ДОСТОЈАНСТВЕНИ СРБИН ЗАДИВЉУЈЕ НАУЧНИ СВЕТ: У Лондону и Паризу Тесла је визуелне ефекте описивао језиком песника

НА ПОЧЕТКУ последње деценије деветнаестог века почиње све више пажње да обраћа на струје високих фреквенција, што ће довести до открића познатог као Теслин трансформатор.

ДОСТОЈАНСТВЕНИ СРБИН ЗАДИВЉУЈЕ НАУЧНИ СВЕТ: У Лондону и Паризу Тесла је визуелне ефекте описивао језиком песника

Архива

Током пролећа 1891. године одржао је предавање „Експерименти са наизменичним струјама врло високе фреквенције и њихова примена у вештачком осветљавању” на Колумбија универзитету у Њујорку, на коме је представио најновије резултате својих истраживања. Исте године Тесла ће званично постати држављанин САД.

После успешног предавања у Њујорку, Теслу је позвао Британски институт електроинжењера да одржи предавање и у Лондону. У јануару 1892. године стигао је у британску престоницу, где је дочекан са великим уважавањем научне заједнице. После одржаног првог предавања, Тесла се спремао да настави свој пут по Европи. Али сер Џејмс Дјуар успео је да убеди Теслу да одржи још једно предавање, које би било организовано у Краљевском институту.

Он је то учинио на врло занимљив начин, о чему Тесла пише у својој аутобиографији: „Био сам човек чврстих одлука, али сам убрзо подлегао снажним аргументима великог Шкотланђанина. Гурнуо ме је у столицу и сипао пола чаше предивне смеђе течности, која се пресијавала у свим дугиним бојама и имала укус нектара. ’Сада’, рекао је ’седите у Фарадејевој столици и уживајте у вискију који је он обично пио’. Гледано са обе стране било је то завидно искуство.”

Теслиним предавањима у Лондону присуствовала су најзначајнија имена британске науке, осим Вилијема Крукса, чије је радове Тесла читао још као ђак. Али се са овим великим енглеским физичарем и хемичарем Тесла дописивао. Предавање је трајало више од два сата и прекидано је честим аплаузима. Нарочит утисак на присутне је оставио када је са лакоћом кроз своје тело пропустио 50.000 волти.

Занимљиво је да је Тесла током свог боравка у Лондону, са неким својим колегама, присуствовао спиритистичким сеансама које су тада биле врло популарне у високим европским круговима.

Крајем фебруара стигао је у Париз, где је остао до почетка априла. У Граду светлости одржао је ништа мање успешна предавања од оних лондонских. Током боравка у француској престоници сусрео се са многим значајним личностима попут белгијског принца Алберта. Многе од њих покушавао је да заинтересује за своје патенте са намером да пронађе пословне партнере и потенцијалне финансијере за полифазни систем.

Фото: Википедија

Маргарет Чејни темељно је истражила живот и дело Николе Тесле

ПОВОДОМ његових предавања Маргарет Чејни каже: „Био је чудна појава за катедром, налик на роде са белом краватом и у фраку, висок готово два метра, јер би током приказивања својих опасних експеримената обувао ципеле са дебелим ђоновима од плуте. Када би се занео описивањем експеримената, његов би висок фалсетан глас постао готово пискав од узбуђења. Публика би остала прикована мелодичном бујицом његових речи, игром светлости и магије, и зурила би у све то као у неком трансу.

Будући да језик науке тад још није био развијен, Тесла је визуелне ефекте описивао језиком песника заљубљеног у плес ватре и блескова који се одвијао пред њим. Заиста се чинило да су му они једнако значајни као и заробљавање енергије која се скривала у њима. Па ипак, ниједан научник не би могао да га оптужи да је занемаривао техничке појединости.”

Током овог боравка у Паризу догодила се једна мала анегдота, коју је Тесла касније препричавао пријатељима. Наиме, он је том приликом одсео у једном од најбољих париских хотела где су одседали највиђенији гости.

Видевши његову елегантну џентлменску појаву, портир хотела обратио му се титулишући га:
- Клањам се, Екселенцијо!
- Моја је титула виша - упозори га Тесла.
- Височанство? - промуца портир.
- Још виша - каже Тесла.
- Величанство? - једва изговори портир.
- Још виша - каже хладнокрвно Тесла.
Ту већ портир занеми, јер веће титуле није знао.
- Ја сам Србин - растумачи мирно и достојанствено Тесла. 

СВОЈ пут и потрагу за инвеститорима у Европи наставио је и након Париза. У Госпић се јавио из Пеште где му је кроз пар дана стигао телеграм који му је упутио ујак Петар: „Мајка ти је на самрти, пожури ако желиш да је нађеш још у животу”.

Не часећи часа кренуо је кући. Стигао је пре него што ће му се мајка упокојити. Када га је угледала, мајка му рече: „Нико, дико моја”. Њене последње тренутке Тесла је провео уз њу, дубоко потресен неочекиваним немилим догађајем.

фото Википедија

ОПРОШТАЈ ОД МАЈКЕ

У ЗАГЕБАЧКОМ "Србобрану" од 15. априла 1892, објављен је текст о сахрани мајке Николе Тесле:

"За лијесом је ступао ожалошћени син Никола Тесла с двије сестре, два брата покојничина и две сестре, те унучад њезина. - У гробљу још једном отпоја пјевачко друштво ’вјечнаја памјат’ и тад прими црна земља у њедра своја смртне остатке ове знамените старице, која је дуг свој Српству и човјечанству одужила, јер је родила и одгојила: великог човјека. Нека јој је свјетао спомен у народу српском!"

Смрт и сахрану протинице Георгине Ђуке, мајке славног сина, пропратила је ондашња штампа доносећи детаље са погреба.  У Србобрану  пише: „Госпић (Лика), 8. април 1892. У овом листу је већ јављено, да је нашег славног и великог учењака електротехничара Николу Теслу снашла љута жалост. На велику суботу у 1 сат изјутра умрла му је мајка, коју је јединац љубио свим жаром велике душе своје. Тежак је био то удар за човјека с онако танким, топлим њежним осећајем, какав провијава душу тог великог Србина, а још тежи, јер је дошао изненада, да га слутио није. Пре три мјесеца јавио се мајци својој, да ће кући стићи и мајка га је, већ тад болна сваки час очекивала, да га бар још једном притисне на своје материнске груди.

Болест и силни послови, ради којих је морао ићи у Француску и Енглеску, учинише да је долазак свој на дуље време одгодити морао. Баш у то вријеме падају она научна предавања у Паризу и Лондону, освијетљена са новим до тада невиђеним експериментима, која су задивила учени свијет и приредила нашем славном Србину славу, коју је ријетко који учењак нашег доба доживио. Име његово и до тада славно и чувено у Америци и Енглеској, синуло је сјајем невиђеним на хоризонту науке, да обасја не само сиромашну постојбину његову - кршевиту Лику - која га је породила, него да обасја читав широки свијет, да користи донесе укупном човјечанству, за којим тако топло бије његово племенито срце. (...)

Три дана пред смрт материну, јавио јој се из Пеште - камо је опет својим послом дошао - и тек тада га обавестише о болести њезиној. Ваљани син остави послове недовршене, похита кући што брже могаше и нађе мајку још живу, али љутом бољетицом скроз изнемоглу. Још је могла сина познати и загрли- ти, још се могла шњим последњи пут опростити. Дан посље тога испусти племениту душу ова племенита старица. - чудан случај! Пре 13 година лежао је болан отац његов на самртној постељи. Изненада стиже син кући - за кога ни знали нијесу ђе је - паде на кревет очев и отац кратко вријеме посље тога издану. Исто се ово догодило и код матере. (...)

Покојница је била једна од оних ријетких жена, какових је канда све мање у Српству. Класичан тип њезин, који је свакому улијевао поштовање, већ је одавао да је била особита жена. Ванредно бистрог духа, поносна на род свој, који се је увјек одликовао племенитости срца. Гостољубива и предусретљива, вриједна и радина, да јој на далеко пара није било; могла је она уз ова лијепа својства одгојити и удомити три ћери и васпитати сина с којим је могла поносна бити, као мало која мајка. (...)

Мртво тијело опојало је шест свештеника. На опјелу певало је тужно и умилно српско-православно пјевачко друштво. Лијес покојничин био је окићен с два вијенца с којих су падале дуге траке с натписом .својој милој мајци благодарна дјеца’ и ’својој милој сестри, благодарна браћа и сестре’. Пред лијесом је ношено још пет вијенаца, што их положише: ’Буде и Хермина својој драгој тетки, обитељ Шијан, Лалић, захвална унучад, те велики вијенац с дугим широким тракама, што га носише грађани госпићки са натписом ’Мајци великог Србина, госпићки Срби’.“

СУТРА: ПОЈАВА АНЂЕОСКОГ ОБЛАКА САОПШТАВА МАЈЧИНУ СМРТ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године

ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године

МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.

09. 02. 2026. у 11:13

Коментари (0)

ТЕНИС ЈЕ ЗАТЕЧЕН: Новак Ђоковић дигао руке!