ПОЈАВА АНЂЕОСКОГ ОБЛАКА САОПШТАВА МАЈЧИНУ СМРТ: Тесла утеху у болу пронашао под сводовима манастира Гомирје

МНОГО година касније описујући тренутак свог живота, када је схрањивао мајку, Тесла ће у својој аутобиографији записати: „У вези са овим испричаћу вам једно изузетно искуство које ће можда бити интересантно студентима психологије.

Фото: Приватна архива/Иван Кршев

Произвео сам упечатљиву појаву са својим уземљеним предајником и настојао да утврдим њено право значење у вези са струјама које се простиру кроз Земљу. Чинило се као безнадежан покушај и више од годину дана сам радио непрестано, али узалуд. Ова дубока студија ме је обузела у потпуности толико да сам заборавио на све, чак и на своје нарушено здравље. На крају када сам био на ивици слома, природа ме је заштитила дубоким сном.

Повративши чула схватио сам да нисам у стању да замислим сцене из свог живота сем оних из детињства, оних првих којих сам био свестан. Занимљиво оне су се појављивале пред мојим очима кристално јасне и пружале ми добродошло олакшање. Из ноћи у ноћ, када би се одмарао, размишљао бих о њима и мој претходни живот се откривао. Слика моје мајке је увек имала главну улогу у призору који се лагано одвијао, и жарка жеља да је поново видим ме је поново обузимала. Ово осећање је постало тако јако да сам одлучио да оставим сав посао и задовољим чежњу.

Открио сам да ми је претешко да се одвојим од лабораторије и прошло је више месеци током којих сам успео да оживим све утиске из свог живота, до пролећа 1892. године. У следећој слици која је изронила из измаглице заборава, видео сам себе у хотелу Де ла Пе, у Паризу, управо долазећи к себи из једног од чудних стања полусвести, изазваним предугим напорима мозга. Замислите бол и узнемиреност које сам осетио када сам схватио да ми је у том тренутку уручена депеша са тужном вешћу да ми је мајка на самрти.

Сећам се дугог повратка кући кога сам се прихватио не часећи ни часа, и како је преминула после вишенедељне агоније!  (Постоје две резличите верзије где се Тесла налазио када му је стигао телеграм у коме га обавештавају да му је мајка на самрти. По првој коју доноси текст у „Србобрану”, објављеном непосредно после самог догађаја, телеграм је примио у Пешти, по Теслином сведочењу, након скоро три деценије, телеграм је примио у Паризу.)

(...) ОД КАДА су ми неки од највећих људи нашег времена, водећи људи у науци чија су имена бесмртна, рекли да поседујем посебан ум, користио сам све своје умне способности у решавању великих проблема, без обзира на жртве. Годинама сам покушавао да решим енигму смрти, и жељно трагао за било каквом врстом духовне назнаке, али сам током свог постојања само једном имао искуство које је тренутно оставило утисак као натприродно. То се десило у време смрти моје мајке. Био сам потпуно исцрпљен болом и дугим бдењем и донели су ме у зграду која се налазила два блока од наше куће. Док сам беспомоћно лежао тамо, помислио сам да би ми мајка засигурно послала знак да је умрла док сам био одсутан од њене постеље.

Фото: Из књиге "Тесла – Србин сам"

Два или три месеца сам пре тога био у Лондону у друштву свог сада покојног пријатеља сер Вилијама Крукса, када се расправљало о спиритуализму, и био сам потпуно обузет тим мислима. Могуће је да нисам обраћао пажњу на друге људе, био сам усредсређен на његове аргументе пошто ме је његов епохални рад на тему зрачења, који сам читао као студент, навео да пригрлим каријеру у електротехници.

Помислио сам да су услови за поглед у енигму загробног живота тренутно најповољнији, будући да је моја мајка била бриљантна са израженом резвијеном моћи интуиције. Током ноћи, свака вијуга мог мозга била је затегнута у очекивању, али ништа се није догодило до раног јутра, када сам заспао, а могуће и онесвестио, када сам видео облак који носи анђеоске фигуре величанствене лепоте, од којих ме је једна посматрала са љубављу и постепено попримила облик моје мајке.

Привиђење је лагано лебдело кроз собу и нестало, и био сам пробуђен неописиво лепом песмом коју је певало много гласова. Тада сам са сигурношћу, коју речи не могу описати, схватио да је моја мајка умрла тог тренутка. То је била истина. Био сам неспособан да разумем тежину болног сазнања које сам унапред осетио, те сам писао сер Вилијаму Круксу, док сам још био под овим утисцима и слабог телесног здравља.

Када сам се опоравио, дуго сам трагао за спољашњим узроком ове чудне појаве и на моје велико олакшање успео, после много бесплодних напора. Видео сам слику прослављеног уметника, која је алегоријски приказивала једно од годишњих доба као облак на коме наизглед лебди група анђела, што ме је снажно погодило. Исто се појавило и у мом сну, ако изузмемо привид моје мајке. Музика која је допирала од хора из оближње цркве, који је певао јутарњу ускршњу литургију, све је објашњавало у потпуности и у складу са научним чињеницама”. (...)

ТЕСЛА је дубоко потресла мајчина смрт. Његово хиперсензибилно биће, склоно повременом меланхоличном стању, пало је у дубоке поноре очајања. Утеху у болу пронашао је под сводовима манастира Гомирје, где је годину дана раније за архимандрита рукоположен његов ујак Петар, у монаштву Николај, који га је позвао да у овој светињи тихује и залечи рану, насталу губитком мајке.

Српски манастир Гомирје, у шумовитом крају Горског котара, припада Горњокарловачкој епархији Српске православне цркве. Манастирским комплексом доминира храм посвећен Светом Јовану Претечи. Манастир је основан крајем XVI века за потребе духовног живота српског верујућег народа, у насељима Гомирје, Врбовско и Српске Моравице, који су те просторе населили у XVI веку. Након оснивања, у манастир Гомирје дошли су монаси из манастира Крке и цело братство манастира Јасенак. Најважнија улога гомирских монаха, током дугог времена, била је супротстављање унијаћењу и покатоличавању српског православног живља које су агресивно спроводили католички мисионари на том простору. (...)

ТОКОМ боравка у Гомирју, који је потрајо готово месец дана, Тесла је највише времена проводио у дугим шетњама по природи у околини манастира. Током њих сумирао је резултате свог дотадашњег живота и рада, и правио велике планове за будуће подухвате. Током једне од тих шетњи ухватило га је невреме: „Једног дана док сам лутао по планини потражио сам склониште од олује која је наилазила. Небо је било прекривено тамним облацима, али киша никако да падне, док изненада није севнула муња а неколико тренутака касније севнуо потоп. Овај призор ме је подстакао на размишљање. Било је очигледно да су ове две појаве тесно повезане као узрок и последица. После мало размишљања, закључио сам да је електрична енергија која је изазвала толико проливања воде била незнатна, док је муња одиграла неку врсту осетљивог окидача. То је била дивна могућност за подвиг.”

Поред шетњи, пуно су му значили разговори са ујаком, који је за Николу проналазио најтоплије хришћанске речи утехе утемељене у јеванђељској радосној вести победе над смрћу Гопода Исуса Христа и његовом васкрсењу. Шетње, разговори са ујаком и мистично манастирско тиховање обојено божанственим литургијама којима је присуствовао полако су враћали мир у Теслино рањено биће спремајући га за повратак у свет где је требало да подари нова чуда човечанству коме се трудио да безрезервно служи.

СУТРА: У ЗАГРЕБУ СЕ ДРУЖИО САМО СА СРПСКОМ ОМЛАДИНОМ

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ДОСТОЈАНСТВЕНИ СРБИН ЗАДИВЉУЈЕ НАУЧНИ СВЕТ: У Лондону и Паризу Тесла је визуелне ефекте описивао језиком песника

11. 02. 2026. у 18:00

Фељтон

0 1

САВЕЗНИЦИ УМАЊУЈУ ЗНАЧАЈ ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА: У једном моменту генералу Фтанше Д’Епереу је претила опасност и да буде смењен

21. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

АТЕНТАТ ПЛАНИРАН НА ДАН УБИСТВА КНЕЗА МИХАЈЛА: Поједици у међу завереницима су сумњали у намеру и искреност поручника Петра Живковића

23. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

НЕОСНОВАНЕ ПРИЧЕ О „НАСЛЕДСТВУ“ ТИТА: Како су се монархистичке идеје о наследству престола населиле у главе комуниста

30. 05. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације