СТРАХУЈЕМО ДА ЈЕ УРАНИЈУМ И У КРВИ НАШЕ ДЕЦЕ: Како нас НАТО још убија - Потресна исповест Миленковића из Великих Црљена

ДА су Миленковићи, Зоран и Божидара, свих ових година откада су се суочили са опаком болешћу водили дневник, за њихову судбинску причу било би потребно више од њиховог живота.

Фото: Новости/Приватна архива

- Више и од времена и од простора - каже Зоран Миленковић.

- Али, читав наш живот сада се свео на круг од данас до сутра. На пут од једне до друге клинике. Наслоњени једно на друго, пролазимо кроз ову подмуклу болест и трудимо се да не оптерећујемо децу. Имамо две ћерке, оне имају парво на своје животе и срећу својих породица.

Велики Црљени код Лазаревца. Кућа Миленковића крај пута. И да није, овде их сви познају. По добру и честитости. Овде су радили и градили за своју децу. И никад нису слутили да ће их у једном дану и једној ноћи погодити зло од кога се никад неће опоравити.

Божидара је оболела од рака јаника, Зоран од карцинома простате. Њој се болест проширила и на плућа. Зоран је више пута оперисан. Од 12 узорака за биопсију 11 је било позитивно. Болест га је толико исцрпела да предложено зрачење на Институту за онкологију није издржао. Ако су сумњали да је то последица изложености канцерогенима током бомбардовања, за то сад имају и потврду из лабораторије Chimiche e ambientali, где су, као и многи други оболели од рака после НАТО агресије на СРЈ, посредством адвокатске канцеларије Срђана Алексића из Ниша, послали узорке ткива на анализу.

У Божидарином ткиву нађено је чак 10.955 микрограма алуминијума по килограму телесне тежине, а граница су 33,3 микрограма! Полуметала антимона има 14,98 или 10 пута изнад дозвољене границе. У њеном узорку нађено је чак 520 пута више баријума него што је дозвољено, четири пута више бакра, 281 пут више кадмијума, 254 пута више мангана...

У Зорановом ткиву нађено јe 7.419 баријума, а дозвољена горња граница је 2,4 микрограма по килограму телесне тежине. Кадмијум је повећан 50, бакар 82 пута... Као и у узорку генерала Небојше Павковића, чији су резултати из исте лабораторије у Италији објављени убрзо након његове смрти, и других који су добили налазе, и у узорцима Миленковића нађен је уранијум - у Божидарином чак 30,02, а у Зорановом 2,1 микрограм!

- У мају 1999. НАТО је гађао Велике Црљене - прича нам Зоран.

- Најпре графитним, а онда и касетним бомбама. Све је било под графитном прашином попут паучине. И све куће у Црљенима биле су под том графитном мрежом. Био је то напад на електромрежу Србије. Ма, пусти куће, спасавај мрежу да болнице, породилишта, виталне установе не остану без струје. Са наше куће те графитне мреже скидала су моја Божидара и моја деца. Тек тинејџерке. Нико није размишљао шта се може догодити после... ма, ни тад, ни после! Људи моји, нико није мислио, не барем у мом тиму, а био сам шеф смене у ТЕ "Колубара", да ће нам једног дана доћи на додатну наплату ово зло. Кажем, додатну, јер је већ у том дану неколико колега избачено из строја. Човече, пуцају плућа, падају људи...

Foto: Фото: Новости/Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Таман када су се прибрали и опоравили од ових удара, десетак дана после уследили су нови напади. Овога пута бојевим ракетама директно на термоелектрану. Све је постало буктиња. Две стотине тона пиралена је горело. Пет тона уља и разних киселина. Инсталације. Све око турбинског постројења.

- Гасили смо то, како смо знали и умели, само да турбину сачувамо - сећа се Зоран Миленковић. - Било је повређених, али нико није одустао. Људи моји, кад се сетим... Опет, кажем: ко је мислио да ће га стићи најгоре. Оболели смо и супруга и ја. Болест је дошла подмукло, тек 2014. почео сам да крварим, а онда је захватила један по један витални орган. Божици је, тако је ја зовем, а и сви у комшилуку, оперисан део репродуктивних органа, потом и плућа. Потреса ме слика: одвели је, једном у болницу, а вратили у колицима. Три месеца није стала на ноге. Мени... једном сам примио једанаест јединица крви и исто толико кеса плазме. Терапије. Зрачења... Шта да причам. Желим да ми деца буду здрава. Од мог живота пречи ми је њихов живот. Шта ја и моја Божидара има да очекујемо од будућности? Да поживимо коју годину са нашом децом, са њиховом децом. И кад ме неко пита, ето и ви ме питате: шта бисте да се зло понови? Опет бих, брате, трчао. Гасио. Спасавао.

У Великим Црљенима и околини, каже Миленковић, више од петнаесторо његових комшија и познаника је умрло од рака. Међу њима и младић који није имао ни двадесет година:

- Не знам зашто родбина ћути, а знају да су страдали били на местима која су гађана муницијом са осиромашеним уранијумом.

Овде су питања сувишна. Ни тишина, као пауза у причи, не допушта ни једну једину реч: у сусрет Миленковићима дошли смо са налазима референтне итлијанске лабораторије.

- Видите, ја сам био тамо где је пало највише гелера. Где није могло да се дише од отрова. Моја Божидра у кући са децом под мрежом графитних бомби. Она има 30,2 уранијума у узорку, ја 2,11... Мене, сад, мучи питање, да ли су и наша деца избегла то зло. Страхујем да је тај проклети уранијум можда и у нашој деци. Замолићу каанцеларију Алексић да и њихове узорке упутимо на анализу у Италију. Ето, то бих замолио.

Са фотографијама из неког лепшег времена, тако су желели Миленковићи, растајемо се са овом достојанственом породицом. Верујемо да ће досегнути правду. А стрепња која их притишће, бити само ружан сан. 

Препоручујемо

Друштво

0 7

"МИЛОСРДНИ АНЂЕО" КРИВ ЗА ЧАК 70.000 ОБОЛЕЛИХ И 40.000 УМРЛИХ:Обимно истраживање, услед учесталих релативизација односа уранијум - карцином

25. 03. 2026. у 06:45

Друштво

0 14

"МИЛОСРДНИ АНЂЕО" 78 ДАНА КОСИО НАШЕ АНЂЕЛЕ: На данашњи дан пре 27 година почела је НАТО агресијa на СРЈ

24. 03. 2026. у 06:45

Друштво

19 42

ДАНИЦА ГРУЈИЧИЋ САОПШТИЛА ЛОШЕ ВЕСТИ: Стање је алармантно, много се људи разбољева и умире од последица тумора

21. 11. 2021. у 17:02

Друштво

1 11

ОВО ЈЕ ПРВИ СРБИН КОЈИ ЈЕ ТУЖИО НАТО: Исповест пензионисаног полицајца Благоја Шћекића - одавно сам отписао живот, али болести се плашим

20. 01. 2021. у 22:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације