ЦРНА ГОРА ОВИМ ПОТЕЗОМ ПРЕВРНУЛА ЈЕ ПО КОСТИМА СРПСКИХ ЈУНАКА! Србија је за њих окупатор, а шта је са 1.300 каплара?

БУРА око скандала у Подгорици се не стишава! Скупштина Црне Горе усвојила закон који Србију означава као окупатора из 1918. године и то је отворио многе старе српске ране.

Фото принтскрин Ало.рс

Ово је спорна формулација која је отворила најболније српске ране.

Наиме, одлука Скупштине Црне Горе да у закону задржи формулацију о „насилној анексији“ из 1918. године поново је отворила старе историјске поделе. Противници таквог тумачења подсећају да је Србија у Првом светском рату поднела огромне људске жртве, међу којима су били и чувени 1300 каплара – средњошколци и студенти који су 1914. године прошли убрзану војну обуку и послати на фронт да бране земљу од аустроугарске инвазије.

Фото принтскрин Ало.рс

Многи од њих погинули су у рату, а њихова генерација постала је симбол жртве коју је Србија поднела током Великог рата. Због тога критичари ове срамотне формулације сматрају да је неприхватљиво да се догађаји из 1918. године данас називају „окупацијом“, имајући у виду да су српска војска и српски народ претходно прошли кроз Церску и Колубарску битку, албанску голготу и страдања која су обележила читаву једну генерацију.

Управо на то је током скупштинске расправе алудирао и Милан Кнежевић, поручујући да се на овај начин историјска улога Србије тумачи потпуно супротно од онога како је доживљавају многи грађани Црне Горе и Србије, који 1918. годину виде као годину ослобођења и уједињења, а не окупације.

Мојковачку битку називамо беспотребном глупошћу и залудном жртвом. Пролазимо кроз албанску голготу да би нас опет сахрањивали у Плавој гробници, на острву Виду и Зејтинлику, мислећи да нећемо васкрснути као народ, као што смо васкрсли на Кајмакчалану - казао је Кнежевић.

Према његовим речима, Црна Гора је једина земља на свету која свој нестанак и капитулацију из 1916. године прославља као слободу, а своје ослобођење из 1918. године, које је прославио цео свет, означава као присилну анексију, и то од братске Србије.

О 1.300 КАПЛАРА

У Првом светском рату на првој линији фронта нашли су се и синови српске интелектуалне и друштвене елите.

Српска Врховна команда позвала је у септембру 1914. на служење ђачког кадровског рока све студенте са продуженим роковима, редовна годишта ђака рођених 1892, као и тек регрутовано 1893. годиште. Мимо ранијих прописа примани су и ученици нижих школа и они који су имали завршену малу матуру. Неки су прекинули студије на најпрестижнијим европским универзитетима. Међу њима је било и синова министара, професора, високих официра, лекара, свештеника из свих крајева Србије, али и из Аустроугарске. Сви они упућени су до средине септембра у Школу резервних пешадијских официра у Скопљу. Било их је око 1.400, старости од 21 до 24 године, наводи на званичном сајту Министарство одбране републике Србије.

Од пристиглих ђака и студената образован је Први скопски ђачки батаљон од шест чета, под командом потпуковника Душана Глишића. Прву чету сачињавали су ђаци из Ужица и Ваљева, другу Нишлије, Врањанци и Топличани, трећу Крагујевчани и Пироћанци, четврту углавном Београђани, док су у петој чети били ђаци регрути из Старе Србије и Македоније, Црне Горе и Аустроугарске. Шеста чета је формирана нешто касније, након пристизања студената из Русије, Немачке, Француске, Енглеске и Швајцарске.

Свих шест чета добило је и неформалне називе, настале из ђачких шала из времена обуке. Били су то Рузмарини, Калаштуре, Племићи, Букварци, Ћевабџије и Рмпалије.

Због недостатка официра скраћену обуку, која је трајала од средине септембра до средине новембра, изводили су тек произведени подофицири, питомци подофицирских школа, узраста од седамнаест до деветнаест година, који су исто завршили обуку по скраћеном поступку.

Заклетву су положили након две седмице, а после два месеца интензивне обуке, 14. новембра, дошла је наредба Врховне команде којом се полазници Школе за резервне официре унапређују у чин каплара и упућују на фронт. Већ наредног дана унапређени су у чин поднаредника.

У јединице су упућени у јеку Колубарске битке, по две чете у сваку од три српске армије, а стигли су 2. децембра и распоређени по двојица на чету, као командири десетина и помоћници командира водова.

Својим присуством на првој линији фронта значајно су подигли морал већ изможденим српским ратницима, који су се после крваве битке на Дрини од средине новембра налазили у повлачењу.

Многи од њих погинули су већ првог дана контраофанзиве, која је почела 3. децембра. У Колубарској бици живот је изгубило њих око 400, док је око 200 било рањено. Међу погинулима била су и два сина председника Народне скупштине Андре Николића.

Млади поднаредници унапређени су у чинове наредника почетком 1915. године, у јесен у чин потпоручника, а на Солунском фронту у чин поручника. До краја рата краја рата изгинуло их је две трећине.

У редовима 1.300 каплара били су и синови министара Љубе Давидовића, Петра Перуничића и Јаше Продановића, као и син Бранислава Нушића, који су погинули у борбама 1915. године, а син јединац Љубе Давидовића погинуо је у пробоју Солунског фронта.

(Alo.rs)

Препоручујемо

Политика

0 28

МАКРОН НАХВАЛИО СРБИЈУ ПРЕД САМИТ У ТИВТУ! Вучић: Први пут у историји Србија је најснажнија економија Западног Балкана

05. 06. 2026. у 09:22 >> 12:16

Политика

0 0

ВУЧИЋ РАДИ ОДЛИЧНЕ СТВАРИ ЗА СРБИЈУ: Макон се зауставио и вратио само да ово пред свима каже, погледајте (ВИДЕО)

05. 06. 2026. у 12:15

Политика

0 1

ДАЈКОВИЋ ПОСЛАО СНАЖНУ ПОРУКУ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ: Председниче Вучићу, добро дошли у Српску Спарту! (ВИДЕО)

05. 06. 2026. у 12:03

Политика

0 0

БРНАБИЋ: Очекујем да позовете и политичара Ђокића да одговара за припрему грађанских сукоба у Србији

05. 06. 2026. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације