НА ПАШТРИКУ СЕ БРАНИЛА СРБИЈА: Како су за двадест дана српски јунаци сломили НАТО и терористичку ОВК

ОД исхода боја на Паштрику je зависило потписивање Војно-техничког споразума у Куманову, и прекид бомбардовања СР Jугославије.

Фото Министарство одбране Републике Србије, РТС принтскин, Профимедија, лична архива генерала Небојше Павковића и учесника битке на Паштрику, Документација „Новости“, Википедија...

БИТКА на Паштрику  се сматра местом најгрчевитијих борби које су браниоци водили са албанским терористима. За противнике имали су здружене снаге НАТО  које су 26. маја 1999. године покренуле велику војну операцију „Стрела“, чији је циљ био копнени упад у СРЈ, прекид комуникације Призрен – Ђаковица и освајања Косова и Метохије.

Почев од фебруара 1999. године на северни део Албаније довођене су снаге за агресију на СР Југославију, односно Косово и Метохију. Јединице Друге пешадијске дивизије редовне албанске војске, с командним местом у Куксу, са око 1.500–2.000 људи и артиљерија за подршку. Поред редовне војске, у Куксу и околини налазили су се центри за обуку терориста, у којима их је било око 5.000, затим ту су били стационирани припадници Атлантске бригаде шиптарских добровољаца из САД, страни плаћеници и НАТО инструктори. НАТО оперативна група „Јастреб”, која је дошла из Немачке, јачине око 5.000 људи, имала је свом саставу 24 хеликоптера „апач”, јединицу за откривање наше артиљерије и своју артиљеријску јединицу за противдејства.

Упркос неупоредиво снажнијем непријатељу, најсавременијој ратној техници коју је НАТО дигао, као и даноноћној изложености непријатељској ватри, браниоци нису узмакли ни за корак. Непријатељ преко њих није могао на српску земљу. Иако се на Паштрику водила битка без директног победника, ове чињенице браниоцима Косова и Метеохије дају право да говоре о тријумфу. Задатак који су добили, без обзира на велике жртве, извршили су.

* * * * * * * * * * * * * * 

ОТКРИВАЊЕ ПЛАНОВА ЗА НАТО ОПЕРАЦИЈУ „ФЕНИКС“: Шта је претходило боју на Паштрику и под којим условима је изведен

ПОСЛЕ неуспешног напада у рејону Kошара, планери НАТО  одлучили су да пробију одбрану наших снага на другом месту.

Команда Треће армије је још пре почетка агресије проценила да агресор може да покуша упад  копненим снагама на Косово и Метохију, на дримско-косовском оперативном правцу, у оквиру кога су била два правца тактичког значаја:

– први правац: село Морина у Албанији – село Врбница – Призрен;

– други правац: караула „Погај” у Албанији – село Планеја – село Ђонај.

Закључено је да ће агресор усмерити главне снаге на првом, а помоћне на другом правцу, с циљем да преко граничног прелаза Врбница и села Жур, уђе на територију јужне Метохије, пресече комуникацију Ђаковица – Призрен и раздвоји снаге Приштинског корпуса на првом појасу одбране.

Други тактички правац, на коме се одиграо бој на Паштрику, обухватао је простор Горожупског платоа, на источним падинама планине Паштрик и превоја Ликен, на западу, све до карауле „Годен”. На овом правцу доминирала је планина Паштрик, која већим делом припада Косову и Метохији. Гранична линија пролазила је преко највишег врха (тт 1.986), карауле „Ликен”, гребена планине Паштрик, у дужини од око 5.000 метара. Терен је испресецан дубоким јаругама, вртачама по којима је кретање било скоро немогуће.

Илустрација В. Н.

Процена команди Треће армије и Приштинског корпуса, поред осталог, заснивала се на документима који су заплењени у јединицама оперативне зоне тзв. Ослободилачке војске Косова. У једном од докумената били су подаци о извођењу нападне операције из Албаније, под називом „Феникс”, у коме је до детаља разрађен план агресије.

Према том плану било је предвиђено да око 40.000 војника изврши напад на фронту из Албаније, а 3.000–5.000 из Македоније. Истовремено с нападом на фронту, предвиђено је да с простора Косова и Метохије, у леђа наших снага, нападну шиптарске терористичке снаге јачине 12.000–15.000 терориста.

У ЗОНИ ОДГОВОРНОСТИ  549. моторизоване бригаде дејствовала је Оперативна зона тзв. Ослободилачке војске Косова „Паштрик”, која је имала 122. и 124. бригаду, с командним местима у селима Дреновцу и Ретимљу.

Почев од фебруара 1999. године на северни део Албаније довођене су снаге за агресију на СР Југославију, односно Косово и Метохију. Јединице Друге пешадијске дивизије редовне албанске војске, с командним местом у Куксу, већ су биле у очекујућим рејонима, око 1.500–2.000 људи и артиљерија за подршку. Поред редовне војске, у Куксу и околини налазили су се центри за обуку терориста, у којима је било око 5.000 терориста, страних плаћеника и НАТО инструктора. НАТО оперативна група „Јастреб”, која је дошла из Немачке, јачине око 5.000 људи, имала је свом саставу 24 хеликоптера „апач”, јединицу за откривање наше артиљерије и своју артиљеријску јединицу за противдејства.

Почетком марта 1999. године регистровани су конкретни индикатори који су указивали на могућност агресије. Шиптарске терористичке снаге биле су распоређене у очекујућим рејонима, једна бригада код села Морина, на источним падинама Коритника, а друга у развијеном поретку на линији село Шалчињи – село Погај – село Сахани. У њеном саставу налазили су се и припадници Атлантске бригаде шиптарских добровољаца из САД.

У рејону села Побрег, западно од Кукса, и села Ђеђан налазила се резерва тих снага, а у рејону села Враништа, северно од Кукса, 14. бригада шиптарских терористичких снага. У рејонима села Погај, Киса и Сахани, западно од Паштрика, и села Влахња и Добруна, западно од превоја Ликен, налазиле су се извиђачке јединице НАТО-а, које су заједно са извиђачким јединицама Друге пешадијске дивизије Оружаних снага Албаније прикупљале информације о активностима наших снага, а посебно о распореду и дејствима наше артиљерије. У Куксу се налазио и посматрачки тим ОЕБС, који је опсервирао подручје око села Погаја, а штаб НАТО снага налазио се у Куманову.

* * * * * * * * * * * 

Батаљон „Соколови“ уништава непријатељску артиљеријску осматрачницу

КОМАНДА ТРЕЋЕ армије проценила је да се у нападу на Врбничком правцу, у првом ешелону, могу ангажовати снаге: око три бригаде шиптарских терористичких снага, састављене од припадника тзв. Ослободилачке војске Косова са Косова и Метохије, јачине око 3.000–4.000 људи; затим делови Друге пешадијске дивизије Оружаних снага Албаније, око 500–1.000 људи; артиљеријске јединице и специјалне јединице НАТО, око 300–500 људи; Атлантска бригада америчких Шиптара, јачине око 500–1.000 људи.

У другом ешелону, источно од села Погај и села Шаљгин, налазиле су се шиптарске терористичке снаге јачине око 5.000 људи, а у трећем ешелону, у рејону Круме, 10.000–12.000 људи.

Процењено је да ће напад агресора, поред авијације НАТО, подржавати и артиљерија Оружаних снага Албаније.

Због тога је закључено да агресију треба очекивати на зону одбране 549. моторизоване бригаде на правцима караула „Погај” – Горожупски плато – село Пиране и село Морина – село Врбница – село Жур – Призрен, јер они најбрже воде у Призренско поље у средиште одбране Приштинског корпуса, одакле се снагама агресора пружала могућност да, уз увођење јаких брзопокретних снага, оствари дубље продоре према Сувој Реци, Ораховцу, Ђаковици и ка Малишеву.

Продори на овим правцима знатно би изманеврисали одбрану, не само Приштинског корпуса, већ и Треће армије и омогућили брзо избијање на Косовски плато и спајање са снагама које нападају из Македоније.

Ово би могао бити најгори могући сценарио, ако би агресор успео да пробије одбрану на Паштрику. Био би то почетак разбијања одбране Приштинског корпуса на правцу Призрен – Сува Река.

Због тога је одбрана наше територије у одбрамбеном боју на Паштрику имала пресудни значај у завршним борбама пре потписивања споразума у Куманову.

ОДБРАНА ДРЖАВНЕ границе вршена је по систему појачаног линијског и дубинског обезбеђења, јер је дуж читаве граничне линије извршено инжињеријско уређење заседних места, основних и резервних положаја, склоништа, појединачних и групних, као и ровови и саобраћајнице.

И рејон одбране 1. моторизоване чете био је уређен за одбрану у инжињеријском смислу, иако је терен био тежак за утврђивање. Одбрану правца Крума – превој Ликен – село Дамјане организовала је 2. моторизована чета 2. моторизованог батаљона.

У рејону карауле „Ликен” од почетка агресије налазила се и извиђачка чета 549.моторизоване бригаде и део извиђачке чете Приштинског корпуса.

У зони одговорности 549. моторизоване бригаде противтерористичка дејства изводили су припадници 72. специјалне бригаде, батаљон војне полиције за противтерористичка дејства „Соколови”. Батаљон је ангажован на неутралисању терористичких упоришта у заграничном појасу у ширем рејону Паштрика. Ангажовање је било усклађено са проценама Команде Треће армије и о могућој агресији на копну и терористичким дејствима тзв. Ослободилачке војске Косова у зони одговорности 549. моторизоване бригаде иза леђа наших јединица.
Почетком априла 1999. године припадници „Соколова” успешно су извршили задатке на територији Албаније. Преко карауле „Ликен”, по густој магли и снегу, убацили су се на територију Албаније, уз саму границу и уредили базу која им је служила као основица за одлазак у акције и склањање после извршеног задатка.

Пошто су неопажено заузели позиције за препад, по договореном сигналу, прецизном ватром из снајпера и пушкомитраљеза неутралисали су стражу на положају минобацачке јединице, уништили кућу где се налазила артиљеријска осматрачница. За непуних 30 минута колико је трајала акција, ефикасном и прецизном ватром неутралисани су сви циљеви, а за сат времена „соколови” су већ били код наше карауле „Ликен”.

* * * * * * * * * * * 

Напади авијације агресора и помахниталих терориста

26. мај 1999.

ОПЕРАЦИЈА КОПНЕНИХ снага НАТО, у рејону карауле „Горожуп” и планине Паштрик под називом „Стрела-2” почела је у 1.00 час изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније и трајала је до 1.30 часова.

Највећа концентрација била је у рејону Горожупских бачила. Истовремено са ватреним ударима убацивано је више мањих група на врх планине Паштрик, на тешко проходним правцима, где није било наших јединица. Ватрени удари поновљени су у 4.30 часова, после којих је око 5.00 часова почео напад јаких пешадијских јединица на фронту од око пет-шест километара.

У првом ешелону шиптарске терористичке снаге бројале су преко 1.000 људи, а иза њих су се кретале јединице терориста у још две линије. У исто време извршен је демонстративни напад, уз употребу тенкова, на положаје 2. моторизоване чете 2. моторизованог батаљона из села Појате и на положаје извиђачко-диверзантске чете 549. моторизоване бригаде на правцу караула „Ликен” – село Кушнин. Пошто су уништена два тенка, обустављен је напад албанске војске.

Фото Министарство одбране Републике Србије, РТС принтскин, Профимедија, лична архива генерала Небојше Павковића и учесника битке на Паштрику, Документација „Новости“, Википедија...

Пошто је успешно одбијен напад код карауле „Ликен”, са територије Албаније почео је нови још јачи. Претходила му је снажна ватрена припрема артиљерије и минобацача, а затим јуриш терориста на правцима село Погај – село Горожуп – Горожупска бачила и село Лешај – село Планеја. У нападу на фронту око шест километара ангажовано је више од 1.000 терориста, распоређених у три линије.

Успешним дејством наше артиљерије и јаком запречном ватром испред предњег краја одбране напад је заустављен, а сукоби су настављени са блиских одстојања, око граничне линије.

Командант Треће армије генерал Небојша Павковић наредио је начелнику артиљерије пуковнику Миливоју Вранићу да одмах ангажује маневарску артиљеријску групу, састављену од ракетног система „кошава” и вишецевних бацача „оркан” и да oтвори планиране ватре по снагама агресора које нападају на Горожупском правцу.

И КОМАНДАНТ ПРИШТИНСКОГ корпуса генерал Владимир Лазаревић наредио је начелнику артиљерије Приштинског корпуса пуковнику Љубомиру Пешићу да изврши обједињавање дејства свих артиљеријских јединица на овом простору, а да планира допунске ватре артиљерије на правцима Кукс – Врбница, село Погај – село Планеја – Призрен, као и да изврши избор и поседање артиљеријских осматрачница на Паштрику.

Командант Божидар Делић формирао је истурено командно место „549” у рејону села Планеја ради обједињавања командовања свим јединицама, и тим с оперативцем, потпуковником Стојаном Коњиковцем на челу. Истурено командно место формирано је у рејону Шех Махале.

Убрзо су уследили нови напади авијације агресора и помахниталих терориста. Јединице на првој линији одбране, посебно са карауле „Горожуп”, одбиле су и овај напад и наставиле да воде борбу на блиским одстојањима. Терористичке групе које су успеле да остваре дубље продоре кроз међупросторе правиле су проблема нашим јединицама.

Наша артиљерија дејствовала је по јединицама агресора у другом ешелону и колонама које су се кретале ка фронту. Те ватре нису биле у функцији директне подршке јединица на линијама сукоба, па су наши војници, борбом прса у прста, браниле сваки метар наше земље.

Увођењем свежих терористичких јединица пробијена је одбрана 1. моторизованог батаљона, у рејону Горожупских бачила и око карауле „Горожуп”, и дошло је до уклињавања нападача на појединим правцима и до 200 метара. Посебно је тешка ситуација била на јужним падинама Паштрика, у рејону Горожупских бачила, одакле су наше јединице трпеле јаку бочну ватру.

* * * * * * * * * * * 

Покушаји шиптарских терориста да уђу на Космет су заустављени

АВИЈАЦИЈА НАТО  ј е у таласима изводила ваздушне ударе по јединицама и по објекту Срнеж на Паштрику. Наше јединице упорно су браниле караулу „Горожуп”, али су терористи успели да се уклине на бокове, због чега се објекат нашао у полуокружењу. Како би стабилизовао стање на предњем крају одбране, командант 549. моторизоване бригаде пуковник Божидар Делић одобрио је да јединице поседну другу одбрамбену линију код села Бинај и Нинај.

После повлачења дела наших јединица врло брзо су реаговали минобацачи и прецизним концентричним и запречним ватрама привремено зауставили даљи продор и уклињавање агресора. Поред тога наши војници активирали су противпешадијске мине усмереног дејства (МРУД-ове), чије експлозије су уносиле панику код терориста. При активирању би одувале све на даљини од 100 метара и уносиле сигурност код бораца на првој линији.

Авијација агресора наставила је да у таласима бомбардује положаје наших јединица и простора по дубини и по путевима који су изводили на Горожупски плато.

У 12.40 часова нападнути су положаји око карауле „Дејан Радановић” и села Грчин, и објекат „Кунора“ (тт 1.509). Радило се о провокативном нападу који је требало да скрене пажњу са Горожупског правца.

Фото Министарство одбране Републике Србије, РТС принтскин, Профимедија, лична архива генерала Небојше Павковића и учесника битке на Паштрику, Документација „Новости“, Википедија...

На резервним положајима јединице су вршиле допунско запречавање међупростора и организовале се за извођење одсудне одбране. Стање на граници је стабилизовано и сви покушаји шиптарских терористичких снага да дубље уђу на територију Косова и Метохије су спречени. Наше јединице изводиле су одвојене акције ради поправљања својих позиција,и  настављено је контрабатирање наше и агресорове артиљерије.

У Команду Треће армије током ноћи су стизале су најновије обавештајне информације, од којих су најважније биле да је око 600 искусних припадника тзв. Ослободилачке војске Косова пребачено у рејон села Ђеђан, код граничног прелаза Врбница, као и да је Главни штаб тзв. Ослободилачке војске Косова на Косову и Метохији наредио свим расположивим снагама да интензивирају борбена дејства на подручју Призрена, Ораховца и Суве Реке.

НА ОСНОВУ ПРОЦЕНЕ ситуације и могућности даље радикализације напада на читавом простору Косова и Метохије, закључено је да, према расположивим подацима, агресор није обезбедио довољне снаге за то.

У рејону одбране карауле„Горожуп” било је oко 400 бораца, на самој граничној линији око 200. На захтев команданта истуреног командног места, командант бригаде упутио је додатне снаге и укупно је било око 1.000 људи.

Фото Министарство одбране Републике Србије, РТС принтскин, Профимедија, лична архива генерала Небојше Павковића и учесника битке на Паштрику, Документација „Новости“, Википедија...

Процена команданта Треће армије, генерала Небојше Павковића била је да ће и агресија копненим снагама НАТО, у рејону Паштрика, имати ограничени циљ, да се по сваку цену заузме макар и педаљ Косова и Метохије. Међутим ако би агресор успео да уђе на Косово и Метохију и оствари почетни успех, НАТО би вероватно ангажовао Оружане снаге Албаније, а по потреби и сопствене расположиве снаге.

У вези са овом варијантом процењено је да ће агресор, ако жели да постигне изненађење и „сломи” одбрану јединица Приштинског корпуса на Паштрику, морати да употреби и хеликоптерске десанте с циљем слабљења одбране на фронту. Због тога су одмах предузете мере и издати задаци јединицама намењеним за борбу са десантима.

У 22.30 часа по превоју Ликен поново је дејствовала авијација, а у 22.45 почео је пешадијски напад, после ког су терористи, успели да се пробију око 150 метара. Брзом интервенцијом наших извиђачко-диверзантских јединица уклињени терористи су истерани назад у Албанију, а наше снаге су запоселе првобитни положај. У дејствима током дана погинуо је један, а рањено 10 наших војника.

* * * * * * * * * * * * * * 

ТЕРОРИСТИ И ПЛАЋЕНИЦИ НАСРЋУ НА НАШЕ ВОЈНИКЕ: Весли Кларк наређује да се по сваку цену заустави Српска контраофанзива

30. мај 1999.

ЈЕДИНИЦЕ 1. моторизованог батаљона 549. моторизоване бригаде успеле су у току ноћи на Паштрику да поправе положаје на самој граничној линији. Одмах после поноћи наше снаге почеле су напад за заузимање висова на гребену Паштрика, у рејонима објеката Врапче и Срнеж.

У 7.20 часова почео је нови напад непријатељске авијације, која је лансирала девет разорних пројектила и непрекидно бомбардовала положаје наших јединица на граничној линији и по дубини. За 15 минута бачено је 30–40 разорних авио-бомби. Била је то непосредна подршка шиптарским терористичким снагама, које су кренуле у напад главним снагама. Истовремено с дејством авијације почела је да дејствује и агресорова артиљерија, хаубице и минобацачи.

У првим редовима и у овом нападу били су терористи са Косова и Метохије и плаћеници, који су, не мењајући тактику, нападали у таласима, насртали на положаје наших војника, који су их дочекали запречном ватром са блиских одстојања.

Ефикасну подршку нашим јединицама  пружао је Дивизион вишецевних бацача ракета „огањ” дејством по гребену Паштрика и на фронту. У 8.20 часова извршен је нови, још снажнији удар авијације са 12 пројектила по положајима одбране чете у другој линији 1. моторизованог батаљона у рејону објекта Чеја (тт 422).

У подршку шиптарским терористичким снагама, око 16.00 часова, укључила су се и два стратегијска бомбардера Б-52, који су бацили товар бомби на положаје наших јединица у рејону села Планеје. Од снажних експлозија све куће у селу биле су сравњене са земљом.

О овом нападу командант 549. моторизоване бригаде пуковник Божидар Делић одмах је известио генерале Небојшу Павковића и Владимира Лазаревића, који су кренули у обилазак јединица на Горожупском платоу. Делић није стигао да заврши извештавање јер су га прекинуле десетине снажних експлозија. Када се поново јавио рекао је да су експлозије изазвале потресе сличне земљотресу, од којих су се у небо дизали црни облаци који су деловали као после експлозије атомске бомбе.

ПРЕМА ПРВИМ извештајима, од последица бомбардовања у рејону села Планеја и Којуша погинуо је један војник, а више десетина је рањено, а на простору око Планеје била је спржена земља. И поред тога наши војници су натчовечанским напорима све време држали положаје на самој граници.

Током овог ваздушног удара колона у којој су били команданти Треће армије и Приштинског корпуса скренула је са главног пута и кренула ка Горожупу, али је заустављена пошто су три пројектила велике разорне моћи експлодирала у рејону граничног прелаза „Врбница”. Бомбардерски пар Б-52 изручио је смртоносни терет и по рејону превоја Ликен и дуж границе према караулама „Д. Радановић”, „Годен” и „Ћафа Прушит”.

Међутим, посада нашег ракетног система РЛ-4 испалила је две модификоване ракете које су достигле висину стратегијских бомбардера и показала да нису недодирљиви. С обзиром на ту околност и да им вероватно није био познат овај борбени систем, брзо су се попели на још већу висину.

Ударни таласи и облаци дима још се нису разишли, а шиптарске терористичке снаге су кренуле у напад. Око 500 терориста нападало је на правцу село Погај – село Горожуп – село Бинај и њих око 400, обухватом слева, на правцу Горожупска бачила – село Планеја. Намера је била да искористе последице бомбардовања, и у најтежем тренутку изненаде наше снаге и пробију линију одбране. Наше јединице успешно су браниле прву линију и десни бок, а по дубини почеле да санирају последице бомбардовања.

* * * * * * * * * * * 

Небојша Павковић јавља: Агресор неће ући на Космет

ПОТПУКОВНИК СТОЈАН Коњиковац је са истуреног командног места „549” известио команданта Делића да није безбедно да команданти Треће армије и Приштинског корпуса у тренутним условима долазе на Горожупски плато, јер је ситуација у рејону села Планеје драматична, а једини планински пут закрчен возилима која су пристизала у помоћ јединицама. Реферисао је и да простор око Планеје личи на површину Месеца, да су куће у селима срушене до темеља и да највећи проблем представљају прашина и дим од којих није могло да се дише.

После бомбардовања авиона Б-52 нападе из ваздуха наставила је тактичка авијација авионима А-10. Било је очигледно да агресор покушава да по сваку цену уђе на Космет и да због тога ангажује стратегијске бомбардере да би уништио све јединице које су му биле препрека за остварење тога циља. 

У 17.30 часова пуковник Божидар Делић известио је да су у бомбардовању села Планеја погинула четири војника, а око 80 је контузованих и да су сви евакуисани на другу локацију. Напади терориста су још увек трајали, али су наше јединице успешно спречавале сваки продор, иако су се борбе водиле прса у прса, а борбени пореци били измешани.

Стање у свим јединицама је било под контролом и није било панике. Убрзо затим у 18.04 часова са више пројектила тепих бомбардовањем поновљен је напад на наше положаје, од карауле „Горожуп” до села Планеја.

Фото Министарство одбране Републике Србије, РТС принтскин, Профимедија, лична архива генерала Небојше Павковића и учесника битке на Паштрику, Документација „Новости“, Википедија...

ПРЕМА ИЗВЕШТАЈУ командира са прве линије одбране, авијација је, дејствујући по положајима наших јединица, погађала и јединице агресора. То је за кратко време прекидало нападе помахниталих и дрогираних терориста.

У 19.57 часова, авијација са 14 авио-бомби дејствовала по граду Призрену, по делу у коме се налази касарна 549. моторизоване бригаде – „Цар Душан Силни”, а у 20.05 часова са четири разорне бомбе извршен је удар по граничном подручју између караула „Ћафа Прушит” до „Ликен”, али без последица.

Пред поноћ, у 23.55 часа, агресорска авијација напустила је ваздушни простор изнад Космета, а 549. моторизована бригада известила је да је стање у јединицама на Горожупском платоу непромењено и да су контузовани војници одбили да буду замењени и тражили да остану на својим положајима.

Команда Треће армије добила је информацију да је генерал Весли Кларк наредио командантима „да подрже снаге ОВК и да по сваку цену зауставе контраофанзиву Милошевићевих јединица на Паштрику, јер би губитком ових положаја касније плаћали сваку изгубљену стопу животима својих војника”.

На основу ових сазнања Командант Треће армије проценио је да ће неколико наредних дана бити пресудни за расплет кризе и да ће НАТО још више интензивирати ударе из ваздушног простора ради подршке шиптарским терористичким снагама, у намери да пробију коридор за убацивање већих снага. Због тога је командант Треће армије одлучио је да се по сваку цену спречи упад и запоседање и једног метра територије Косова и Метохије.

Исправност овакве одлуке потврдио је и позив који је стигао из Врањске бање, где се налазио наш тим за разговоре са НАТО представницима у Куманову. Јавио се генерал-пуковник Благоје Ковачевић, члан тима и рекао Павковићу: "Небојша, водимо тешке разговоре са Џексоном, а немамо јаке аргументе. Они очекују да ће упасти на Косово и Метохију, и доћи до Призрена, а онда ми немамо о чему да преговарамо. Предузми све да зауставите нападе агресора ван наше територије". Павковић му је одговорио: "Благоје, радите ви тамо свој посао најбоље што знате, а ја ћу свој. Агресор неће ући на Космет, по цену да сви останемо на Паштрику. Знам ја да се на Паштрику брани Србија".

* * * * * * * * * * * 

Последњи мајски дан најтежи у неравноправном боју за Паштрик

31. мај 1999.

НАЈТЕЖИ ДАН.  Непријатељ је употребио све снаге и покушао да изврши продор и оствари свој циљ. Тек што је свануло, у 6.30 часова, уз снажну подршку хаубица, вишецевних бацача ракета и минобацача, почео је нови напад агресорових јединица на правцима караула „Погај” и „Горожуп” и на правцу село Шајгин – село Бинај, снагама јачине од око 1.500 људи, без подршке авијације.

Наше снаге нису биле изненађене почетком напада, јер је на време откривен. Изненађење је било што су релативно јаке пешадијске снаге ангажоване на уском простору. Вероватно је агресор очекивао да ће лакше пробити одбрану наших јединица и направити дубљи продор ако повећа снаге. И овај пут су нападали у таласима.

За то време на врх Паштрика пробила се група наших војника, наоружаних снајперима великог домета „црна стрела” 12,7 мм, противоклопним средствима и минобацачима, који су имали задатак да контролишу простор испред нашег предњег краја, на територији Албаније и да наводе ватру артиљерије.

Фото Министарство одбране Републике Србије, РТС принтскин, Профимедија, лична архива генерала Небојше Павковића и учесника битке на Паштрику, Документација „Новости“, Википедија...

У редовима терориста који су нападали опет су уочени припадници Атлантске бригаде, добровољаца Шиптара из САД, опремљени најсавременијим оружјем, пуни самопоуздања јуришали су као луди. То им није помогло. Осим што су на појединим деловима фронта успели да потисну мање групе наших бораца са граничне линије, нису могли да направе дубље продоре. И овога пута су дочекани активирањем мина са разарајућим усмереним дејством, прецизним запречним ватрама и масовним дејствима наших војника, тромблонима, ручним бацачима „зоља” и „оса” и концентричним минобацачким ватрама.

Прецизном ватром вишецевних бацача ракета и бригадне артиљерије по јединицама другог таласа, све до карауле „Погај”, терористима су нанети велики губици и створена паника међу њима.

СТАРЕШИНЕ НА истуреном командном месту командовале су из поткровља троспратне зграде. Скинути црепови и висина зграде давали си додатне могућности у осматрању бојишта. Свако је радио свој посао, извршну команду имао је потпуковник Стојан Коњиковац, потпуковник Влада Јакшић уочавао је одакле непријатељ дејствује у подршци својих снага и издавао команде нашој артиљерији за контрабатирање. Потпуковник Зоран Ђокић уочавао је покрете непријатељских снага ради предузимања адекватних мера, а потпуковник Бошко Лемић уочавао налете непријатељских авиона и предузимао адекватне мере.

Пуковник Радован Радовановић, начелник Обавештајног одељења Треће армије, пренео је у 9.00 часова информацију команданту Треће армије генералу Небојши Павковићу да су у Команди НАТО забринути због догађаја на Горожупу, да процењују да терористи без јаке ваздушне подршке неће моћи да пробију одбрану Срба и да задрже позиције на Паштрику.

Фото Министарство одбране Републике Србије, РТС принтскин, Профимедија, лична архива генерала Небојше Павковића и учесника битке на Паштрику, Документација „Новости“, Википедија...

Због тога је генерал Кларк затражио од својих команданата да пруже јачу подршку шиптарским терористичким снагама и да по сваку цену задрже и прошире положаје и спрече српске јединице да овладају врхом Паштрика. У вези с тим генерал Кларк је од Пентагона затражио одобрење за употребу касетних бомби по том рејону и ангажовање нових авиона Б-52 и Б-1.

Ова информација се обистинила већ у 10.00 часова, јер је ударна група од 12 до 15 авиона почела са дејствима по Горожупском платоу. Са 20 пројектила бомбардовани су положаји јединица од Горожупа до села Планеја. Истовремено са ваздушним ударом, терористи су поново кренули у јуриш. Борбе са терористима водиле су се на блиским одстојањима, а на појединим местима и у домету ручних бомби и прса у прса.

Наша артиљерија узвратила је још јачом ватром, а вишецевни бацачи ракета уносили су панику у редове терориста. Иако је агресор имао на десетине погинулих, ниje одустајаo, а ни погинуле више ниje извлачиo са бојишта.

* * * * * * * * * * * 

Припадници САС ласерима наводе авионе „Харијер“

НА ГРЕБЕНУ ПАШТРИКА развила се жестока борба, јер су терористи јуришали у намери да по сваку цену отерају наше војнике са тих положаја. Подршку је почела да им пружа авијација, гађајући наше извиђачке групе на гребену и групу добровољаца на објекту „Срнеж“. Наши војници од авијације нису могли главе да подигну, али ипак су прецизно наводили артиљеријске ватре.

Од 10.20 до 11.00 часова водиле су се тешке борбе на Паштрику, док је авијација наставила да непрекидно подржава терористичке снаге и дејствује по ширем рејону. Од 11.05 до 11.20 часова, лансирано је 14 разорних пројектила. У 12.25 часова са истуреног командног места „549” из засеока Шех махала потпуковник Стојан Коњиковац известио је да терористичке снаге, и поред великих губитака, и даље нападају у таласима и да су успели да се приближе на 50 метара нашим рововима. Ни мине разорног усмереног дејства нису могле да их зауставе. И поред свега положаји су чврсто држани. Непријатељ је мењао тежиште, места покушаја пробоја нашег првог ешелона, али нигде није успео пробити. Негде око 13 часова ломило се да ли ће непријатељ успети да се пробије или ће браниоци задржати своје положаје. Интензитет напада био је толико јак да наши војници нису могли да дођу до рањених сабораца да их извуку из борбе или дотуре муницију.

Док су борбе још трајале, у 13.30 часова, албански медији непрекидно су извештавали о великој победи на Паштрику, наводећи да Срби до сада имају преко 180 погинулих. 

Фото Министарство одбране Републике Србије, РТС принтскин, Профимедија, лична архива генерала Небојше Павковића и учесника битке на Паштрику, Документација „Новости“, Википедија...

Неки страни медији извештавали су да у агресији на СР Југославију има ангажованих припадника британског САС, француске Легије части, америчких „зелених беретки”, турских специјалаца и других снага, које имају задатке да наводе авијацију, изводе диверзије и саботаже и киднапују команданте и војнике. Према тврдњама британског Би-Би-Сија, припадници САС на Косову и Метохији били су ангажовани за навођење авиона „харијер” ласерским маркерима и да се крећу у групама од четири до осам људи, наоружани савременим аутоматским оружјем, противтенковским системима и потезним минама усмереног дејства.

ОКО 17.00 ЧАСОВА ПОЧЕО је нови напад авијације по јединицама на Горожупу. Први удар, са девет пројектила, извршен је по положајима јединица око порушене карауле „Горожуп”, на самој граничној линији, и по дубини по засеоку Шех махала. Напад пешадије почео је одмах после првог ваздушног удара. Изнад Паштрика група од 12 до 15 авиона непрекидно је бомбардовала подручје између граничне линије и села Планеја.

Најтеже борбе водиле су се на правцима Горожупска бачила – објекат „Врапче“ и Горожупска бачила – село Нинај – село Планеја. Наша артиљерија прецизним ватрама спречавала је увођење свежих снага агресора.

У 18.00 часова са стотину пројектила, авијација је гађала рејон Шех махале и погодила кућу у којој је било размештено истурено командно место „549”, а два бомбардера Б-52 избацили су око 100 тона авио-бомби које су збрисале све куће у селу.

Планеја је бомбардована тепих-бомбама. После њих изнад Планеје се појавила огромна црна печурка. Заселак Шех махала, у коме је било истурено командно место „549”, гађала је ловачко-бомбардерска авијација ракетама и бомбама које су се низале једна за другом.

За неких сат времена 10 до 15 авиона НАТО непрекидно се налазило у ваздушном простору.

Почело је дејство по истурено командном месту. Гађали су сваку кућу у Шех махали.

Заштита је потражена у подруму суседне двоспратне куће. Тридесет шест војника и старешина било је у подруму. Напољу је остало само неколико војника који су били у заклонима за обезбеђење истуреног комадног места. Дејство је трајало неколико сати. У једном тренутку погођена је кућа у коју су се склонили војници и старешине. Погинули су сви који су се налазили у делу зграде. Остали војници и старешине успели су да изађу.

* * * * * * * * * * * * * * 

ЗАУСТАВЉЕНИ СВИ ПОКУШАЈИ ПРОБИЈАЊА ФРОНТА: На Паштрику се водила борба за живот, за људе, за част Србије и Космета

31. мај 1999. године

СА СТОТИНУ  пројектила у 18.00 часова, авијација је гађала рејон Шех Махале. За неких сат времена 10 до 15 авиона НАТО-а непрекидно се налазило у ваздушном простору. Гађали су сваку кућу у Шех Махали.У једној од кућа били су начелник ПВО 549. моторизоване бригаде потпуковник Бошко Лемић и његов пратилац, војник полицајац Дејан Јанићијевић, о чијој судбини се у том тренутку није ништа знало. Кућа је била троспратна, па су све три плоче пале једна преко друге. Због тога се затрпанима није могло одмах помоћи без машина које би уклониле плоче.

У подруму суседне куће били су потпуковник Стојан Коњиковац, помоћник за обавештајне послове мајор Зоран Ђокић, начелник артиљерије потпуковник Влада Јакшић и остале старешине и војници. У подруму ове куће погинуло је осам војника, а сви остали су били или рањени или контузовани. Одмах се покушало доћи до затрпаних војника у кући који су звали у помоћ. Огромни проблем представљали су прашина и гасови од којих није могло да се дише. После дејства стратегијских бомбардера ловачко-бомбардерска авијација појачала је нападе на овом правцу, што је још више отежавало њихово спасавање.

Команда 549. моторизоване бригаде  предузела је мере  да се према затрпаним војницима у Шех Махали пробије капетан Бобан Димитријевић са групом војника, и да  из Призрена крену санитетске екипе, групе за рашчишћавање и цистерне са водом.

Без озира на ову ситуацију јединице на предњем крају добро  су се држале и  заустављени сви покушаји пробијања фронта.

Највећи проблем била су дејства авијације која су отежавала кретање и маневар, јер је сваки покрет доносио нечију смрт. Због тога је било питање како и да ли ће помоћ успети да се пробије до затрпаних војника или ће остати живи затрпани у тој кући на Паштрику.

УЗ ВЕЛИКЕ НАПОРЕ, још док су трајала дејства за одбрану сваког метра наше територије, у условима интензивног дејства авијације и артиљерије агресора, јединице за спасавање и рашчишћавање успеле су да се пробију на лице места и приступе спасавању затрпаних војника. О томе је са лица места известио потпуковник Стојан Коњиковац, који је детаљно описао драматичну ситуацију спасавања и објаснио да су спасиоци пронашли рупу коју су проширили рукама и да из рушевина извлаче војнике, међу којима је било и неколико повређених. Нагласио је да се води борба и за извлачење затрпаних војника испод бетонских плоча коју спасиоци не могу да подигну и да се чека долазак инжињеријских машина из Призрена. До тада је било пронађено пет погинулих и није се знало колико их још има.

У овом нападу авијације уништено је и десетак возила, која су превозила муницију до јединица на првој линији.

У најтежим тренуцима, када се водила борба за спасавање затрпаних и повређених војника, посебно се истакао старији водник Сава Ердељан, командир позадинске јединице која је снабдевала јединица на Горожупском платоу. Иако и сам повређен – кретао се помоћу ручно направљених штака – није хтео да напусти јединицу, већ је под бомбама превозио муницију и делио јединицама на фронту. Надљудским напорима, ризикујући своје животе, истакло се око петнаестак војника и резервиста, међу којима су били Владимир Цветић, Саша Павловић, Драган Панић и Дејан Маленовић, који су улазили у подрум и извлачили повређене. У отрпавању рушевина током налета и дејства НАТО авијације како би дошли до повређених ангажовали су се Ивица Симеуновић, Саша Поповић, Андрија Лукић, Драган Милић, Слободан Младеновић, Дејан Стојановић, свештеник Сава Момчиловић из Предејана, Новица Момировић из Грделице, Иван Станковић из Лесковца, Саша Јовановић из Предејана, Милан Стефановић из Лесковца, Бобан Ђорић из Ниша и други.

* * * * * * * * * * * 

Муџахедини урлајући јуришају на наше војнике

ПОСЛЕ ОВИХ трагичних и драматичних догађаја ситуација на другој линији одбране била је тешка и сложена, али су се јединице на првој линији добро држале. На путу од Призрена за Шех Махалу авијација је уништила две цистерне са водом и наставила да непрекидно бомбардује јединице.

Ситуација је из минута у минут постајала све драматичнија и тежа. Све је било у рукама старешина и војника 1. моторизованог батаљона 549. моторизоване бригаде и нико им у тим пресудним тренуцима није могао помоћи.

На Паштрику се водила борба за живот, за људе, за част Србије и Косова и Метохије. На Паштрику се решавао исход одбране земље.

Док је трајала борба за спасавање живота затрпаних војника и за одбрану територије, авијација је поред дејства по јединицама у одбрани повремено гађала и циљеве на већој дубини.

У 18.30 часова на Горожупском правцу борбе су још увек трајале, а авијација није прекидала нападе. У 19.25 часова са шест пројектила гађани су ватрени положај бригадне артиљеријске групе „549” у рејону села Влашња, југозападно од Призрена, а у 20.22 часова напад је поновљен.

У 20.40 часова, по ко зна који пут, гађано је село Планеја, а авијација је први пут почела да користи осветљавајуће бомбе. До краја дана наши спасиоци успели су да из рушевина извуку 17 повређених војника, који су смештени у заклоне и вртаче на обали Белог Дрима.

Чим су борбене дејства утихнула, отпочео је транспорт рањеника у призренску болницу.

Фото Министарство одбране Републике Србије, РТС принтскин, Профимедија, лична архива генерала Небојше Павковића и учесника битке на Паштрику, Документација „Новости“, Википедија...

Међутим, погинули борци су још увек били под рушевинама и њихово извлачење планирано је одмах по сванућу.

У међувремену су сви наши положаји на граничној линији успешно брањени, извршена је попуна муницијом и храном. Водиле су се спорадичне борбе у међупросторима и на правцима где је агресор успео да се уклини.

НАЈБОЉУ ОЦЕНУ оцену о стању на фронту и херојској одбрани наших војника дао је ратни репортер Милован Дрецун:

„То нису људи, нормални војници, то су звери. Неразумно је са којом мржњом кидишу на наше војнике. Има дрогираних, пијаних и лудих, који једноставно срљају у смрт. Видео сам и црнце и муџахедине међу њима. Уз урлике и дреку успевају да се пробију и до 30 метара од наших ровова, али их наши војници дочекују минама разорног усмереног дејства. Мине их на том одстојању једноставно претварају у месо и прах. Ни то их не спречава да насрћу.

Имају на десетине и стотине мртвих, и рањених који урличу од болова, али то не утиче на наше јунаке. Провоцирају војнике повицима ‘где сте четници, дођите да вас кољемо’. То треба видети и преживети. Ја не знам како да опишем наше голобраде борце који све то гледају, слушају и доживљавају, али не узмичу ни корак назад. Старији и искуснији добровољци су са њима и својим понашањем им подижу морал. Сигуран сам да ће издржати и неће дозволити терористима да уђу на Косово и Метохију. Спремни су да своје животе положе на граници, па и да својим мртвим телима спрече продор на свету српску земљу.”

Командант 549. моторизоване бригаде пуковник Божидар Делић известио је пред поноћ да још нема тачних података о губицима и да претпоставља да има око двадесетак погинулих, а сигуран је да има 35 рањених, од којих три теже. Такође је известио да ће у току сутрашњег дана, са почетком у 4.00 часа, почети пребацивање рањених војника у Војномедицински центар Приштина и да му је потребан санитетски аутобус за њихово превожење у Војну болницу Ниш.

* * * * * * * * * * * 

Авијација Атлантске алијансе наставља да сеје смрт

3. јуни 1999.

И ОВАЈ СЕДАМДЕСЕТ други дан од почетка агресије почео је бомбардовањем јединица у рејону Паштрика. У 0.05 часова са више пројектила гађане су јединице на гребену Паштрика, а минут касније 12 разорних пројектила пало је на спржено и са земљом сравњено село Планеју. У 0.40 часова авиони агресора напустили су ваздушни простор изнад Косова и Метохије а Командант 549. моторизоване бригаде известио је: „Да амбијент на простору од Горожупа до Планеје подсећа на сцене из филма о Косовском боју. Тела погинулих терориста, јауци рањених, мирис крви, барута и спржене земље деловали су депресивно на наше војнике. Земљиште је преорано. Нема дрвећа ни траве. Само кратери, разбацано камење, празни сандуци од муниције и гомиле чаура. Мислим да је најтеже прошло, јер теже од овога не може бити. Издржаћемо све”.

Фото Министарство одбране Републике Србије, РТС принтскин, Профимедија, лична архива генерала Небојше Павковића и учесника битке на Паштрику, Документација „Новости“, Википедија...

У 14,05 поново је извршен необично јак ваздушни удар са 17 разорних пројектила, после чега су се активирали  терористи. Најјачи напад био је усмерен поново на правцу села Горожуп – Планеја и преко Горожупских бачила. То је био један од последњих покушаја терориста да се докопају дела наше територије.  Удари из ваздушног простора уследили су од 15.19 до 15.40 часова, са више разорних пројектила.

Напуштајући ваздушни простор изнад Косова и Метохије, авијација је у 18.15 час. лансирала 12 разорних пројектила на положаје јединица на другој линији одбране. После краћег затишја у 21.15 час. најпре су бачене четири светлеће бомбе, а затим лансирани разорни пројектили по рејону Планеје и селу Жур.

5. јуни 1999.

ТОКОМ ноћи терористичке снаге су уз изненадну артиљеријску подршку кренуле у нови напад јаким снагама на правцу село Влахње – село Џоцај – превој Ликен. Такође су покушали да убаце више терористичких група у рејонима Горожупских бачила, на планину Паштрик и превој Ликен. Међутим, наше јединице спречиле су сваки покушај напредовања.

Тек у поподневним часовима авијација је почела са дејствима по јединицама на Горожупском платоу и Врбничком правцу. Најјачи удар извршен је по селу Планеја, од 17.20 до 17.42 часова, са 16 авио-бомби. У овим нападима погинуло је пет, а рањено 23 припадника. Највише настрадалих је од артиљеријске и минобацачке ватре терориста.

Санитетске екипе су одмах стигле у рејон Планеје и ангажовале се на пружању помоћи и евакуацији рањених. У акцији извлачења и превожења рањених поново се истакао старији водник Саво Ердељан, који је преузео одговорност да лично превози рањенике јер је претила опасност од непрекидног дејства авијације. У томе му је помагала храбра болничарка, добровољац Слађана Станковић Ђана. Њих двоје су се возилом, под јаком минобацачком ватром, пробили на прву линију одбране да би преузели три рањеника.

Приликом повратка према селу Планеја поред возила је пала минобацачка мина, од које су погинули старији водник Саво Ердељан, болничарка Слађана Станковић Ђана, два војника рањеника и болничар Милошевић.

Болничарка Слађана Станковић Ђана, која је дошла у марту 1999. године у 549. моторизовану бригаду, почетком маја венчала се с руским добровољцем, официром Јуријем Осиповским.Требало је да 2. јуна с мужем иде кући у Брзи Брод код Ниша на заслужени одмор. Остала је да замени друга и погинула...

И болничарка добровољац Марина Милошевић показала је изузетну храброст спасавајући рањене војнике и старешине и сама се нашла у подруму где су били затрпани војници и старешине у Шех Махали. Некада и по неколико пута извлачила је рањене с прве линије не обазирући се на дејство НАТО авијације и пратила их до Призрена.

Авијација агресора наставила је да сеје смрт из ваздуха. У 18.22 часова са три пројектила гађани су положаји јединица у рејону Планеје, а у 18.32 са четири пројектила положаји одбране у рејону села Жур. Авијација је у 19.40 почела да бомбардује положаје на Врбничком правцу. Испаљено је 14 разорних пројектила. Од 23.20 часова вршено је интензивно осветљавање подручја око караула „Врбница”и "Горожуп".

Команда 549. моторизоване бригаде збринула је свих 115 војника, добровољаца и старешина који су рањени претходних дана. Тежи рањеници су оперисани и санитетским аутобусима транспортовани у Ниш, а најтежи и на ВМА у Београд.

* * * * * * * * * * * 

Агресор напада и после потписивања Кумановског споразума

6. јуни 1999.

АВИЈАЦИЈА је у 3.30 часа бомбардовала положаје на Горожупском платоу и оклопни батаљон 549. моторизоване бригаде у рејону Ландовице са 21 пројектилом. После тога почео је напад  јаких снага терориста, али су наше јединице успеле су да зауставе све нападе терористичких снага на читавом фронту, и нанели велике губитке. Према проценама команданата на терену, операција „Стрела-2” претрпела је неуспех.

Авијација агресора укључила се када је све било готово. Од 19.33 до 19.56 часова са 14 пројектила бомбардовани су положаји бригадне артиљеријске групе „549” и 3. моторизоване чете у рејону објекта Чеја. Напади су поновљени од 21.40 до 21.47 са више пројектила по рејону Паштрика, уз претходно осветљавање терена са две светлеће авио-бомбе. Од 22.00 до 22.05 часова авијација је 73. пута дејствовала по селу Жур.

8. јуни 1999.

АВИОНИ Б-52 бомбардовали су од 0.04 часа јединице на Врбничком правцу. Погинула су два војника, а рањено шест. Одмах после ваздушног удара на стотине терориста извршило је јуриш на наше јединице, покушавајући да на више праваца пробију одбрану. Дејством наше артиљерије заустављен је напад агресора и нанети су му велики губици.,Напади авијације и артиљерије, а затим и терориста, уследили су и у рејону карауле „Ликен”, али су их наше јединице одбиле.

9. јун 1999.

ПО ПОНОЋИ, у 0.05 часова 78. дана агресије и петог од када су се водили разговори о прекиду бомбардовања и доласку мира, у  Куманову, почело је бомбардовање положаја на Горожупу, вероватно као порука нашем преговарачком тиму да што пре прихвати понуђена решења. Истовремено су шиптарске терористичке снаге поново покушале да пробију одбрану наших снага на Горожупском платоу, али су заустављене. Дејства су поновљена у 9.06 часова по положајима 1. моторизоване чете у рејону села Планеја. После тога дејства су престала.

10. јуни 1999.

У КУМАНОВУ, на аеродрому „Аџи Тепе”, потписан је Војно-технички споразум о прекиду бомбардовања и повлачењу српских снага безбедности са Космета.

11. јуни 1999

ПОВОДОМ прекида борбених дејстава командант Треће армије генерал-пуковник Небојша Павковић упутио је свим припадницима армије поруку у којој им је одао признање за храброст.

12. јуни 1999.

КОМАНДА Приштинског корпуса је након потписивања споразума у Куманову наредила да 549. моторизована бригада по плану изврши предају територије, укључујући и државну границу, јединицама КФОР-а. На основу тог наређења почело је извлачење и са Горожупског платоа, у гарнизон Призрен, у који су почеле да пристижу јединице немачког контингента КФОР-а.

13. јуни 1999.

АГРЕСОР је последњи напад извео 13. јуна у 12.10 часова на правцу карауле „Дејан Радановић”. Напад је трајао до 12.50 часова..

13. до 15. јуни 1999.

ПОСЛЕ потписивања споразума у Куманову и прекида борбених дејстава утихнула су и дејства на Горожупском платоу. Авијација није била ангажована.

Јединице 549. моторизоване бригаде са свим ојачањима напустиле су 14. јуна 1999. положаје на Горожупу и, уз пратњу јединица немачког КФОР-а и официра за везу пуковника Џона Кросланда, изашле из зоне одговорности и територије Космета.

* * * * * * * * * * * * * * 

СПРЕЧЕНО ЗАУЗИМАЊЕ ТЕРИТОРИЈЕ КОСМЕТА: Копнено-ваздушна битка по доктрини оружаних снага САД и НАТО

ОДБРАМБЕНИ бој на Паштрику „Стрела-2” трајао је 20 дана, од 26. маја до 14. јуна 1999, а најтеже борбе вођене су 26, 27. и 31. маја. Шиптарске терористичке снаге, Оружане снаге Албаније и снаге НАТО сваког дана су покушавале да се пробију на територију Космета, па и док су вођени преговори у Куманову.

Нападну операцију на Паштрику „Стрела-2” агресор је извео према начелима копнено-ваздушне битке, доктрине оружаних снага САД и НАТО.

Нападном операцијом „Стрела-2” руководио је тим НАТО смештен у Куксу. Он је координирао дејствима авијације и артиљерије, коју су практично наводиле специјалне извиђачке групе убачене на падинама Паштрика. Штаб је био на директној вези са командом НАТО у Виченци, али и са Вашингтоном.

Операцијом „Стрела-2” званично је командовао начелник Главног штаба тзв.

Ослободилачке војске Косова пуковник Бислим Зирапи, а начелник Штаба био је пуковник албанске војске Бутка Спиро.

Фото Министарство одбране Републике Србије, РТС принтскин, Профимедија, лична архива генерала Небојше Павковића и учесника битке на Паштрику, Документација „Новости“, Википедија...

За извођење напада Пентагон је одобрио употребу стратегијских бомбардера Б-52, који су долетали из Велике Британије, а планери су целу зону планине Паштрик и простор све до Призрена назвали „Хог пен” или „свињски брлог”.

У НАПАДНОЈ операцији „Стрела-2” биле су ангажоване следеће снаге: четири бригаде шиптарских терористичких снага, састављене од припадника тзв. Ослободилачке војске Косова са Косова и Метохије, јачине око 5.000-6.000 људи; оперативна група „Јастреб” са око 5.000 људи, која је у свом саставу имала 24 борбена хеликоптера „апач”; Атлантска бригада америчких Шиптара, јачине око 500-1.000 људи; делови 2. пешадијске дивизије Оружаних снага Албаније, око 500-1.000 људи; артиљеријске јединице и специјалне јединице и групе НАТО-а, око 300-500 људи. Укупне снаге ангажоване у операцији „Стрела-2” биле су око 10.000-12.000 војника.

Обука за ову операцију изведена је под руководством инструктора из Израела, Холандије, Норвешке и Албаније у центрима Хештану и Круми.

НАШЕ СНАГЕ, 1. моторизовани батаљон 549. моторизоване бригаде са првом четом 55. граничног батаљона и јединице ојачања из Приштинског корпуса и Треће армије, подржане артиљеријским јединицама: бригадна артиљеријска група 549. корпусна артиљеријска група Приштинског корпуса и армијска артиљеријско-ракетна група Треће армије, изводиле су одбрамбени бој, којим је командовао командант 549. моторизоване бригаде пуковник Божидар Делић.

Одбрамбени бој на Паштрику састојао се од више борби и самосталних тактичких радњи, којима су командовали формацијски командири чета и водова. 

ТОКОМ извођења нападне операције авијација НАТО-а непрекидно је подржавала пешадију.

Дејствовала је око 453 пута, а по рејонu одбране 1. моторизованог батаљона око 320 пута, са око 650–1.100 пројектила велике разорне моћи. У зони одбране на Горожупском платоу и Врбничком правцу, агресор је 79 пута гађао наше снаге у одбрани са 634 пројектила и светлећих бомби. Од 26. маја до 14. јуна гађао је јединице 549. моторизоване бригаде, у рејону села Врбница 62 пута, у рејону села Влашња 61 пут, у рејону села Планеја 66 пута, у рејону села Послиште и Билуша 67 пута, у рејону села Зјум 64 пута и у рејону села Грековце 65 пута.

За подршку пешадијских јединица НАТО је ангажовао стратегијску авијацију, бомбардере Б-52 који су 24 пута дејствовали у зони и по граничном појасу, при чему су избацили преко 2.000 тона разорних пројектила.

* * * * * * * * * * * 

Војници, добровољци и старешине прави хероји Паштрика

ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАПАДНЕ операције копненим снагама „Стрела-2” агресор је изабрао Горожупски плато, изузетно тежак терен, на надморској висини од 1.506 метара. На том простору није био ниједан погодан објекат за организацију одбране, па су наши војници израђивали заклоне у камену, непосредно уз граничну линију, које су добро маскирали, јер није било земље. 

На караули „Горожуп” постојали су у миру припремљени озидани у камену и уређени положаји за одбрану.

Јединице на Паштрику уређивале су рејоне одбране, који су се састојали од основних и резервних положаја, са више узастопних линија ровова одбране. Израђивани су и лажни положаји, који су знатно допринели обмањивању авијације агресора.

У таквим земљишним условима припадници  1. моторизованог батаљона и 55. граничног батаљона, успели су да 20 дана бране државну међу у изузетно тешким условима и да зауставе све покушаје помахниталих терориста да пробију фронт одбране и „сломе стрелу” агресора.

Током боја на Паштрику погинуло је 26, а рањено 126 војника добровољаца и старешина.

Прави хероји су војници, добровољци и старешине 1. и 2. моторизованог батаљона 549. моторизоване бригаде, посебно граничари са карауле „Горожуп” и јединице ојачања које су биле у њиховом саставу. За те заслуге 549. моторизована бригада одликована је Орденом народног хероја.

Фото Министарство одбране Републике Србије, РТС принтскин, Профимедија, лична архива генерала Небојше Павковића и учесника битке на Паштрику, Документација „Новости“, Википедија...

ПРЕМА САЗНАЊИМА наших бораца и страних извора, агресор је у боју на Паштрику имао око 800-1.200 погинулих и више од 1.000 рањених.

Одбрамбени бој на Паштрику остаће упамћен по хероизму припадника Треће армије и Приштинског корпуса, посебно граничара са карауле „Горожуп” и 1. и 2. моторизованог батаљона 549. моторизоване бригаде. Остаће упамћени по одбрани свете српске земље од продора далеко надмоћнијих снага агресора и терористичке тзв. Ослободилачке војске Косова.

Поменути бој остаће упамћен по погинулим и рањеним војницима, старешинама и добровољцима. Одбраном Косова и Метохије и спречавањем продора далеко надмоћнијих снага агресора и терористичке ОВК, на тежишту одбране Треће армије, на правцу напада главних снага агресора, хероји са Паштрика дали су највећи допринос у реализацији одлуке команданта Треће армије генерал-пуковника Небојше Павковића и плана стратегијске одбране Космета и југа Србије, у чему се и огледа стратегијски значај боја на Кошарама и Паштрику.

Одбраном Космета, хероји са Паштрика најдиректније су допринели реализацији плана одбрамбене операције Приштинског корпуса на првом појасу одбране и Плана стратегијске одбране 3. армије и спречавању заузимања територије Косова и Метохије.

Препоручујемо

Друштво

0 3

УСТАВ ИЗ 1974. ТРАСИРАО ПУТ У БАНКРОТ: Kрах Југословенског самоуправног и економског систeма

04. 06. 2025. у 16:00

Друштво

0 1

ИСКУШЕЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ И СРБИЈЕ СА АУТОНОМАШТВОМ: Мешање великих сила и суседа на политичке токове у земљи

19. 05. 2025. у 10:32

Друштво

0 1

ДУХОВНИК И НАРОДНИ ПРОСВЕТИТЕЉ: Осамсто педесет година од рођења Светог Саве

14. 05. 2025. у 06:15

Друштво

0 2

ТИТОВА ТАЈНА ДИПЛОМАТИЈА СА СВЕТОМ СТОЛИЦОМ: Реакције на успостављање односа између Југославије и Католичке цркве

07. 05. 2025. у 11:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације