КОРЕНИ ПАКТА ЗАГРЕБА, ТИРАНЕ И ПРИШТИНЕ СЕЖУ ДАЛЕКО : Сарадња хрватске и албанске емиграције добила званичну форму 1982. у САД, у Детроиту

ВОЈНИ пакт Загреб-Приштина-Тирана је дуговечан, само се покровитељи мењају.

foto: Fejsbuk

Настао је сарадњом у Другом светском рату под покровитељством Сила осовине, а после рата га је преузео НАТО, сматрајући усташе и балисте корисним савезницима у борби против Совјетског савеза. Они су пак имали сопствене циљеве за које су добијали све већу подршку.

- Сарадња хрватске и албанске емиграције добила и институционалну форму, када је септембра 1982. године у Детроиту основан Албанско-хрватски савез, који су чинили Бали комбетар, Хрватски народни отпор и Хрватска републиканска странка. Циљ ове алијансе био је реализовање идеје о "слободној етничкој Албанији" и "независној Хрватској". Илустративан показатељ нивоа координације албанске емиграције са хрватским емигрантима представљао је заједнички протест у Детроиту септембра 1986. када су узвикивали и носили пароле којима се тражила "ликвидација СФРЈ" и тражили стварање "независне Хрватске" и "етничке Албаније". Показатељ одличне организације био је ангажовање два авиона, који су надлетали Детроит, носећи транспаренте са паролама "Ослободите албанске политичке затворенике у Југославији" и "Сада је време за слободну Хрватску" - наводи историчар др Петар Драгишић из Института за новију историју Србије у књизи "Албанска емиграција и косовско питање 1981-1989." у издању куће "Стела поларе".

FOTO: Privatna arhiva

Реч је о "историји иза затворених врата" написаној на основу досад непознатих докумената југословенских тајних служби и највиших државних тела које су носила печат "државна тајна". То је и сведочанство о југословенском руководство које је имобилисано титоистичком идеологијом било неспособно да се ухвати у коштац са проблемом. Књига разбија и мит о "свемоћној и свезнајућој Удби" из чијих докумената преноси чињеницу да је највећи број сарадника у албанској емиграцији Служба државна безбедности почела да ангажује тек 1983, две године после свеопште побуне Албанаца на КиМ.

- Број сарадника СДБ-а који су пратили албанску емиграцију био више него двоструко мањи од броја сарадника СДБ-а који су покривали тада већ готово сасвим клонулу српску емиграцију. У документу ССУП-а из 1986. наведено је неколико емигрантских организација, које су, како је наведено, биле "потпуније оперативно покривене сарадничким позицијама и оперативним везама" али међу њима није било ниједне албанске емигрантске организације - наводи др Драгишић.

Аутор наглашава да је "албанско питање" изнад свега геополитичко и да се већ два века тако и решава. То доказује и стенограм седнице Председништва Централног комитета Савеза Комуниста Југославије из јуна 1981. које је затечено обимом и нсагом албанске побуне, а генерал Никола Љубичић каже: "Не располажемо подацима којима би указали на директну умешаност блокова, посебно САД и Совјетског Савеза, у садашње догађаје на Косову. Ви сви знате да Исток тврди да је ту умешан Запад, а западне службе и западни руководиоци тврде обрнуто. Међутим, према неким подацима, види се да је веома изражен њихов интерес како за Албанију, тако и за Косово. И једни и други процењују да ће Албанија после Енвера Хоџе морати да се определи и у том смислу подузимају мере да ојачају своје позиције како би на тај начин остварили свој утицај на даљу оријентацију и ток догађаја".

foto: Fejsbuk

- Већ крајем 19. века простор Косова и Метохије улази у светску историју. На интерес великих сила за ово мало парче Балкана указује, поред осталог, присуство аустроугарских и руских конзула на Косову. У наредним деценијама овај простор походиле су и друге велике силе: Италија, Трећи рајх, а крајем 20. века и САД. Не треба заборавити ни присуство кинеског утицаја у Албанији током једне фазе Хладног рата. Кључну динамику албанском, односно косовском питању, давала је тежња западних сила да онемогуће руско позиционирање на том малом, али стратешки важном делу Балкана између моравско-вардарске долине и Отрантских врата. Отуда је косовско питање само делимично локално, односно српско-албанско, а знатно више глобално, као део сложеног надметања великих играча на Медитерану. То објашњава тако дуго трајање ове кризе и њен висок конфликтни капацитет - каже др Драгишић.

Он указује да су албанске и хрватске политичке емигрантске покрете повезивали заједнички циљеви: разбијање Југославије и сузбијање српског фактора.

- Док је хрватска емиграција за циљ имала обнову Независне Државе Хрватске, Албанци у егзилу су тежили издвајању Косова из састава Србије и Југославије, односно стварању "велике Албаније". Доступна документа сугеришу да су први озбиљнији контакти албанских и хрватских емиграната успостављени средином шездесетих година. У томе је тада са албанске стране учествовала организација Призренска лига. Те везе ојачале су и постале видљивије осамдесетих година. Испољавале су се и у организовању заједничких антијугословенских протеста у Западној Европи и САД, али југословенски безбедносни апарат располагао је и информацијама о припремама заједничких насилних операција - наводи др Драгишић.

foto: Fejsbuk

Интензивирање активности албанске политичке емиграције, која је осамдесетих година снажно промовисала сепаратистичку идеју, узнемиравала је државно-партијско руководство.

- Највиша тела југословенског система, попут председништава СФРЈ и ЦК Савеза комуниста Југославије, често су се бавила питањем Косова, па и деловањем албанске емиграције. Стенограми и записници са њихових седница и друга архивска документа, откривају да је руководство у Београду наслућивало да проблем Косова има знатно ширу позадину. Наслућиван је интерес СССР да преко Бугарске ојача позиције у Албанији, док је са друге стране детектовано опрезно приближавање Запада режиму Енвера Хоџе. Већ почетком осамдесетих су се јављала страховања да би Хоџа, повезујући се са Западом, могао да добије подршку за албанске циљеве на Косову. У југословенском врху био је већ тада присутан изражен песимизам у погледу перспективе исхода косовског питања. Уочавано је да је албански фактор био у успону, док је тежина Југославије у светским констелацијама убрзано падала - каже др Драгишић.

foto: Б.Субашић

Он у монографији наводи бројне албанске емигрантске организације које покривају цео политички спектар, али да њихово деловање потврђује стару тезу да је "једина религија Албанаца - албанство".

- Албанска емиграција није представљала некакав идеолошки монолитни ентитет. Њу су чиниле старе десничарске организације, попут Призренске лиге, Бали комбетара, или Легалитета, али је од почетка осамдесетих убрзано јачао леви, марксистичко-лењинистички пол, који је, сматрало се у Београду, био вођен из Тиране. Упркос дубоком идеолошком рову између ове две групације, није било њиховог размимоилажења у погледу циљева великоалбанског националног пројекта, који је подразумевао одвајање Косова од Србије као почетном фазом овог алгоритма - каже др Драгишић.

Албанска емиграција се нагло активирала после албанске побуне на Косову 1981. пре свега кроз политичко-пропагандне кампање, организовање демонстрација у западној Европи и САД, покушаје повезивања са политичком класом на Западу и повремене насилне акције.

- За разлику од хрватске емиграције, која је знатно чешће посезала за терористичким методама борбе, Албанци су акценат стављали на политичко деловање, односно покушаје интернационализације косовског питања. Важан аспект активности, посебно у САД, било је тесно повезивање са групом проалбански оријентисаних сенатора и конгресмена. Најистакнутији припадници овог неформалног круга били су Џозеф Диогарди, Вилијем Брумфилд, Боб Дол, Џејмс Трафикант, Алфонсо Дамато и Том Лантош. Албанска емиграција учвршћивала је везе са овим политичарима и новчаним донацијама.

foto: Fejsbuk

Запад је у кључним годинама Хладног рата настојао да ојача своје геополитичке позиције у Албанији, што је подразумевало отвореност према "албанским визијама решења косовског питања".

- Такав спољнополитички контекст ишао је наруку албанској емиграцији, чије су активности у одређеној мери биле толерисане, па и подржаване од различитих кругова, пре свега у САД. Године 1981. и 1989. су прекретнице у историји косовско-метохијског простора. Албанска побуна на КиМ 1981. означила је почетак ескалације албанског сепаратистичког пројекта, док је 1988/1989. године овај покрет био обуздан енергичним акцијама српског руководства. Али од 1981. до 1989. албанска емиграција је на Западу развила симпатије према "албанској ствари", нарочито у америчкој администрацији, чиме је најављено још радикалније заоштравање односа Београда и Запада око косовског питања, што се и десило у наредној деценији.

FOTO: Privatna arhiva

НЕМОЋНИ БЕЗБЕДЊАЦИ СА КОСОВА

КЉУЧНИ инструмент обуздавања албанске емиграције требале су да буду југословенске безбедносне службе, али значајнијих успеха није било, наводи др Драгишић:

- С обзиром на својеврсну поделу рада у деловању југословенских обавештајних служби, где је свака република пратила "своју" емиграцију, кључни задатак у сузбијању албанске емиграције припао је Служби државне безбедности САП Косово! Ова агенција том изазову није била дорасла. Осим тога, поставља се питање са колико ентузијазма су косовски безбедњаци, већином Албанци, улазили у борбу са "својом" емиграцијом. У полицијским документима подвлачен је неуспех СДБ да продре у њена жаришта.

FOTO: Privatna arhiva

ТЕСНЕ ВЕЗЕ СА АМЕРИКАНЦИМА

ДИПЛОМАТСКА служба СИД пренела је 1987. информацију да се упркос формалној америчкој подршци Југославији, потпредседник САД тајно састао са њеним непријатељима, наводи др Драгишић:

- Маја 1987. албанска емигрантска организација Бали комбетар приредила је вечеру у част конгресмена Брумфилда који је у обраћању присутнима најавио своју кампању за отварање америчког конзулата у Приштини. У документу ССИП из јуна 1987. наведено је да се албански емигранти у САД нису састајали само са конгресменима и сенаторима, већ и са високим представницима америчке администрације, између осталих и са потпредседником, Џорџом Бушом. Томе је, међутим, додат коментар да је америчка Амбасада у Београду негирала сусрет Буша и Албанаца.

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ПРИЛИКА ЗА ОСТВАРЕЊЕ НАЦИОНАЛНИХ ИДЕЈА: Надежда се после повратка у Србију није ограничила на рад са децом у Вишој женској школи

05. 03. 2026. у 18:00

Друштво

0 0

ДА ЛИ ЈЕ 50 ЕВРА МАЛО ЗА СВАДБУ? Балканци открили колико заправо стављају у коверту

05. 03. 2026. у 17:26

Друштво

0 1

СТИЖЕ ПРЕОКРЕТ ВРЕМЕНА: Ова појава биће доминантна од недеље - нарочито у једном делу Србије

05. 03. 2026. у 14:59

Друштво

0 0

ДРОНОВИ УНИШТАВАЈУ КОРОВ: Србија и Хрватска покренуле заједнички пројекат вредан готово пола милиона евера

05. 03. 2026. у 14:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације