ЦРТАЛИ И КУЛЕ И МЕТРО: У Београду, постхумно, изложба архитеката Бранислава и Марије Јовин

ДВОЈЕ значајних архитеката, Бранислав и Марија Јовин, који су се лавовски борили за добро наше културе и архитектуре, од синоћ су својим делима присутни у Библиотеци града Београда.

Фото Н. Скендерија

На паноима који чине изложбу "Марија и Бранислав Јовин, на бранику архитектуре" изложени су њихови најзначајнији пројекти - остварени и неостварени.

Радили су они до последњих тренутака својих живота. Дубок траг оставили су свако из свог домена: Марија Јовин Јуца (1934-2018) као архитекта-конзерватор и рестауратор, а Брана Јовин (1935-2018) као архитекта-урбаниста. У најзначајнија Маријина дела сврставају се обнова манастира Студеница, Пећка патријаршија, обнова тврђаве Голубац... Пројектовала је цркву и конаке за први српски манастир у Националном парку Нијагарини водопади. Она и Синиша Темерински су добили Награду за ауторско дело архитектуре "Вечерњих новости" за пројекат заштитне конструкције над налазиштем Лепенски вир и центар за посетиоце. А, Бранислав је добио две Октобарске награде - за Мостарску петљу и за Дунавски и Савски кеј, код хотела "Југославија", а можда је његов најзначајнији (нереализован) пројекат Метро Београд.

- Пре него што сам се замонашио, питао ме је игуман да ли има нешто што нисам завршио у световном животу. Одговорио сам му да нисам направио помен преминулим колегама, а он ми је рекао да ћу то сада боље да урадим - испричао нам је монах Симеон, замонашени архитекта Слободан Драговић, који је иницирао циклус изложби "Инок Симеон" (Симеон Мироточиви п. а.) Асоцијације српских архитеката, у намери да сачува од заборава дело познатих преминулих српских архитеката генерације којој сам припада.

О делу Марије Јовин говорио је архитекта Синиша Темерински, са којим је урадила многе пројекте.

- Јуца је радни век посветила очувању културне баштине, оном највреднијем и најугроженијем делу градитељства - рекао је Темерински.

- У манастир Студеницу је дошла као архитекта почетник, да би после четврт века тај манастир довела да постане део Светске баштине. Након што су спаљени конаци у Пећкој патријаршији, једина је из Републичког завода за заштиту споменика културе смела да 1980. оде у Пећ. Сви остали су то одбили. У рекордном року је израдила пројекат и извела обнову спаљених конака.

Дунавски кеј и Лепенски вир, Фото Н. Скендерија

Јовинови су заједно пројектовали трг испред Музеја 25. мај, данашњег Музеја Југославије.

Радили су га баш у време када је Тито умро. Тада су добили задатак да "направе нешто" где ће бити сахрањен. Направили су Кућу цвећа.

- Бранислав је као мало ко задржао чврстину и доследност истинског архитекте сатирући својим гласом разума и аргументима игноранте, макар они били чврсто утврђени на власти, притом трпећи сву тежину њихових санкција - рекао је архитекта Слободан Малдини.

Бранислав и Марија Јовин, Принтскрин/Фото Н. Фифић

РУКОМ НАЦРТАО ЦЕО СОМБОР

НА изложби је и фасцинантан пано на коме је приказан цртеж целог Сомбора који је Бранислав нацртао руком. На оригиналном цртежу површине око седам квадрата, приказао је сваки прозор, сваки димњак у овом граду.

- Бранислав је био ренесансна личност, али, нажалост, многа његова изванредна дела нису реализована - каже монах Симеон.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације