Друштво

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ДИСИДЕНТИ, МИНСКО ПОЉЕ ЗА ВЛАСТ: Репресије, прогони и суђења политичким неистомишљеницима у Србији

И. М.

08. 06. 2021. у 17:14

ЈАВНОСТ у свету, као и на домаћем терену, пре неколико деценија много пажње је посвећивала дисидентима, чија се акција, у првом реду лична, у одбрани људских права и грађанских слобода – пре свега права на слободу говора, штампе и удруживања – одвијала у земљама Источне Европе, у државама ,,реалног социјализма“.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ДИСИДЕНТИ, МИНСКО ПОЉЕ ЗА ВЛАСТ: Репресије, прогони и суђења политичким неистомишљеницима у Србији

Логика Хладног рата била је неумољива, а ковитлаци у које ће та логика бацати свет и одржавати напетост кроз ,,равнотежу страха“, на Западу је неколико деценија при самом врху лестивце јавне пажње држала питање дисидената и дисидентства, док је на Истоку имала свој израз у репресији, хапшењима и прогонима у иностранство – на Запад, оних појединаца који су ореол дисидента стекли у својим земљама. У тим друштвима, дисиденти ће постати занимљива истраживачка тема тек крајем прошлог века, када се транзиција захуктала, што је паралелно праћено новим погледима и на Западу, где су такође идентификовани дисиденти – стари, на пример Џон Ленон или Сузан Зонтаг, или ,,нови“, на пример данас највећи живи филозоф Ноам Чомски.

ЈУГОСЛАВИЈА, самим тим и Србија, у којој ће после 1945. године несумњиво бити обликовани први облици дисидентске акције, била је и у том погледу нека врста изузетка од горе сажето изнете матрице хладног рата, мада је та матрица несумњиво утицала и на овдашња збивања и обликовање онога што разни аутори дефинишу и као постојање дисидентског круга, штавише – дисидентског покрета у Србији.

У том кругу су до данас, овде и у свету, имена Милована Ђиласа и Михајла Михајлова неприкосновена, али су временом њиховим придодавана нова имена, поготово после студентске побуне 1968. и после Титове смрти 1980. године. Утицале су на то различите околности, а на првом месту, све снажнија потреба друштва да се шире границе слободе, а на другој страни, спремност власти да се таквим захтевима супротстави, не само зато да би номенклатура сачувала своје привилегије, него и зато што се застрашени носиоци власти нису ослањали на нове идеје и што пред собом нису имали никакве визије.

Овај додатак, осим што нуди читаоцу неку врсту историје дисидентства у Србији, обликован је и с идејом да подстакне младе истраживаче на дубље и свестраније истраживање овог феномена, као и да означи још један позив надлежнима за отварање и даље недоступне документарне грађе из наших архива.