Друштво

ТРЕБА НАМ СПОРАЗУМ СА БОГОМ СВЕПРИСУТНИМ И ПРИРОДОМ СВЕРОДНОМ: Данило Копривица о начину изласка из апокалиптичне 2022.године

Јованка СИМИЋ

15. 12. 2022. у 22:55

ПОДСЕЋАЈУЋИ на два култна филма која на својеврстан начин говоре о сукобу цивилизација, „Апокалипса данас" и „Апокалипто", и приказујући најживописније слике тих сукоба, Данило Копривица говори о апокалиптичној 2022.години и сукобима који су је обележили.

ТРЕБА НАМ СПОРАЗУМ СА БОГОМ СВЕПРИСУТНИМ И ПРИРОДОМ СВЕРОДНОМ: Данило Копривица о начину изласка из апокалиптичне 2022.године

У седамдесет шестој сесији Зелене дебате серијала Досије приказана је рекапитулација ранијих трибина о државама чији су спољашњи и унутрашњи ломови утицали на свеукупни светски поредак. Осим евоцирања преломних тачака, Копривица упућује и на актуелна збивања и промене које су наступиле у протеклих неколико месеци – као што су недавно одржани локални избори на Тајвану, где су већинским опредељењем за Куоминтанг кандидате Тајванци показали како „неће лако пристати на украјински сценарио и да схватају суштину демократије".

Као најзначајније феномене Копривица је издвојио извоз уранијума из Казахстана, Кубанску ракетну кризу која је наговестила сукоб ширих размера, „минхенску трагикомедију" и назнаке предстојећег сукоба у Путиновим дијалозима, „политичко кување" Сане Марин која је у јануару ове године говорила о томе како Финска не планира да уђе у НАТО у фебруару и како Финска не жели нуклеарно оружје и војне базе на својој територији.У октобру је истакла како је важно да Финска не ограничава сопствени простор када су у питању сталне базе или нуклеарно оружје.

Копривица указује и на важност „грузијског искуства", питања македонског идентитета, посете Ненси Пелоси Тајвану, исправног тумачења онога што Турска хоће а Грчка нипошто неће, смештања у контекст победе Ђорђе Мелони, уобичајених слика из Катара и многих других политичких и геополитичких чинилаца који непрестано обликују свет.

Предавач закључује како ново време захтева и новог човека са (транс)идентитетом и губитком колективног сећања, те поручује како је борба против деградације друштва и личности могућа кроз „споразум са човеком скромним, са богом свеприсутним и са природом сверодном".