ТРАДИЦИЈА ПАРАСТОСА У СРБИЈИ: Обичај који се преноси са колена на колено

ИМА у нашем народу неколико ствари које смо наследили од старих, а које и данас, у доба када се све мења, стоје чврсто на свом месту.

Фото: unsplash.com/Andres F. Uran

Парастос је једна од њих. Можда зато што смо свесни да, док год се за неког помолимо и преломимо хлеб у њихову част, те особе неће бити заиста заборављене.

Шта је заправо парастос

У православној традицији, парастос је помен који се даје за упокојене. Служи се у цркви – свети се жито, пали се свећа, чита молитва – а потом се породица и пријатељи окупљају око трпезе и, у тишини или кроз причу о покојнику, одају му почаст. 

Најпознатији су помени од четрдесет дана, полугодишњи, годишњи, као и седмогодишњи парастос. После тога породица обично обележава годишњицу по сопственој жељи – некима је важно сваке године, некима једном у неколико година. Не постоји „правилан“ распоред; постоји само оно што породица осети.

Жито, хлеб и свећа - три ствари које увек иду заједно

Без жита нема парастоса. Кувана, заслађена пшеница са орасима – сваки крај Србије има своју малу варијацију. Негде се додаје шумла, негде мед, негде се украшава крстом од ораха. Хлеб (колач или погача) се ломи и дели, а свећа се пали за покој душе.

Те ствари нису само религијски симболи. Жито је семе – значи да из онога што се чини мртвим ипак ниче нови живот. Хлеб је свакодневица коју делимо, а свећа је светлост која душама обасјава пут.

Посна или мрсна трпеза

Питање које породице најчешће постављају јесте да ли трпеза треба да буде посна или мрсна. Одговор зависи од дана у недељи и од црквеног календара. Средом и петком, као и током постова, послужује се посно – пасуљ пребранац, сарма од киселог купуса са пиринчем, рибане салате, риба, посне пите. Осталим данима може и мрсно.

Важно је да храна буде обилна, јер се на парастосу каже „ко год наилази, нека узме“. Традиција налаже гостољубивост; нико не сме да оде гладан.

У Београду се на поменима често припремају јела која је покојник волео док је био жив. Те мале, личне ствари су заправо оно што парастос чини парастосом – оброк престаје да буде формалност и постаје сећање.

Улога породице - ту се највише види

Припремити парастос није ситница. Треба договорити датум са свештеником, наручити жито, скувати или припремити храну, позвати родбину, средити простор. Раније се све то радило кући. Жене су данима пре тога месиле, кувале, слагале. Мушкарци су распоређивали столове, долазили су рођаци из других села, преспававали, помагали.

Данас живот тече другачије. У Београду су станови мањи, родбина је расута по граду, људи раде до подне па журе са посла право на гробље. Припремити помен за педесетак људи у сопственом стану постало је готово немогуће. Зато се све чешће тражи сала за парастосе изван куће, простор који може да прими целу родбину, који има посебне столове за зито и свећу, и особље које ће у тишини поштовати читање молитва.

Када породица тражи простор ван куће

Ако се бира где ће се организовати помен, треба имати у виду неколико ствари: простор да буде миран, да особље разуме специфичност повода, да мени може да буде и посан и мрсан, и да се све среди без муке.

За београдске породице које сахрањују или обележавају помен на гробљу Лешће, најпрактичније је наћи место које је близу, на неколико минута од капије, да гости не морају да круже градом после сахране. Простор у непосредној близини гробља, са љубазним особљем које зна обичај и посну и мрсну трпезу  – то је оно што олакшава цео дан. Када се тражи ресторан за парастосе Лешће, као највеће београдско гробље, има највише могућности да породице такве дане проведу достојанствено, без да им организација постане додатни терет поврх туге.

Шта остаје после

Прича се да онај ко се спомиње – не умире. Можда је то истина. Можда је смисао баш у томе да, док га се сећамо, неко још увек живи у нашим гласовима. Традиција је жива докле год је чинимо. Не треба је чинити савршено – треба је чинити искрено. И док год се за нечије име ломи хлеб и пали свећа, тај неко је ту, на свој начин, са нама.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ГУЖВЕ НА ИЗЛАЗУ ИЗ СРБИЈЕ: Камиони на Шиду чекају четири сата

20. 05. 2026. у 07:37

Друштво

0 0

ВЕРУЈЕ СЕ ДА АКО ОВО ВИДИТЕ, ИСПУНИЋЕ ВАМ СЕ ЖЕЉА: Данас славимо појаву Часног крста у Јерусалиму

20. 05. 2026. у 07:02

Друштво

0 0

СУТРА ТОПЛИЈЕ, ДО 25 СТЕПЕНИ: Временска прогноза за среду, 20. мај

20. 05. 2026. у 00:05

Друштво

0 2

ЧУВАРИ СВЕТОСАВЉА: У јужном делу Косовске Митровице обележена слава храма Светог Саве (ФОТО)

19. 05. 2026. у 23:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације