи да им приступе током целог дана, а верном народу ће се делити освештане трачице са Свете Горе за здравље, душевни мир и радост родитељства.
Фото: Принтскрин Јутјуб/ ТВ Око РТС
Духовни штит над српском престоницом
Долазак ове велике светиње у Србију, у дане када престоница прославља своју славу Спасовдан, доживљава се као изузетан благослов и посебна милост Пресвете Богородице према нашем народу. Историјски повратак Часног појаса на српску земљу после више од шест векова не представља само подсећање на племените дарове светог кнеза Лазара, већ и отварање духовне ризнице за све који траже лек, утеху и наду. Као што је кроз историју хришћанства чувао градове од пошасти и ратних разарања, верује се да овај свети штит данас доноси преко потребан духовни мир, саборност и исцељење нашем верном народу.
БОНУС ВИДЕО: СРБИЈА ДОБИЛА ЈОШ ЈЕДНОГ СВЕТИТЕЉА: Патријарх Порфирије канонизовао владику Иринеја Ћирића
Restoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTOПрепоручујемо
СВЕТИЊА КОЈА ВЕКОВИМА МИРОТОЧИ: Чудесна снага гроба Светог Симеона у Студеници (ФОТО)
26. 02. 2026. у 19:30
"ТРЕБА ОДАТИ ПРИЗНАЊЕ ВУЧИЋУ И СРБИЈИ, МОРАМО ЗАШТИТИ СРБЕ ОД КУРТИЈА" Монтгомери очитао лекцију медијима у ЦГ о Косову и Метохији
У ИНТЕРВЈУУ за црногорски "Дан", Вилијам Монтгомери, бивши амерички амбасадор у СР Југославији, осврнуо се на ситуацију на Косову и Метохији.
15. 05. 2026. у 13:16
КРАЂА ВЕКА У НБА! Никола Јокић овакву неправду није заслужио, брука и срамота
НБА лига донела је одлуку о МВП играчу НБА лиге!
17. 05. 2026. у 16:04 >> 16:14
ФАРМЕР ОСТАВИО 5 КРАВА НА ПУСТОМ ОСТРВУ: 130 година касније научници нису могли да верују шта виде
ПРИЧА о пет крава остављених на изолованом острву Амстердам у Јужном океану прерасла је у једно од најнеобичнијих поглавља модерне биологије.
14. 05. 2026. у 14:24 >> 20:55
Коментари (0)