Фељтон

ОРЕОЛ НАУЧНИЧКЕ СЛАВЕ ОРОШЕН СУЗОМ ПРЕДАКА: После повратка из Европе, Никола Тесла постаје најпопуларнија личност у Америци

Татјана Марковић

18. 02. 2026. у 20:24

СЛЕДЕЋЕГ јутра, после велике забаве, Тесла је у друштву Ђорђа Станојевића отпутовао за Будимпешту. Између њих двојице развио се близак контакт и поверење које је резултирало договором да Станојевић објави књигу о Тесли и његовим проналасцима.

ОРЕОЛ НАУЧНИЧКЕ СЛАВЕ ОРОШЕН СУЗОМ ПРЕДАКА: После повратка из Европе, Никола Тесла постаје најпопуларнија личност у Америци

Станојевићева књига о Тесли друга је у свету и прва у Србији. (Прва књига о Тесли аутора Томаса Комерфорда Мартина, председника Америчког удружења електротехничара, Проналасци, истраживања и чланци Николе Тесле објављена је у Америци неколико месеци пре Станојевићеве књиге.) Вративши се у Америку Тесла је Станојевићу послао комплетан материјал, текстове, предавања и фотографије својих радова.

Ђорђе Станојевић у предговору своје књиге „Никола Тесла и његова открића” - са сликом Теслином и 189 слика у тексту, која је објављена 1894. године, информишући читаоце пише: „Одма по одласку Теслином из Београда, потписани је, у споразуму са њим приредио све до тада објављене списе његове за штампу. Што само дело није могло угледати света раније, узрок није до потписатога већ до других, страних сметња. Али у колико је с једне стране мана што Теслини радови тако доцкан излазе пред српску публику, у толико је с друге стране ово издање потпуније од првог спремљеног издања јер су овде ушла и доцнија открића Теслина па дакле и она, што је он изнео на американску изложбу у Чикагу. Према томе, овим је издањем обухваћено углавном све, што је Тесла до сада изнео пред научни свет.”

Стонојевићу припада велика заслуга и за увођење Теслиног полифазног система у Србију. Ужице је први град у Србији који је, 1900. године, осветљен Теслиним полифазним системом, из електране на Ђетињи, само четири године после пуштања у рад хидроцентрале на Нијагари.

МЕЂУ онима који су имали прилике да се током Теслиног боравка у Београду сретну са њим био је и велики српски писац, песник Мачве, Јанко Веселиновић. Он ће током јесени 1892. године објавити своје најзначајније дело, роман „Хајдук Станко”, које ће доживети највећи број издања у историји српске књижевности. Веселиновић ће овај свој роман посветити Николи Тесли: „ЈУНАКУ НАШЕГ ДОБА, ВЕЛИКОМ СРБИНУ, НИКОЛИ ТЕСЛИ - Деветнаести Век плете Ти венац славе. Допусти и мени да у њ уплетем један цветак са наших поља, цветак прост, али покропљен крвљу и орошен сузом наших предака. Његов мирис нека Те сећа Твоје Отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја Српска Мајка у детињству запајала. Прими га, Србине, онако срдачно као што ти га срдачно пружа твој велики поштовалац Јанко М. Веселиновић.”

Нажалост у неким од издања „Хајдук Станка”, након Другог светског рата, ова посвета је, због своје србофилности, била изостављена. И Тесла и Јанко били су свештенички синови, па је Јанко неке од особина њихових очева уградио у лик попа Милоја, једног од јунака романа „Хајдук Станко”.

Допремање делова будуће елктране са Теслиним полифазним системом у Ужице

Веселиновић није једини који је своје дело посветио Тесли. Исто је учинио и Јован Ћосић, учитељ из Сегедина, који у свом писму упућеном Тесли у октобру 1906. године пише: „Високоученом Господину! Ја сам моје дијело Други Југ Богдан посветио Господству Вашем.”

У Теслиној библиотеци као што смо већ рекли било је доста наших аутора. Њу су красиле и четири књиге Јована Дучића. Од којих је „Благо цара Радована” Дучић послао Тесли са посветом: „Великом научнику, Великом Србину, поносу наше крви и наше мисли, Николи Тесли, свим срцем Јован Дучић”.

ТЕСЛА се крајем лета вратио у Њујорк, са још незалеченом раном од губитка мајке али пун самопоуздања, након успешног пута по Европи. Пун животне и радне енергије, желео је да се потпуно посвети високофреквентним струјама, и преносу енергије бежичним путем. Његова истраживања на том пољу још увек нису могла бити довољно комерцијална што му је стварало проблеме око проналажења финансијера за реализацију његових идеја.

Наредне године су најплодније у његовој каријери и он постаје најпопуларнија личност, супер стар, у Америци. Новински ступци су препуни најфантастичнијих прича о његовом животу и раду. „Њујорк Хералд” у јулу 1894. године доноси чланак из пера Артура Бризбејна „Наш највећи електротехничар - већи од Едисона”. У исто време најпрестижнији европски листови објављују бројне чланке о Тесли и његовом раду.

ОТКРИЋЕ БУДИЗМА

ТОКОМ изложбе Тесла ће упознати индијског мисионара Свамија Вивекананду. Од тада ће порасти његово интересовање за индијску мисао и филозофију. Пратиће Вивеканандина предавања, и пријатељима на поклон слати романсирану Будину биографију. Поред хришћанства највише поштовања и пажње Тесла је поклањао будизму. Занимљиво је да је у септембру 1893. у Чикагу одржан и први Парламент светских религија, када су ударени темељи Њу ејџа чији је први промотер био Вивекананда.

Упоредо са популарношћу стижу му и разна признања. Године 1893. постаје члан Краљевског института Велике Британије и Друштва енглеских инжењера. Следеће године постаће почасни доктор Јејла и Колумбија универзитета, а Френклинов институт одликоваће га Elliot Cresson медаљом. Пишући препоруку за Колумбија универзитет један његов пријатељ, описујући Теслин карактер, поред осталог записао је да је он човек: „(...) велике љупкости, искрености, скромности, префињености, великодушности и снаге (...)”. На избору за редовног члана Српске краљевске академије 1892. године није прошао, то ће признање добити тек 1937. године.

Потпуно је предат својим проналасцима и раду, као у грозници не спава и по седамдесет сати. Не пријављује нове патенте али држи предавања. На његова предавања „Светлосне и друге појаве код високих учестаности” која је одржао од 24. фебруара до 1. марта 1893. године у Филаделфији, пред Френклиновим институтом и у Сент Луису пред Националном заједницом електричног осветљења дошло је више од шест хиљада посетилаца да би могли да виде када Тесла пропусти 200.000 волти кроз своје тело, и када из његових шака и прстију излазе ватрени пламенови дугачки 20 центиметара.

Нажалост, велика слава и ласкање људи наводили су га да лакомислено открива и нека своја достигнућа која није ауторизовао пре тога, што је његовим такмацима давало могућност да их без проблема преузимају и уграђују у своја достигнућа. Због те своје неопрезности и мањка заинтересованости за овоземаљске ствари, Тесла ће се касније кајати и кубурити са финансијама. Са мало више присебности и животне практичности могао је бити један од најбогатијих људи.

ПОВОДОМ обележавања четири века од открића Америке, у Чикагу је 1893. године, организована велика изложба, која ће захваљујући умешности Вестингхауса бити комплетно осветљена Теслиним полифазним системом, што је било од изузетног значаја за даљи развој приче у рату струја са Едисоном. Амерички председник Грувер Кливланд у поноћ 1. маја 1893. године притиснувши дугме од злата и слонове кости покренуо је 180.000 сијалица и више стотина лучних лампи. За ову прилику изграђена је до тада највећа електрана вишефазне струје. Одједном је блеснуо читав град са комплетном сценографијом, направљеном за ову прилику, која је одсликавала успон и моћ Америке. Изложбу је видело преко двадесет милиона Американаца.

Тесла је на овој изложби имао свој штанд на коме су били изложени разни модели његових мотора и осцилатора. За нас је посебно занимљиво да је том приликом Тесла изложио и сијалице испуњене разређеним гасом које су биле обликова- не именима Фарадеја, Максвела, Френклина и Змаја. Тако се велики српски песник затекао у најбољем друштву на Колумбијској изложби у Чикагу.

СУТРА: ТЕСЛА ПРЕВОДИЛАЦ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ НА ЕНГЛЕСКИ