МАНИПУЛАЦИЈЕ ЗАПАДНИХ МЕДИЈА: Наслови о Србима и српском народу претворио се у "лов на вештице"

ВОКАБУЛАР новинских наслова о Србима и српском народу у Западим новинама претворио се у својеврсни позив на "лов на вештице". Будући да је била реч о кратким, језгровитим текстовима који су најпре пленили пажњу читалаца, а наслови су срж текста који, заправо, најављују и, на одређени начин, "рекламирају".

Фото: ЕПА/Јутјуб/Принтскрин/Твитер/Танјуг/Википедија/Документација "Новости" и "Борбе"

Површан читалац често никада, у "листању новина" и не оде даље од наслова. Они га (дез)информишу и урезују се у (под)свест. Читава "антологија" новинских наслова могла би се сабрати у посебну књигу, када је реч о порукама о Србима, упућеним интернационалној јавности, а овде наводимо карактеристичне:

Фото: ЕПА/Јутјуб/Принтскрин/Твитер/Танјуг/Википедија/Документација "Новости" и "Борбе"

Манипулација фотографијом дуго времена је сматрана ексклузивним производом тоталитарних режима са источне стране "гвоздене завесе". Но, када је у питању српски народ, водећи медији Запада су ту праксу усавршили до неслућених размера, чак и плаћањем појединих "актера" зарад "боље приче".

Стварање филмских "архетипа" старо је колико и сам филм. Пласман одговарајућих филмова који конотирају одређене политичке поруке путем биоскопа, телевизије и, у новије време, видео-касета, односно ди-ви-дија и преко интернета, усмерен је, пре свега, на емоционалну страну реципијената. Притом, најважнију улогу игра процес идентификације са "јунацима", "жртвама", херојима итд.

Цитирање "експерата" веома је распрострањена техника психолошког притиска која има веома једноставно "утемељење": уколико сви ти "учени људи" имају дати став према одређеном догађају, појави или личности(ма), то "мора да је тако", односно "мора да је истина". Шта преостаје "малом", "обичном човеку" него да прихвати "тумачење" оних којима стварна, или од медија "додељена" титула "експерта" даје "право на јавну реч". Ту се првенствено делује на "разум рецепијената", иако је стварни циљ да политичка и свака друга јавност прихвати одређене тезе које могу бити хиљадама миља далеко од разума.

ПРЕКО МЕДИЈА СТВАРАНА ВИРТУЕЛНА СТВАРНОСТ

Када је у питању српски народ, пажња се скретала са три основне "теме":
а) хронологија догађаја на простору некадашње СФРЈ увек се усмеравала на почетак деведесетих година прошлог века, како би се пренебрегли основни узроци разбијања Југославије;
б) непрестано је замагљивана, или потпуно "брисана", чињеница да делови српског народа вековима живе, или су живели, на простору некадашњих република СФРЈ: Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније и покрајине Косово и Метохија;
в) ратни сукоб Хрвата и Муслимана на простору Херцеговине, а поготово Мостара, био је далеко разорнији од сукоба који су вођени између Срба и Муслимана, односно Срба и Хрвата, но та се чињеница пренебрегавала у корист будуће Муслиманско-хрватске Федерације и "заједничке борбе Муслимана и Хрвата против нацистички настројених Срба".
Намерна индискреција се користи у циљу припреме одговарајуће политичке јавности и њеног јавног мњења за намераване политичке потезе, како би се, тим "пробним балонима", пратиле и анализовале реакције како јавности, тако и најширих народних маса, у својој земљи, али и на интернационалном нивоу. Поред тога, чест је случај ширења тзв. поверљивих информација које су, наводно, "процуриле" из одговарајућих тајних служби, војне или полицијске природе. Наведени "извори" дају "додатни легитимитет" тим (дез)информацијама.

Технике психолошког притиска се, заправо, и заснивају на чињеници да је појавом медија, поготово електронских, стварност "опосредована", да нема суштинског додира са реалношћу, већ са реалношћу коју медији "декомпонују и реорганизују".

Фото: ЕПА/Јутјуб/Принтскрин/Твитер/Танјуг/Википедија/Документација "Новости" и "Борбе"

Француски филозоф Жан Бодријар у својим разматрањима често говори о симулацији и виртуелном. Бодријар тумачи, донекле на трагу "пророка глобалног села" Маршала Маклуана, иманентно манипулативан карактер електронских медија који свет не могу да прикажу онаквим какав јесте, већ имагинарно и донекле: "На ТВ ми никада немамо посла са реалношћу у смислу правог, конкретног контакта. Тај медиј чини стварност виртуелном, тј. преводи је у летимичне и занимљиве електронске слике које измичу стварности.
Виртуелност није овладала само медијима, она је напала и стварност. Рат се води електронски. Непријатељ на супротној страни, персонификован, више не постоји. Ратно поље се приказује са учесницима само на дисплејима њихових радара и циљних уређаја. И сами ратни догађаји су отишли у неизвесно! ... Слике се саме цензуришу. И када се не би ускраћивале информације, из снимака терена нама не би било могуће да развијемо представу о томе шта се стварно збива."

Али, и сам Бодријар подлеже "медијској виртуелности" и констатује да је нечињење, у смислу "пуштања Срба да раде свој посао" нека врста "саучесништва Запада и Европе" са Србима који су, нажалост, означени "као злочести, али не и као непријатељи": "У Босни ми се боримо против Срба (не претерано) у име мултикултуралне Европе, али оно што је жртвовано том приликом је управо друга култура, она која се по вредности супротставља једном индиферентном светском поретку, без вредности. И то баш ми чинимо са Србима."

Препоручујемо

Друштво

0 0

СТВАРАЊЕ МИТА О СРБИЈИ КАО АГРЕСОРУ: Поистовећивање представника српских народа са нацистичким вођама

23. 01. 2023. у 14:00

Друштво

2 11

МОЋ И НЕМОЋ ПАТРИЈАРШИЈЕ СА БОСФОРА: Цариград и расколи у православном свету - из прошлости и садашњости

22. 01. 2023. у 11:00

Друштво

4 14

ГРЧКЕ ВЛАДИКЕ НЕШТЕДЕМИЦЕ ГЛОБИЛЕ НАРОД: Историја као учитељица живота - Фанариоти и Срби

22. 01. 2023. у 17:00

Друштво

7 29

ЦИА ДОВЕЛА ДО РАСКОЛА У ПРАВОСЛАВНОМ СВЕТУ: Запад је изгубио традиционални хришћански идентитет

21. 01. 2023. у 11:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације