КАКО сам, питате? Добро сам. Мислим само о лепим стварима. Маштам. Све ружно потискујем. Мада, врате се, понекад, слике које узнемиравају и боле. Тада кажем: колико потресних судбина има, колико деце беспомоћне којима је рак орочио живот, ја немам право реч да изустим.

Коментари (0)