СПАСАО МЕ ТИТО, А ОЖЕНИО ЛЕКА: Албин Пиберник једини преживели учесник Игманског марша са 11 година са родитељима у партизанима

ГОТОВО сваки пут кад дође у Београд, Албин Пиберник, Словенац, некада најмлађи борац Прве пролетерске бригаде а данас и једини преживели учесник Игманског марша, сврати на гроб Александра Ранковића.

СПАСАО МЕ ТИТО, А ОЖЕНИО ЛЕКА: Албин Пиберник једини преживели учесник Игманског марша са 11 година са родитељима у партизанима

Фото: Новости

Свратио је и ове године. Каже, дугује му много тога.

- Педесетих година, као млад официр, пилот, упознао сам у Пули девојку, Соњу. Имала је 23 године и пре тога је као информбировка била годину дана у затвору, у Пожаревцу. Након одслужења казне добила је посао у Пули. Убрзо сам поднео молбу Војсци за женидбу, али су ме одбили. Онда у Задру узмем авион и правац лет за Батајницу, без икакве дозволе. Не само да сам слетео, него сам успео и да дођем до Леке Ранковића. Кажем му који је мој проблем. Он ме гледа и пита: "Хоћеш да се жениш?" Одговорим му: "Зато сам и дошао." Ништа није одговорио, само ми је Зденко Вулетић, командант ваздухопловства, одмах после тога дао дозволу за женидбу - прича Албин Пиберник за "Новости".

Фото: Новости

Овај виталан деведесетогодишњак имао је само 11 година када се нашао у строју Прве пролетерске бригаде, у Рудом, 21. децембра 1941, приликом њеног формирања. Ту је доспео са оцем Албином старијим, браваром из Камника, предратним комунистом, и мајком Јулијаном, кројачицом, родом из Јесеница, такође комунисткињом. Пиберникови су били избеглице из Словеније и партизанима су се придружили у лето 1941, у Шумадији. Већ у јануару Албин се са родитељима нашао у партизанској колони преко Игмана. Колона је кренула преко Грабљиве њиве ка Сарајевском пољу, 27. јануара по подне.

- Прво смо наишли на неки воз, који је прекинуо колону, па смо морали да станемо, а кад смо продужили, наишли смо на замрзнут поток - сећа се Пиберник.

- Лед, међутим, није још био довољно чврст, па смо морали да прескачемо. Мене су борци узели за руке и ноге и бацили ме преко потока. Некако сам се нашао на другој обали. Мајка није успела да прекочи, него је пропала кроз лед и смочила ноге. Мокра је ишла до Брезоваче. Када смо стали уз ватру, видели су да мајци нешто није у реду са ногама. Ножевима су јој исекли ципеле. Ноге су биле пуне промрзлина и пликова. Масирали су је, а онда носили до Дугог Поља. Ја сам преко Игмана ишао потпуно сам. Албин није знао где му је отац заостао у колони, јер је недељу дана пре тога био рањен у руку и ногу на Пјеновцу.

Др Николић, референт санитета Прве пролетерске, дао му је савет да маше рукама у ходу и скаче, да се не би смрзао.

Фото: Новости

- Били смо пуни вашака, били смо гладни, марширали смо непрекидно 19 сати - прича Пиберник.

У Пресници је бригада реконструисана, а мајку и њега су ставили на саонице до Миљевине, а затим на воз до Фоче.

- Ту су нас чекали, спремили су кревете за све промрзле и рањене у бившој касарни. Мајка је била у соби са још две жене, ја сам био сам. Стално сам је обилазио. А онда јој је скочила температура, добила је гангрену, морали су да јој ампутирају обе ноге испод колена - сећа се Пиберник.

Јулијана је умрла. На сахрани је њен син стајао крај гроба и плакао, окружен људима из болнице, кад га је неко потапшао по рамену и рекао: "Пролетери не плачу!" Био је то Јосип Броз Тито.

- Престао сам да плачем и од тада до данас нисам заплакао - открива нам Албин Пиберник.

- Пошто је мој отац био комесар Пратеће чете Врховног штаба, Тито ме је узео да будем са њим и Зденком (Даворјанка Пауновић) у кући неколико месеци. Добио сам инјекције, споро сам се опорављао. Са Зденком сам мање причао, са Титом много више. Био је према мени

веома пажљив и љубазан. Наредио је да ми израде униформу и опасач, добио сам пиштољ. За мене је донето и 10 литара ракије за масажу, али је брзо нестало. Док су још били у Ужицу, Албинова мајка замолила је неке Словенце, партизане, које је знала још из Русије, да брину о дечаку ако се њој и супругу нешто деси. Отац је погинуо на задатку, у октобру 1942, па је бригу о малишану преузела Освободилна фронта. У партизанима је био до пада Италије, после тога су га, пошто се разболео, сместили у партизанску базу, у предграђе Љубљане, па у Љубљану и на крају су га послали код мајчине рођене сестре у Медводе. Ту је дочекао крај рата.

ЉУТИ ГА ПРЕКРАЈАЊЕ ИСТОРИЈЕ ПОСЛЕ РАТА

Пиберник је завршио војну школу и био чувени пилот. Данас живи у Љубљани, а поводом обележавања осамдесетогодишњице Прве пролетерске бригаде дошао је у Београд, па у Рудо и на крају је обишао Сремски фронт. Како каже, јако га љути прекрајање историје:

- Све ово ми тешко пада. Историја мора људима да буде приказана онаква каква јесте, а не како би они желели да буде.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЖАС НА ДУНАВУ: Сударила се два брода, има мртвих, трага се за несталима

УЖАС НА ДУНАВУ: Сударила се два брода, има мртвих, трага се за несталима

ДВЕ особе су погинуле, а пет се води као нестало када су се два брода сударила на Дунаву, код мађарског града Вероце, око 50 километара северно од Будимпеште, саопштила је данас полиција.

19. 05. 2024. у 12:04

Коментари (1)

СНИМАК СУКОБА! Туча у Арени - Нанели и Лазаревић у клинчу, ево како се све десило (ВИДЕО)