Друштво

СРБИ МЕЂУ НАЈИНТЕЛИГЕНТНИЈИМА У СВЕТУ: "IQ" повећан на 100,86 и седам места напред

В.Н.

08. 10. 2025. у 17:18

СРБИЈА је у 2025. години забележила просечан ИQ од 100,86, скочила за седам места и престигла Италију и Швајцарску, према истраживању које је обухватило више од 1,3 милиона људи широм света.

СРБИ МЕЂУ НАЈИНТЕЛИГЕНТНИЈИМА У СВЕТУ: IQ повећан на 100,86 и седам места напред

Србија је у 2025. години забележила значајан успех на глобалној листи просечног ИQ-а, попела се на 18. место са резултатом од 100,86, чиме је за седам позиција надмашила претходну годину када је била на 25. месту са 100,51.

Истраживање је обухватило 1.352.763 људи широм света, који су током 2024. године полагали стандардизовани тест интелигенције на веб страници „Тхе Интернатионал ИQ Тест“. Тест је спроведен у 126 земаља, а резултати показују да су просечне вредности ИQ-а у Источној Азији највише, док се у Европи, Западној Азији, Океанији, Северној Америци и Северној Африци просеци крећу близу глобалног просека. У Централној и Јужној Африци, као и у Латинској Америци, просечна интелигенција је углавном испод глобалног просека.

На листи за 2025. годину, прво место заузела је Кина са просечним ИQ-ом од 107,19, док је Јужна Кореја друга са 106,43, а Јапан трећи са 106,4. Следе Иран са 106,3 и Сингапур са 105,14. Русија се налази на 6. месту са ИQ-ом од 103,16.

Међу најинтелигентнијим европским земљама, Шпанија је на 10. месту са ИQ-ом 102,3, Словенија је 13. са 101,96, а Француска 17. са 101,42. Србија је тиме престигла Италију (100,84) и Швајцарску (100,75). На последњем месту листе је Габон са просечним ИQ-ом 85,08.

Тест интелигенције на овој платформи заснован је на прогресивним матрицама које је 1936. године развио психолог Џон Карлајл Рејвен. Тест мери способност логичког расуђивања, разумевања сложености и препознавања образаца, а успех у тесту зависи и од генетике и окружења.

Страница такође наводи да земље са развијеним здравственим системима, промовисаним здравим навикама и интелектуално стимулативним активностима имају тенденцију да имају популације са вишим просечним ИQ-ом. Генетика пружа основу, док окружење додатно утиче на развој интелигенције.

Овај феномен, познат као Флинов ефекат, показује да глобални просечан ИQ постепено расте – студија из 2014. године је забележила повећање коефицијента интелигенције за 2,31 по деценији.