"ЈАДНИ СРБИ, СИГУРНО НИСУ УСПЕЛИ ДА СЕ ВРАТЕ У ДОМОВИНУ": Сутра откривање споменика српским заробљеницима који су скончали у Италији

СПОМЕНИК српским заробљеницима и војницима страдалим у Првом светском рату, у Италији, биће постављен и свечано откривен овог викенда на Српском гробљу, крај замка и места Кастелано, близу града Роверета.

ЈАДНИ СРБИ, СИГУРНО НИСУ УСПЕЛИ ДА СЕ ВРАТЕ У ДОМОВИНУ: Сутра откривање споменика српским заробљеницима који су скончали у Италији

Фото: Принтсцреен

Споменик подиже Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, уз подршку италијанске регије Трентино Алто Адиђе и општине Вила Лагарина, а откриће га министар Никола Селаковић.

На територију Трентина за време Великог рата смештено је на стотине ратних заробљеника - Руса, Румуна и Срба, који су искориштавани за рад. Подаци везани за српске заробљенике, сахрањене на гробљу у Кастелану, у марту 1916. године, показују да су падали у несвест од умора, глади и насиља које су вршили чувари. Локални цивили сведочили су о томе да су Срби били третирани горе од других јер су их аустроугарске војне власти сматрале одговорнима за избијање рата.

Foto: Printskrin

Умирали од изнурености

Покрај Кастелана постоји Српска стаза и Српско гробље, али су они до скоро били заборављени. Представници италијанске регије поставили су пре неког времена спомен-плочу, крај које ће министар Селаковић одати почаст погинулима. Он ће положити венац код Капеле палих бораца, поред које је та меморијална плоча, у самом Кастелану. Сутра ће на Српском гробљу присуствовати комеморацији и инагурацији споменика.

Када је Италија, 1915. године, објавила рат двојној монархији, у ову регију стигли су заробљеници са Балкана и подељени у радне бригаде. Неки од њих страдали су под снежним лавинама, а неки од глади и хладноће.

"Јадни Срби, сигурно нису успевали да се врате у домовину," - остао је запис из 1916. Луиђије Миоранди.

Foto: Printskrin

Фотографија са прошлогодишње изложбе у Кастелану

Руски и српски заробљеници израђивали су мале дрвене крстове и трампили са локалним живљем за храну. На планини Каре Алто, на 3.500 метара надморске висине, још се налази црквица, коју мештани зову руском, а коју је градила руска и српска, али и босанска радна снага.

У долинама регије Трентино-Јужни Тирол могу се наћи топоними попут Улица Срба или Цеста Босанаца, будући да је ту доведено и доста војника из Босне, припадника све три вероисповести. Овуда се простирала линија фронта, а територија је припадала Аустроугарској.

МУЗЕЈ НА ВИДУ

НА грчком острву Видо је на почетку 2016. године умрло 4.847 људи. Ту се налазила болница за српске војнике после албанске голготе. Пројекат за маузолеј израдио је чувени архитекта Никола Краснов, али је здање доста пропало. У спомен костурници похрањене су кости 1.232 војника којима се знају имена и 1.500 безимених.

До краја године, осим овог споменика, Министарство за рад финансираће и подизање споменика генералу Божидару Јанковићу, у Београду, затим пројекат за санацију маузолеја на Виду, а у току је процедура и за израду документације за меморијални центар за јасеновачке жртве (један ће бити отворен у Доњој Градини, у РС, а други у Београду).

Споменик генералу Јанковићу, једном од највећих, али заборављених, српских генерала, већ је одливен, према речима министра Селаковића. Јанковић је био српски генерал и министар војни, учесник Српско-турских, Српско-бугарског, Балканских и Првог светског рата. У Балканским ратовима командовао је Трећом армијом, која је ослободила Косово, а у Српско-бугарским учествовао је у кључним биткама код Овчег Поља и Брегалнице.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.

25. 02. 2026. у 12:25

НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА: Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.

24. 02. 2026. у 09:43

Коментари (3)

СВЕ ВЕЋИ ХАОС СА НАРКО-КАРТЕЛОМ ПРЕД МУНДИЈАЛ: ФИФА одузима Мексику ово домаћинство?!