МОЗАК УЧИ ДА ОСЕЋА ПОНОВО: Научници са ЕТФ и Медицинског изумели уређај који оживљава нерве после можданог удара

ТИМ истраживача са Електротехничког и Медицинског факултета у Београду развио је потпуно нови уређај који би могао да промени начин на који се ради рехабилитација после можданог удара. Реч је о технологији која помаже пацијентима да поврате - не покрет, већ осећај у руци.

Фото: Приватна архива

Овај уређај осмислили су и направили у оквиру пројекта HYBIS, финансираног од стране Фонда за науку,

 У разговору за "Новости" др Андреј Савић, научни саветник ЕТФ и руководилац пројекта, наводи да људи често не схватају колико је осећај додира важан.

 - Замислите да желите да попијете чашу воде, али не осећате којом је јачином држите, па вам може исклизнути из руке. Или да не осећате положај руке у простору, иако њоме можете да управљате - објашњава Савић. - Код многих пацијената после можданог удара, поред моторичких оштећења, долази и до поремећаја сензорних функција (нпр. чуло додира), што додатно смањује способност обављања активности у свакодневном животу.

 Наш саговорник наводи да се постојећи начини рехабилитације најчешће фокусирају на враћање покрета, док је сензорна терапија углавном ограничена на масажу, вибрације или пипање различитих текстура. То је област која је годинама занемарена. Нема јасно дефинисаних протокола, нити поузданих метода за објективно праћење напретка, па многи пацијенти остају са трајним сметњама. Тим младих истраживача одлучио је да то промени применом најмодернијих технологија и развојем такозваног мозга-рачунар интерфејс система (Brain-Computer Interface, BCI).

 - Уређај комбинује две компоненте. Прва је ЕЕГ капа са електродама које мере електричну активност мозга и у реалном времену и шаљу податке рачунару. Друга је електрични стимулатор са електродама које се постављају на подлактицу и наизменично шаљу благе импулсе ка главним нервним гранама руке- објашњава др Савић. - Задатак пацијента је једноставан, треба да фокусира пажњу на један од та два стимулуса. Тиме се активира део мождане коре задужен за обраду чулних информација, који је често оштећен након можданог удара. Када пацијент активно обраћа пажњу на стимулусе, може доћи до боље активације можданих структура и реорганизације неуронских веза, неопходних за поновно „учење" изгубљених функција. Оно што је иновативно јесте да први пут у реалном времену можемо да видимо да ли се та активација заиста догађа у мозгу.

Фото: Приватна архива

Софтвер, који је тим сам развио, користи алгоритме вештачке интелигенције да препознају специфичне мождане обрасце повезане са пажњом. Тако истраживачи могу да мере колико је пацијент заиста ангажован, што раније није било могуће. Систем је, искључиво, на основу можданих сигнала требало да препозна где је фокус пажње, а препознавање је било више од 90 одсто тачности просечно код пацијената. Када је пројекат почињао, имали су само храбре хипотезе и технички опис на папиру.

 - Нисмо знали да ли ће систем функционисати у реалности, све је било неизвесно - каже Савић. - Ипак, резулати су изнад очекиваних. У међувремену су објављена четири научна рада у врхунским међународним научним часописима, једно оригинално техничко решење, два поглавља у монографијама водећих издавача, што је превазишло иницијалне планове пројекта. Једна од кључних студија показала је да пацијенти после можданог удара могу да произведу мождане сигнале готово идентичне онима код здравих особа - што значи да систем у пракси функционише.

 Успех HYBIS-а привукао је пажњу светске научне заједнице. Пројекат је представљен на скуповима од Хонг Конга до Њујорка, а затим је стигло и велико признање - међу више од сто међународних пројеката из области мозак-рачунар интерфејса, HYBIS је ушао у 12 најбољих за 2024. годину (The International Annual Brain-Computer Interface-Research Award 2024).

 - Реч је о области у коју интензивно улажу и неке од познатих компанија на свету, укључујући и Неуралинк Илона Маска или компаније Synchron које тренутно раде клиничка истраживања у овој област - каже наш саговорник. - Разлика је у томе што се они баве инвазивним имплантима, док ми радимо потпуно неинвазивно. HYBIS је уврштен у књигу у издању водећег глобалног издавача Спрингер, најиновативнијих пројеката у овој области.

 У наредном периду планиране су клиничке студије да би се утврдило колико уређај дугорочно побољшава сензорну функцију пацијената. Очекивано трајање терапија било би око месец дана ин е захтева покрете за разлику од моторичке рехабилитације - све се заснива на активној пажњи и мерењу мождане активности. Ако се покаже да HYBIS значајно доприноси опоравку, Србија би могла да добије један од најнапреднијих и најиновативнијих приступа рехабилитацији после можданог удара - технологију која пацијентима враћа нешто што им некада највише недостаје - осећај.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ВЕЛИКЕ ГУЖВЕ У БЕОГРАДУ: Возила миле, ово су најкритичније тачке - нема где игла да падне (ФОТО)

28. 11. 2025. у 15:59

Друштво

0 0

Black Friday 2025: шта домаћи купци желе од онлине схопова

28. 11. 2025. у 15:57

Друштво

0 0

„Боље ПИП него РИП“: Кампања која позива мушкарце да преузму здравље у своје руке

28. 11. 2025. у 15:00

Друштво

0 0

СНЕГ ЋЕ ПОНОВО ВЕЈАТИ: Овај део Србије добиће десетак центиметара новог покривача

28. 11. 2025. у 14:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације