ГИНУЛИ ЗА СРБИЈУ А НА БЕЛЕЗИМА ИМ ЈУГОСЛАВИЈА: Српска војничка гробља, сведоци славе, жртве и херојства (3)

Милена Марковић

09. 11. 2023. у 14:32

СВАКИ Србин и онај који се тако осећа требало би за живота да издвоји време и посети, како српске гробове у Бито­љу, тако и свако свето место страдања наше војске подно Кајмакчалана.

ГИНУЛИ ЗА СРБИЈУ А НА БЕЛЕЗИМА ИМ ЈУГОСЛАВИЈА: Српска војничка гробља, сведоци славе, жртве и херојства (3)

Свако овде има неког свог, Фото Приватна архива

Ове речи министра Ни­коле Селаковића, који је са представницима Заједнице Срба у Северној Македони­ји посетио српско војничко гробље у Битољу, примамо као путоказ до овог свети­лишта. На овим простори­ма, просторима некадашње Старе Србије, готово да нема места где, под земљом, нема костију страдалих српских војника изгинулих у ослободилачким ратови­ма за отаџбину.

После пробоја Солунског фронта и коначне победе, уследили су потресни да­ни: прикупљање посмрт­них остатака изгинулих у биткама на Кајмакчала­ну, Ветернику, Козјаку, за ослобађање Битоља. Краљ Александар Карађорђевић одлучио је да се, где год има и једна кост српског војника прикупи и пренесе у гробља и костурнице. И скупљали су их са свих страна. Са уса­мљених кота, из камењара. Из плитких гробова. Ста­вљали су их у беле платнене вреће. Неколико година су довожени ови тужни товари надомак Битоља и на узвишици сахрањени без име­на, испод дрвених крстова. Редни број ових белега зау­стављен је на 1.321, мада се сматра да је укопаних мно­го више. Истовремено када је настало ово гробље, на самом врху, подигнута је и спомен-костурница у којој почива 4.400 јунака, међу њима и један део страдалих у балканским ратовима. Сви су се борили за слободу отаџбине, па им је место у заједничкој гробници. Нак­надно је над костурницом подигнут велики бетонски крст и постављена плоча са натписом: "Слава храбро палим јунацима за краља и отаџбину у ратовима за ослобођење и уједињење."

- У сваки грумен земље овде су у вечност уписани њихови подвизи - каже за "Новости" Зоран Жугић, председник Заједнице Ср­ба.

- И, ми можда никада нећемо сазнати колико се још њих жртвовало за сло­боду и отаџбину. За будућ­нос предака.

Зоран Жугић, Фото Игор Маринковић

На први поглед види се да је гробље брижљи­во одржавано. На други, намећу се многа питања, понајвише она која се тичу управо надгробних беле­га. Њихова судбина, кроз време, пратила је судбину страдања војника. Дрве­ни крстови замењени су металним, а на средини крста плочице са редним бројевима су у тробојци - у бојама заставе прве држа­ве Југословена коју је уте­мељио Александар Кара­ђорђевић, још као регент. Других обележја нема. На улазу у гробље, носећи сту­бови капије спојени су бе­тонским луком, а на њему исписано само - Војничко гробље. Да у једном делу, лево на падини, нема не­колико старих споменика са српским именима које су потомци подигли пре­цима, путник намерник би се заиста упитао чије је ово гробље. А имена и епита­фи још се јасно разазнају и година укопа - 1922. Тада су овде сахрањени Станоје Николић, санитетски по­ручник Првог пешадијског пука српске војске и Аћим Аћимовић, начелник сани­тета...

- Наша је ово несрећа. Како је ово гробље обеле­жио краљ Александар да би се додворио Словенцима и Хрватима у заједничкој држави коју је створио та­ко су белеге и обновитељи оставили 1998. - казивао нам је Жугићев претход­ник Драгиша Страхињић када смо, идући траговима српских ратничких белега, разговарали са овим вели­ким ентузијастом. Он је, уз Жугића, бринуо о гробљу док га је здравље служило.

Фото Игор Маринковић

Казао нам је:

- Стари ратници су гину­ли за отаџбину Србију, па мислим да барем заслужу­ју боје и грб заставе њихове Србије. То нам често при­говарају не само потомци сахрањених на овом светом месту, већ и Срби који долазе из дијаспоре.

То не спори ни Зоран Жугић, достојни Страхи­њићев наследник, одани чувар традиције српских ратника и успомена на време њиховог узвишеног херојства. Он се нада да ће мисија коју је започео министар Селаковић би­ти оживотворена и овде у Битољу, али разуме да "не може све одмах, иако у ти­му има сјајне сараднике". А, ја бих волео да обнови­мо и црквицу на Кајмакча­лану и уредимо ово гробље и не бих жалио да умрем.

- Неопходно је да се уреде стазе између белега и да се мештанима који имају домаћинства уз са­ми комплекс уради нови пут који би заобилазио гробље - нада се Жугић.

- План је већ договорен са Заводом за заштиту спо­меника културе.

Српско војничко гробље у Битољу није једини неми сведок страдања наше вој­ске у ратовима од 1912. до 1918. године. Процењује се да од овог места до Кајмак­чалана има барем још осам до десет хиљада гробова српских ратника, који су деценијама, запуштени и занемарени, тонули у зако­ровњеним утринама. Све­дочанство о изгледу једног од таквих гробаља, на путу од Скочивира према Кај­макчалану, оставио је и Ар­чибалд Рајс, 1921. године.

- Прођосмо поред јед­ног малог гробља што га за време рата војници по­дигоше својим друговима који остадоше да спавају мртвим сном - записао је Рајс.

- Око дрвених крсто­ва и белих плоча са црним натписима обрасла густа трава. Нема нигде никог да њиховим гробовима упали свећу. Само горе, у ваздуху, орлови бдију над овим кутком вечног одмо­ришта.

Бројне безимене хумке

У ПОДНОЖЈУ Ниџе, на ободу села Скочивир, на тридесетак километара од Битоља, налази се српско војничко гробље где почива непознат број војника погинулих током пробоја Солунског фронта. Друго је у самом селу код Цркве Свете Петке. У веома лошем је стању. У овом селу током 1917. године била је војна болница руске принцезе Александре Наришкине. А у Бачу, такође недалеко од Битоља, о вечној стражи јунака сведоче бројни безимени белези. У овом селу извесно време била је и Врховна команда српске војске.

Кости, огледни експонати

КОСТУРНИЦА на српском војничком гробљу у Битољу није покривена до краја

осамдесетих.

- Овде су до тада долазили студенти и професори медицине и узимали "експонате" за огледе - прича Зоран Жугић.

- Један професор, не тако давно, ве- роватно због гриже савести, дошао и вратио цео скелет. Како је костурница већ била запечаћена, скелет почива на једном постаменту на улазу у крипту.

Фото: Новости

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УКРАЈИНСКИ ВОЈНИК ЈУТРОС ХТЕО ДА ЗАПАЛИ ВРХОВНУ РАДУ: Одмах је ухапшен, а онда је дао шокантну изјаву

УКРАЈИНСКИ ВОЈНИК ЈУТРОС ХТЕО ДА ЗАПАЛИ ВРХОВНУ РАДУ: Одмах је ухапшен, а онда је дао шокантну изјаву

ВОЈНИК Националне гарде Украјине је у понедељак ујутру хтео да запали Врховну раду, али ју је помешао са зградом Министарства аграрне политике, преноси украјинско издање Страна, позивајући се на изворе у агенцијама за спровођење закона.

17. 06. 2024. у 11:13

Коментари (0)

РЕВАНШ АЛБАНЦИМА ОД ГРОБАРА И ДЕЛИЈА: Ово се на ЕУРО 2024 десило дан након што се величала велика Албанија (ФОТО)