БЛАГОЈЕВИ ХИЦИ БИЛИ ЕФИКАСНИЈИ ОД ДИПЛОМАТИЈЕ: Отварање архива у Аргентини додатно осветлило како је Павелић побегао и уживао заштиту

ЈУГОСЛОВЕНСКА дипломатија имала је информације да у октобру 1947. године ратни злочинац Анте Павелић, који се скривао у самостанима на југу Италије, намерава да побегне у Аргентину. Одмах је упозорено и аргентинско министарство спољних послова о намерама усташког злочинца, а веза је био Бранко Бензон, посланик НДХ у Трећем рајху, који је омогућио бекство многим усташама и злочинцима да нови живот потраже у Аргентини.

Foto: Vikipedija

Отварањем архивске грађе у Аргентини сада се зна много више како су разни злочинци, међу њима и др Јозеф Менгеле, избегли правди и побегли у далеку Аргентину, где су дочекани и где им је омогућено да наставе живот под лажним именима. Павелић је, тако, прво из Аустрије дошао у Италију и укрцао се на брод "Сестриере" у Напуљу (11. октобра 1946) са пасошем Црвеног крста под именом Пал Арањош (59), наводни Мађар, удовац, инжењер. Тако је стигао у Буенос Ајрес, где је већ боравила његова породица и где нису имали никакве проблеме са аргентинским властима.

Узалуд је југословенска дипломатија упозоравала и тражила изручење осумњичених за ратне злочине: Винка Николића, Јосипа Берковића, Мирка Етеровића, Иве Богдана, Данијела Увановића, Марка Чолака и Стјепана Латковића, јер је Аргентина одбила да их изручи. Позивали су се на разне конвенције које су тумачили на свој начин, све да заштите људе који су били осумњичени за тешке злочине.

Тврдило се да Аргентина нема могућности да изручује особе оптужене за политичка дела, већ само обичне криминалце, па је Павелић могао да настави и политички рад. Био је на челу Хрватске државнотворне странке и основао је усташку владу у егзилу, настављајући пропаганду злочиначке државе којој је био на челу од 1941. до 1945. године. Затим је основан Хрватски ослободилачки покрет, који је желео да уједини све емигранте, ратне злочинце, а влада аргентинског диктатора Перона благонаклоно је гледала на све те покушаје оживљавања нацизма и фашизма.

Усташе су у Аргентини уживале потпуну заштиту власти, а окупљали су се заједно са италијанским фашистима и бившим СС-овцима. Све је то стварало напетости између Југославије и Аргентине, али су аргентинске власти упорно избегавале да Павелића изруче. Нешто се променило након што је Перон свргнут са власти, али ни тада није дошло до изручења, јер га је режим Ослободилачке револуције и даље штитио. Али, за Павелића је био кобан атентат који је извео на њега Црногорац Благоје Јововић 10. априла 1957. и ранио га са два метка, након чега су се и аргентинске новине расписале о злочинима усташа. Након разних маневара Павелић је требало да буде ухапшен, али је побегао у Чиле и тамо се скривао до бекства у Мадрид, где је од последице атентата и умро 28. децембра 1959. године.

Аргентински архиви чувају и тајну бекства "анђела смрти", доктора Менгелеа из нацистичке Немачке. Злогласни "лекар" познат по експериментима над живим људима у немачким концентрационим логорима живео је под разним псеудонимима у Јужној Америци, а документи који су сад пронађени откривају да је 1959. године поднео захтев за путовање из Аргентине у Западну Немачку, користећи своје право име! Разлог је била болест његовог оца, а Менгеле се осећао безбедан да ће мирно моћи допутовати у Немачку.

Откривени документи показују да се Менгеле осећао потпуно безбедан и у Аргентини, упркос покушајима немачке владе и Израела да буде изручен и суђен. И многе друге државе имале су информација о Менгелеу, а 1.850 тајних докумената из тог времена открива страшну истину да су многи, не само Аргентина, штитили ратне злочинце. Од "линија пацова", преко којих су побегли до Аргентине и Јужне Америке до тога да су могли наставити живот без страха да ће бити осуђени.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације