НИКОЛА ТЕСЛА ПОМАГАО И УДРУЖЕЊУ ЧЕТНИКА: Српског научника красила једна од најузвишенијих хришћансих врлина, милосрђе

ТОКОМ целог живота Теслу је красила једна од најузвишенијих хришћансих врлина, милосрђе. Сачуване су бројне захвалнице, дипломе и споменице разних удружења којима је Тесла помагао.

Фото архива

Једна од њих је и Удружење четника, које се једном споменицом захваљује свом дародавцу Г. Николи Тесли великом научнику. Донацијама је помогао и „Србадију у Грацу”, што сазнајемо из Извештаја Српског академског друштва „Србадија” који је објавио лист Браник у децембру 1892. године: „На овом месту морамо споменути и да је чувени Србин, научник Никола Тесла поколонио нашој књижници две своје електро-техничке расправе на енглеском језику штампане, а на њима је својом руком написао: ’Србадији у Грацу, бивши члан Н. Тесла. Уколико би се иначе могли поносити са даром овог славног и ученог Србина, у толико је наш понос још већи што је данашњи великан Никола Тесла био некада скроман члан наше ’Србадије’. Српска и братска му хвала на сећању!”  Затим Српску књижевну задругу и Машицу српску.

Иако као студент није успео да добије Матичину стипендију, о чему смо већ писали, Теслу то није озлоједило нити удаљило од најстарије српске установе. Напротив, он је помагао Матицу и од 1902. године био је њен члан. Исте године Матичини чланови постали су и Теслин ујак митрополит Николај Мандић и Михаило Пупин. Сви који су се тада пријавили за чланство и који су примљени, на име чланарине уплатили су по 400 круна. Пошто су Тесла и Пупин, као и још неки, били страни држављани, а по Уставу Матичином страни држвљани на захтеве најпре Аустрије а касније и Угарске, нису могли бити уписани као чланови Матице, уписани су као приложници. Током 1926. године поводом обележавања стогодишњице постојања Матице српске, Тесла, Пупин и Миланковић постали су њени почасни чланови.

КАЛЕНДАР Матице српске за 1903. годину донеће текст, из уредничког пера, поводом Теслиног пријема у Матицу: „ Као што је познато, Никола Тесла данас без сумње један од највећих умова на свету у елктротехничкој науци. Он је човек коме се диви цео свет, и научни и индустријски. Па поред свега тога, што се заронио свим својим духом у посао и науку, и поред свег тога, што живи тако дуго у туђини - у Америци, он се ипак сећа својега милога Српства. Он се сваком приликом очитује као прави Србин, као син српске мајке и поноси се тим. Ево сад је то и чином показао: уписао се за члана Матице Српске и члана Српске Књижевне Задруге у Београду, и послао је преко својега пријатеља прописану чланарину.

Ово и нехотице буди једно поређење: Колико има, не на страни, него међу нама људи, који се не сећају ни једне српске дужности ни установе, ма да би то олако могли учинити. Чувени и славни Никола Тесла, за којега се многи народи отимају, и у велику послу, и у далекој туђини се сећа Матице и тим поносито истиче, да није ни Енглез ни Француз, ни Немац, него Србин, и код нас има врло много људи, који не помажу српску књигу, који нису чланови Матице Српске, мада их она већ годинама позивље у своје коло и подсећа на дужности.

Фото: Из фонда Музеја Николе Тесле

Али Тесла живи у просвећеном и напредном народу где је дужност своје помагати, за своје и жртвовати. Никола Тесла је и у том узор, који с образом можемо изнети пред наше сународнике.”

Како су по Матичином Уставу сви чланови добијали њена издања сигурно их је и Тесла поставши њен члан добијао, као и годишњаке Матице српске.

Ово свакако нису прва Матичина издања са којима је Тесла имао прилике да се сретне. Већ у очевој библиотеци било је појединих њених издања. Наиме, међу претплатницима на издања Матице српске наилазимо и на Милутина Теслу који се из Сења 1848. године претплатио на књигу Јевстатија Михаиловића „Здрави разум или Расужденија о битију Божијем”, и 1851. на Његошево дело Лажни цар Шћепан Мали. Међу претплатницима наилазимо и на Николиног рано преминулог брата Данета који се као ученик школе у Метку претплатио 1857. године на књигу Вука Врачевића.

ПОВОДОМ Теслиног седамдесетог рођендана у марту 1926. године Матица је организовала академију на којој је предавање одржао Славко Бокшан о Теслиних 40 фундаменталних патената. Исте године и Београдски и Загребачки универзитет прогласили су Теслу почасним доктором.

Десет година касније, Теслин осамдесети рођендан обележила је свечано и Матица српска, на празник словенских просветитеља Ћирила и Методија 24. маја. И том приликом је инжењер Славко Бокшан одржао предавање.

Током 1926. Матица је поводом обележавања Теслиног јубилеја имала намеру да штампа његову аутобиографију која још увек није била објављена на српском језику за разлику од Пупинове коју је Матица објавила. Али како се на крају испоставило да се не ради о целовитој аутобиографији, попут Пупинове, већ о више чланака које је Тесла објавио током 1919. године у часопису Elektrikal Experimenter од те намере се одустало. Следеће 1927. године Матица је издала Бокшанову књигу „Никола Тесла, живош и дело”.

Теслини текстови обједињени у једну целину први пут су се на српском језику појавили 1995. под насловом „Моји изуми”.

Године 1936. на сам Теслин рођендан, 11. јула, Градско веће Новог Сада на свечаној седници једногласно је изабрало Николу Теслу за почасног грађанина Новог Сада и одобрило прилог у висини од 100.000 динара за Институт Николе Тесле у Београду.
Нажалост, Теслина стогодишњица 1956. године у Матици српској није обележена.
Тесла се у последњој деценији свог живота све више враћао традицији свога народа и вери свога оца.

ИАКО није живео литургијски живот, иако није држао постове онако како их је црква прописала, неки његови поступци се чине као својеврсни вид поста којим је ускраћивао себи одређена задовољства. Целог живота остао је девствен. У другој половини живота хранио се вегански, што је слично православном посту. Једног дана је одлучио да престане да пије кафу у којој је до тада редовно уживао. Када је донео ту одлуку захтевао је од конобара да му уз сваки оброк донесе шољу топле кафе како би се њен мирис ширио и како би га мамио, а он се трудио да му одоли. Тако је чинио пуних дванаест година, а затим је престао да захтева да му се доноси кафа уз оброк. Постоји једна слична епизода са вином, коју је сведочио Милош Тошић: „Једног дана ме је (Тесла) позвао телефоном и упитао да ли могу с њим да ручам. Одговорио сам да могу. Тачно у 13 часова био сам у његовом апартману на 34. спрату хотела „Њујоркер”. Келнер је донео посуду са ледом у којој је била боца вина, а потом и јело. Ручали смо и разговарали. Кад смо завршили обед, помислио сам да ће тек тада флаша бити отворена. Наишао је међутим конобар и однео је.

- Опростите што сам љубопитљив: Шта је у овој боци?
- Вино, и то фино мађарско вино, ’токај’, донео ми га је један пријатељ Мађар.
- Је л’ та флаша била ту и прошли пут?
- Јесте.
- Штета, келнер је заборавио да је отвори.
- Није, али без моје дозволе није смео то да учини. У млађим годинама сам био одлучан, и када бих нешто одлучио да урадим, ја бих то и урадио. Некада сам много волео и пио ово вино. Сада у поодмаклим годинама хоћу себе да искушам да ли сам онај стари, да ли сам у стању да одолим. Показало се да јесам и верујем да нећу отворити ову боцу.” 

СУТРА: ФИТИЉ НА СВЕЋИ ЖИВОТА ВЕЛИКОГ НАУЧНИКА ДОГОРЕВА

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ЧВРСТО СЕ ДРЖАО ВЕРСКОГ НАСЛЕЂА: Тесла је све што је везано за религију чувао далеко од научне јавности

23. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 11

НАРКОТИЦИ СУ ИНСТРУМЕНТ АМЕРИЧКЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ: Све специјалне обавештајне службе су увек, на одређен начин, биле повезане са криминалом

11. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ТАЈНЕ СЛУЖБЕ ПРАТЕ СВАКИ КОРАК ПОРОДИЦЕ РАНКОВИЋ: Начелник СУП-а Савски венац пренео је информацију да усташе припремају атентат на Леку

24. 06. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

НАТЕГНУТ РАЗГОВОР СА ДРАЖОМ МИХАИЛОВИЋЕМ: У току преговора на Равној Гори четници су спровели групу од дванаест заробљених партизана

01. 06. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације