ДОГОРЕВА ФИТИЉ НА СВЕЋИ ТЕСЛИНОГ ЖИВОТА: "Поздравите моју стару домовину, ја је никада више нећу видети..."

У ЊУЈОРКУ је 1939. године отворена Светска изложба, која је трајала и током 1940. Изложбу је 30. априла свечано отворио председник САД, Френклин Делано Рузвелт.

Фото приватна архива

Општа тема изложбе била ја будућност човечанства. На њој је приказан развој технологије и како ће она утицати на свакодневни живот људи у наредним деценијама. На изложби је био присутан велики број држава, а током трајања изложбу је видело четрдесет четири милиона посетилаца. Иако је Други светски рат био у току, изложба је ширила дух оптимизма и извршила велики утицај на популарну културу нарочито у Америци.

Павиљон Краљевине Југославије отворио је 28. маја у 20 часова градоначелник Њујорка, Ла Гвардија. Он се присутнима обратио на српском што је дочекано са посебним одушевље- њем и пропраћено великим аплаузом. Почетком XX века Ла Гвардија је био амерички дипломата у Ријеци где је и научио наш језик. Домаћин павиљона Краљевине Југославије био је амбасадор Константин Фотић. Очекивало се да ће се на отварању павиљона појавити и Никола Тесла, нажалост он је био болешћу спречен да дође на изложбу, али је упутио поздравно писмо које је прочито амбасадор Фотић. Тесла је своју поруку започео речима:

„Ето, дошао је и тај тако важан дан за све нас, који смо са нестрпљењем очекивали, јер нам је стало да покажемо пријатељима Американцима да имамо дивну земљу, и да они и не слуте колико у нашим горама има вредности, величине и старе славе (...)”. Своје писмо Тесла је завршио поздравом краљевићу Петру II Карађорђевићу и председнику Рузвелту.
На изложбу у Њујорк стигао је и српски сељак, и самоуки књижевник, Живадин Стевановић из села Брестовца у Гружи. Боравак на Светској изложби у Америци он је описао у својој књизи „Сто дана у Америци”. Стевановић се срео и са градоначелником Њујорка Фјорелом Ла Гвардијим. О томе је писала америчка штампа, којој је он посебно био занимљив јер се кроз Њујорк кретао у српској народној ношњи. 

ПОСЕБАН утисак на Стевановића, оставио је сусрет са Николом Теслом коме је посветио једно поглавље у својој књизи: „Разгледао сам град, његове облакодере који се дижу високо у небо, улице закрчене хиљадама аутомобила и зоолошки врт у Централном парку. Око два сата после подне одлазим подземном железницом на Њујоршки универзитет да посетим доктора Пају Радосављевића. Он је професор на универзитету и један од наших земљака који је познат у целој Америци као признати научник на пољу експерименталне педагогије. Србин је родом из Срема. У млађим данима био је професор у Сомбору, који се тада налазио у саставу бивше Аустроугарске царевине. Због својих веза са Јованом Цвијићем, а и зато што је радио на буђењу националне свести у бившој царевини, отпуштен је из службе. Године 1905. прешао је у Америку, где је прво време радио као обичан радник. Затим је продужио студије. Одбранио је два доктората и постао професор експерименталне педагогије на Њујоршком универзитету. (...)

Фото: Из књиге "Тесла- Србин сам"

У једној великој сали, његовој личној библиотеци, која садржи више хиљада књига најодабраније светске литературе на разним језицима, стари седамдесетогодишњи професор прима ме срдачно као да смо давнашњи пријатељи. Веома се много интересовао за своју постојбину, у којој одавно није био. Ја сам му изнео своју жељу да бих волео да видим и поздравим Николу Теслу и замолио га за препоруку да ме Тесла прими. У међувремену сам дознао да су њих двојица блиски пријатељи.

- Тесла је тешко болестан и не прима никога. Али покушаћемо... - одговорио ми је стари професор.

Добио је телефонску везу, а затим је говорио са Теслом на енглеском језику. Упутио ме је на хотел „Њујорк”, где Тесла станује. Примиће ме у пет часова после подне, и то само на кратко, да ме види, јер је веома болестан. (...)

Једва се сналазим у овом мору народа беле, црне, жуте и црвене боје, у огромној гужви саобраћајних возила. Некако стижем до хотела „Њујорк”, који се са својих две хиљаде соба и седамдесет спратова уздиже у центру града. У једној од његових соба станује Никола Тесла.

УЛАЗИМ у приземље. Хотел је огроман и луксузан. Свуда су фотеље са наслонима, салони у разним стиловима са скупоценим намештајем, портири у белим оделима и белим рукавицама. Прилази ми један од њих. Научио сам мало енглески и објашњавам му да ме је Тесла позвао. Он ми пружа руку. Улазимо у лифт који нас страховитом брзином избацује на тридесет пети спрат, где на источној страни, у једној великој соби станује Никола Тесла. Лифт стаје. (...)

 Портир куца на врата, тихо и чудно, као да су то неки уговорени знаци. Врата се помоћу неког невидљивог механизма отворише. Уђох у собу. Стадох за тренутак и видех у њеном источном делу кревет и у њему човека са главом подигнутом на јастуцима. Лице му бледо, испијено, без капи крви, коса бела. Просто се сав губи у белини јастука. Брада му уска, образи мршави, дугуљасти, а широко чело испресецано дубоким борама. То је био Никола Тесла. Наши се погледи сретоше... Пришао сам његовој постељи и са поштовањем прихватио ту изнемоглу руку која је толико добра дала човечанству. Тада сам му рекао:

- Господине Тесла, дошао сам из Југославије, на велику Светску изложбу. Желео сам и Вас да видим и да Вам пренесем поздраве Ваше родне груде, која се поноси Вама јер сте својим научним радовима много допринели слави њенога имена широм света.

- Хвала! - одговори ми Тесла изнемоглим гласом који је подрхтавао. Полако, као да ми је шапутао, додаде на чистом српском језику:

- Хтео сам да Вас видим, али опростите, не могу дуго са Вама да разговарам. Као што видите, тешко сам болестан. Кроз Вас доживљавам сада моју стару домовину.

Разумео сам његове речи. Гледао сам га у зенице и видео му сузу у очима. Шта је мислио у том тренутку седи научник? Да ли се, видевши сељака из Шумадије, сетио свога села и свога детињства у Лици, да ли сам му својом посетом пробудио чежњу за родним крајем, који већ пет деценија није видео?

- Надам се да ћете брзо оздравити и да ћете још много урадити за срећу људског рода - пожелех гласно.

- Хвала - одговори Тесла слабим гласом и полако, пружајући ми поново своју дрхтаву смежурану руку, наглашавајући сваку реч, додаде:

- Поздравите моју стару домовину, ја је никада више нећу видети...

Више ниједну реч нисам смео да проговорим...Када сам полазио, погледао сам по великој, светлој соби, са чијих се прозора видео добар део Њујорка. Врата су се за мном сама лагано затворила. Још једанпут сам чуо уздрхтали глас највећег живог научника нашег доба:

- Поздравите домовину...

Фото: Принтскрин

ИЗ ЗАПИСА Живадина Стевановића видимо да се Тесла полако гасио. И да је фитиљ на свећи његовог живота догоревао.

Тесла се трудио да одоли томе и даље верујући да ће доживети стоту. Из тог периода, током 1940. године, занимљив је један ручак у хотелу Њујоркер о коме нас обавештава Џон О’Нил. Наиме, Тесла је одувек ценио бокс као вештину и када је био у прилици волео је да понекад проведе време у друштву боксера. Поменути ручак Тесла је приредио за боксера Фриција Живића, коме је отац био Хрват, а мајка Словенка. Ручку су поред Фриција и Тесле присуствовала Фрицијева браћа и Џон О’Нил. Током ручка Тесла је покушавао да убеди Фриција да једе бифтек, али су се браћа успротивила тој Теслиној идеји јер су се плашили ако буде јео тако тешку и калоричну храну да ће бити побеђен. Али Тесла им је одговорио: „Не, неће бити побеђен. Сетите се српских јунака из наших народних песама. То су били снажни људи и прави борци. И ви се морате борити за славу Србије (...)”. 

СУТРА: ОДУШЕВЉЕЊЕ ХЕРОЈСКОМ БОРБОМ СРПСКОГ НАРОДА

Препоручујемо

Фељтон

0 1

НИКОЛА ТЕСЛА ПОМАГАО И УДРУЖЕЊУ ЧЕТНИКА: Српског научника красила једна од најузвишенијих хришћансих врлина, милосрђе

24. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 2

СРПСКА ВОЈСКА ЈЕ БИЛА СПРЕМНА ДА КРЕНЕ У СУДБОНОСНИ НАПАД: Д’Епере после разговра са регентом и војводом Мишићем одлучио да крене у офанзиву

25. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

РАСПИРИВАЊЕ ЉУБАВНЕ НАДЕ У РАНКОВИЋЕВОМ КАБИНЕТУ: Ђиласа сам једва убедила да нисам била удата и да он није био познати словеначки партизан

11. 06. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - МЕДИЈИ О АТЕНТАТУ НА РАТНОГ ЗЛОЧИНЦА: Павелић се и у Аргентини бавио пословима "с друге стране закона"

17. 12. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације