„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Крај љубави са Галетом Мушкатировићем и упознавање Мире Ступице - позоришне мајке
ОДЛУКА да ћу ипак отићи на Академију Галету није давала мира. „Онај” коме не желим да изговорим име шапутао му је на уво како ће ме туђе усне целивати и туђа снага ломити.
Фото: Принтсцреен/ YоуТубе - солопевацх
Бежали смо једно од другог и враћали се, састајали и растајали. Јурили смо се и фрктали као две острашћене мачке по крововима. Обоје смо постајали све осетљивији и реаговали смо на сваки поглед, на додир, на мисао која остане неизречена, као мимоза која се од додира затвори.
Он је упорно покушавао да допре до тог непокорног малог зрнца мака што је одолевало у мени. То мало семе будило је његов бес који је с муком савладавао. Узме ми тако главу међу шаке и притисне ме телом уза зид, па се све уздржава да не буде прејако, да ме не заболи, али ме ипак лупи главом о зид. Као да је хтео да ме разбуди, да ме освести, да ми укаже где су снови, а где смо ми, који смо тако заједно у љубави лепши од мојих сања о позоришту.
Ја сам постајала све уморнија од свега, лагано је из мене отицала енергија која ми је била толико потребна да се на Академији докажем и учиним све, да дар који сам осећала у себи буде и потврђен. Моја се снага топила као мед у води у јаловим расправама које су нас заводиле. У мени је расла одлука да све прекинем. Одлучила сам, али нисам имала снаге да му то кажем.
Ипак, једног дана, изненада банем у његову лабораторију на факултету и запретим му да ћу се удати у року од два месеца, најдаље, за било кога, није важно, само да прекинем ове муке. Да казним своју неодлучност и његово неповерење. Тада нисам размишљала да ћу тиме највише казнити саму себе.
БРАЋА Дечермићи воде ме код Мире Ступице да она процени имам ли дара. Мира ме прво упита: „Зашто ти хоћеш да будеш глумица?” Ја јој одговорим: „Зато што сам за то рођена.” Она се насмеје и донесе ми монолог Лавренсије из комада Лопеа де Вега и једну јапанску песму. Петнаест дана сам се припремала сама, говорећи текст пред мајком, као некад док сам насред собе певала Belle amie. Онда сам поново стигла код Мире да ме чује и да ми да своје мишљење. Одслушала ме је и рекла: „Имаш оно право зрно, сигурно ће те примити” и још је додала: „Одсад сам ја твоја позоришна мајка.”
Позоришна академија је била у старој згради, помало претесна за број пријављених кандидата. Изашла сам на пријемни испит пред комисију и кренула прво са јапанском песмом која је била медитативна и није пружала довољно могућности да се изрази мој темперамент. Јозо Лауренчић, који је седео у комисији, узвикну: „И ти мислиш с овим да будеш глумица?” То би неког могло да блокира и потпуно обесхрабри, али ја добих још већу снагу.
Реаговање професора
У ЕМИСИЈИ Марине Рајевић "Док анђели спавају" први пут сам на светлост дана изнела понешто из ужасног мрака у коме сам била присиљена да живим годинама. После емитовања те емисије, Марина је била затрпана писмима и телефонским позивима у којима су људи бурно реаговали потресени и дирнути мојом судбином. Огласио се и мој професор Енрико Јосиф и изјавио да је плакао док ме је слушао, осећајући моју дубоку искреност. Хвала му!...
Као из топа кренула сам да сипам монолог Лавренсије који је упућен оцу и пун жестине и прекора. Све сам то говорила гледајући Јозу Лауренчића у лице као да ми је он отац. То је оставило веома добар утисак и ја сам примљена на Академију у класу професорке Огњенке Милићевић, заједно са Петром Краљем, Бранком Зорић, Станиславом Пешић, Миленом Дравић, Душком Голумбовским и Мићом Узелцем. Асистент нам је био режисер Арса Јовановић.
БИЛА сам пресрећна што сам на Академији. Сва одушевљена, редовно сам одлазила на часове и просто сам гутала предавања. Професори су били сјајни. Моја генерација је имала срећу и част да нам античку књижевност предаје велики хелениста и професор етике који је на наш језик препевао „Илијаду” и „Одисеју”, доктор Милош Ђурић, чија сам омиљена студенткиња постала. У многим приликама радо је говорио о мени, и на часовима и за штампу: „Ове будалчине не виде да је Оливера рођена да игра Наусикају и лепу Јелену Тројанску. Па уместо да праве специјално за њу сценарија и филмове, они снимају неке глупости за Панту пилићара”.
И данас се препричавају многе анегдоте које је чика Миша просипао у вези са мном, али ћу их ја прећутати да не бих повредила неке своје колегинице. Чика Миша је био фасцинантна личност. Кад он уђе у учионицу, као да уђе сунце. Све нас озари и испуни обожавањем. Био је висок и моћан као планина. Иако тада већ у годинама, зрачио је енергијом, потпуно сед, разбарушене косе која му је немирно вијорила око снажне главе, као код лава. Позната је једна прича из његовог живота, коју увек треба понављати.
Када су за време рата 1941. године, за време немачке окупације, Немци били спремни да великом научнику, професору доктору Милошу Ђурићу понуде посебан третман, да га помилују, да не буде са осталим грађанима одведен у логор, он је тада човеку, задуженом да му то саопшти, одговорио: „Шта ти пада на памет. Док си ти свирао у дипле, ја сам предавао етику.” Слично је поступио и син војводе Мишића, чија је мајка била Немица. И њега су Немци желели да поштеде јер носи немачку крв, а син великог војводе им одговори: „И ово мало немачке крви што сам имао истекло ми је на Кајмакчалану”...
НA Aкадемији су ме волели и други професори. Наш сјајни професор музике Енрико Јосиф, човек изузетног образовања, предавао нам је историју музике, али ми смо на његовим часовима научили много више. Била су то раскошна, занимљива предавања, која су ми остала неизбрисива у памћењу.
Сећам се једном, професор ми је поставио питање из теорије музике на које нисам знала да одговорим. Поцрвенела сам од стида као паприка. А мој професор, који је приметио да хоћу да пропаднем у земљу од срамоте, крене цео час да нам прича о лепоти стида. О томе како је дивно да у овом девијантном, деформисаном свету још има оних који знају да се постиде...
Касније је мој драги професор Енрико за мене написао дело озбиљне музике на стихове Васка Попе „Повратак у Београд”, које сам снимила са Београдском филхармонијом и хором Радио Београда, иако нисам оперска певачица. То је тада снимљено као посебна емисија и за телевизију. Нисам имала школован глас, а нисам умела ни да читам партитуру, музику сам једноставно пратила по тексту и слуху...
СУТРА: ЛУЦКАСТА ИГРА У БИФЕУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
РАМПА ОД ТРАМПА ЗА МАКРОНА: Дипломатски скандал на помолу, Вашингтон спрема невиђени ударац Паризу
СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе разматрају одлагање, или чак блокирање, именовања следећег француског амбасадора у Вашингтону, што је потез без преседана који прети да продуби јаз између два дугогодишња савезника, наводе четири извора упозната са ситуацијом.
29. 07. 2026. у 19:12
ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ ЗА ВОЗАЧЕ У СРБИЈИ: Опозвана два популарна Nissan модела због ризика од пожара и повреда
НА сајту система НЕПРО објављен је опозив два модела путничких возила марке Nissan због безбедносних ризика који могу довести до повреда корисника, односно повећаног ризика од пожара.
24. 07. 2026. у 16:00
МАСОВНО ЗАТВАРАЊЕ ПЛАЖА У ЦГ: Вода опасна за купање, амбуланте пуне болесне деце - и на Словенској плажи забрањено купање
НА НЕКОЛИКО популарних плажа у Црној Гори уведена је забрана купања након што су анализе показале да морска вода није безбедна.
30. 07. 2026. у 16:55 >> 18:54
Коментари (0)