ПРЕДАТОРИ ВРЕБАЈУ СКРИВЕНИ ИЗА ЛИКА ВИРТУЕЛНИХ ДЕВОЈЧИЦА: Постављају лажне профиле на мрежама, слике жртава продају мушкарцима

СРЂАН има 13 година. Иде у седми разред основне школе у Новом Саду. Тренира фудбал, има млађег брата, воли да се дружи и игра игрице. НаИнстаграму је упознао Анастасију. Лепу девојчицу која тренира тенис, двоуми се око избора средње школе и - разуме га као нико до сада. Дописивали су се свакодневно. Размењивали поруке, поверавали тајне, слали фотографије. Срђан је био уверен да му се догодила прва љубав - Анастасија делује савршено. Али, она није стварна. Иза тог профила кријесе одрастао мушкарац који Срђанове слике и поруке продаје сексуалнимпредаторима - људима који траже управо такве дечаке.

Фото Shutterstock

Ова застрашујућа прича, која се као пожар проширила друштвеним мрежама, заправо је део кампање Центра за несталу и злостављану децу, у оквиру пројекта Promise, чији је циљ спречавање сексуалног злостављања деце.

- Прича о Срђану и Анастасији није заснована само на једном конкретном случају, већ је "испричана" на основу хиљада пријава које су организације за заштиту деце широм света примиле током ове и прошле године - каже Игор Јурић, директор Центра за несталу и злостављану децу за "Новости". - Неколико скоро идентичних пријава дошло је и до наше организације, дакле десиле су се у Србији. На основу обрасца који се све чешће понавља: тинејџер се дописује с лажним профилом, заљубљује се, размењује интимне садржаје, а иза свега стоји предатор, одлучили смо да бројке преточимо у причу. Родитељи често не примећују статистику услед "затрпаности" различитим садржајима на друштвеним мрежама. Причу, међутим, памте.

Архива

Интернет у Србији сваког дана користи око 85 одсто деце и тинејџера. Према подацима Уницефа, свако друго дете, које користи интернет, доживело је неку врсту непријатности, док је 16 процената малишана искусило сајбер малтретирање и друга онлајн насиља. Довољан је један погрешан клик и да дете уђе у мрежу из које изласка - често нема. На мети предатора су углавном - дечаци. Јурић истиче да је циљ кампање да се упозоре родитељи и деца да може да се догоди да се иза "идеалне" особе на екрану крије стварна опасност.

- Хтели смо да покажемо да технологија може бити средство манипулације. Вештачка интелигенција је омогућила предаторима да креирају уверљиве дигиталне личнисти, попут Анастасије, девојчице која не постоји. Ако прича о њој и Срђану наведе макар једног родитеља да провери са ким се његово дете дописује, сматрамо да смо успели. Дешава се нагли пораст сексуалног злостављања деце, на различите начине, а институције не реагују адекватно на то. Проблем је настао због тога што технологија напредује великом брзином, а ни родитељи, ни стручњаци нису довољно информисани о том типу насиља над децом.

FOTO: Arhiva novosti

Овде се мало зна о случајевима попут "Кидфликс" мреже, која је функционисала као "Нетфликс" за педофиле. У каталозима су били снимци злостављане деце из целог света. А, на питање колико су дигиталне уцене, "дипфејк" видеа и лажни профили присутни у Србији, Јурић одговара:

- Више него што желимо да признамо. Иако звучи као научна фантастика, "дипфејк" технологија се све чешће користи у покушајима уцене, у лажним видео-позивима, чак и у стварању измишљених партнера за дописивање. Лажни профили су свакодневица, а граница између стварног и дигиталног постаје све тања јер је технологија толико напредовала да често не можемо да уочимо разлику између "правог" и "лажног". Србија није изузетак. Деца, а морам рећи и одрасли су једнако рањиви овде као било где другде у свету.

Пројекат Promise предвиђа измене Кривичног законика.

- Један од највећих проблема је што закони не препознају све нове облике дигиталне манипулације као кривична дела - каже Јурић. - Примера ради, ако неко направи уз помоћ вештачке интелигенције видео који сексуално компромитује дете, то тренутно није довољно јасно дефинисано у нашем закону. Такође, "груминг" или у преводу завођење, манипулација и дружење преко игрица и друштвених мрежа често се не процесуирају док не дође до тежег облика злоупотребе детета. То мора да се мења.

Постојећи систем кажњавања починилаца сексуалне злоупотребе деце је недовољно строг или недовољно применљив.

- Имамо законе, али њихова примена је дискутабилна када се ради о новим облицима кривичних дела - истиче Јурић. - Казне за поседовање снимака су неретко благе, дигитална сфера је још "сива зона" у којој предатори имају превише простора и слободе, па делује да су увек један корак испред. Promise тражи и доследнију примену постојећих казни, али и дефинисање нових кривичних дела, посебно у вези са онлајн злостављањем. Превенција готово увек изостаје, као и регулисање шта се дешава са починиоцима када одслуже предвиђену казну.

Адвокат Зоран Минић каже да у нашем законодавству још нема јасно и недвосмислено регулисаних кривичних дела као што је сајбер булинг (узнемиравање, понижавање или претње некој особи у дигиталном простору). Малолетничка порнографија путем интернета, на пример, није обрађена као посебно кривично дело, већ се регулише кроз друге одредбе.

- Надлежна тужилаштва су често преоптерећена, али предност у поступању увек имају деца - истиче Минић. - Проблем није у законској регулативи, већ у начину како се она примењује. Казнена политика јесте пооштравана последњих година, нарочито када су у питању дела према деци. Казне су, рецимо, од пет до 15 година затвора, али у пракси се често изричу минималне - пет до шест година. То је највећи проблем: судови нису довољно строги.

Минић каже да је најважнија превенција и да родитељи морају да прате с ким им деца комуницирају:

- Ако до извршења кривичног дела, ипак, дође, поребно је брзо реаговати. У развијеним земљама имају добро технолошки обучене тимове.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације