КУЦНУО ЈЕ ЧАС ЗА ПОВРАТАК СРПСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНУ: Почетком офанзиве 15. септембра прву победу над Бугарима остварила је српска Прва армија

САМО неколико сати после напада српски војници су дефинитивно загосподарили кључним котама.

САРАДЊА Војвода Мишић, Франше д`Епере и регент Алексндар Карађорђевић, Фото Википедија

Тринаести септембар - Да би заварали бројне шпијуне у Солуну, ујутро идем на фронт код Струме да бих обишао 1. грчки корпус и одликовао храброг команданта Параске вопулоса орденом команданта Легије части.

У повратку на ручку је био Орфанидес, кога сам довео из Нареша да са Данглисом исправи оно што његовој дивизији недостаје да би изашла на фронт. У Солуну постоји обиље депоа из којих само треба узети оно што је неопходно.

Увече, врло хитан телеграм од генерала Ферера који се плаши да Аустријанци не крену у офанзиву као диверзију. Анри, чију подршку тражи, није тог мишљења.

14. септембар - Од Дојрана до Битоља почиње артиљеријска припрема, свуда истог интензитета да би оставио непријатеља у недоумици.

Касније у Софији, Бугари су ми показали извештаје које су добили од своје обавештајне службе. Видим да је почетком септембра из Женеве стигао телеграм којим је јављено да ћу напасти долином Моглене око 15. септембра. Супротно би било за чуђење. Био сам приморан да своје планове операција пошаљем у Версај где седе четири генерала, иначе мало позната: Белен, Саквил-Вест, Робилан и Блис. Та четири пророка су сигурно имала више начелника штабова, стога је планове развијене у највећој тајности у Солуну, читало и о њима расправљало бар двадесет људи, сви врло поштени сигурно, али тајна за коју зна двадесет особа више није тајна.

Оно што ће допринети мом успеху је да немачки генерали Фон Шолц и Фон Стојбен нису веровали у обим мог плана. Мислећи да је циљ мог напада Прилеп, генерал који је командовао 61. немачким корпусом пребацио је свој главни штаб из Канатлараца у Дуње, на путу Добро Поље - Прилеп, и сходно томе распоредио своје резерве. Били су збуњени када су видели да мој главни напад иде на север а не северо-запад, али добро покривен с бока против опасних противапада.

Неустрашиви Јоану, командант дивизије Архипелаг, придружио нам се током ручка. Он је дошао да прими свој трећи пук, који се вратио из Старе Грчке где је одржавао ред.

15. СЕПТЕМБАР - У 5.30 почиње напад 122. пеш. див., 17. колонијалне дивизије и Шумадијске дивизије. Око 19 часова у напад прелазе и дивизије из другог ешалона и Прве српске армије. У 21 час батаљон 148. пука, лево од 122. дивизије, освојио је Сокол.
Командант Маринковић, мој агент за везу са Србима, који је са много стреса био стално на телефону, тријумфално ми саопштава ову вест.

16. септембар - 5 сати. Напад 1. српске армије подржан с лева од 11. колонијалне дивизије се добро развија. 11 сати Југословенска дивизија је дефинитивно загосподарила масивом Козјака, док Тимочка дивизија напредује према Тополцу.

Подне: Анселм напада Сборско.

Поред свог специјалног воза, Сарај је себи организовао превоз камионима: једно возило за канцеларију и собу за спавање, једна кола у којима је кухиња, и возило са генератором. Ја сам их унапред послао у Тресину, главни штаб Степановића. Придружио сам им се и затекао Србе како сијају од среће. Прошавши кроз Вертекоп, видео сам Фурнијала, санитарна служба и евакуација су обезбеђени.

17.септембар - У 6 сати крећем за Глогот. Добра амбуланта код Гривице. Видео Приноа чија дивизија је реконструисана. Ја сам му дао наређење да испразни своју управу пешадије и да у своје пукове пошаље позиционе митраљеске чете које су постале неупотребљиве. Мало даље срећем пуковника Русела.

Морам да изађем из аута и идем пешке јер је стаза врло уска и оптерећена француском брдском артиљеријом, која иде напред да би се придружила српским јединицама на првој линији фронта. Претичем редом пуковника Деховеа, из 54. колонијалног пука и мајора Гецмана. У бугарским рововима стижем до командног места пуковника, заповедника 29. пука, које је покривено са шест редова великих букових стабала. Наилазим на штаб Тимочке дивизије на почетку дубодолине Порој. Генерал и начелник штаба су напред.

Дежуран је један пријатан резервни официр, дипломата по занимању, који ме уверава да је све у реду. Рекао сам му за нападе Анселма на његовом левом крилу и наредио сам му да подсети свог генерала да не заборави да се повеже са првом групом дивизија.

Терен је врло тежак. Прошло је тринаест часова, морам да кренем назад. У пролазу, марширајући, видим поред стазе леш једног јадног Сенегалца који је ту пао, заборављен.

Увече се враћам у Солун пошто сам видео Степановића који ће кренути напред. Мора што пре да стигне до Градског, ослањајући се десно на Анселма да би што пре прекинуо железничку линију дуж Вардара и зауставио све возове који иду том пругом. Остављам му

17. колонијалну дивизију, али узимам у општу резерву моју стару 122. дивизију. Од јутрос се врши пребацивање тешке артиљерије до Битоља где је ускладиштена муниција и припремљени спискови мета.

18. СЕПТЕМБАР - Према утврђеном плану, што би рекли Немци, почео је јутрос енглеско-грчки напад. Први резултати су осредњи: идем да видим Милна у његовом командном месту и у пролазу ручам код сестара у Кукушу. Затичем Милна врло мирног, али незадовољног.

На левом крилу потпун неуспех критске дивизије. Као што сам се плашио, ноћни марш је лоше вођен и, када је свануло, грчке јединице су се нашле на отвореном терену. На левом крилу почетак је добар, поготово код Серске дивизије, која већ има неколико стотина заробљеника. Добар поглед на терен из Милновог командног места, који као добар Енглез жели да настави и сутра почне поново. У сваком случају, по мом мишљењу, предвиђени циљ је постигнут: 1. бугарска армија је заустављена.

У повратку срећем британске конвоје које воде Кипрани и дивим се њиховом добром држању.

У Солуну добре вести од Срба и Анселма који напредују. На Струми, Грци су ухватили немачке заробљенике из нове дивизије која је стигла из Румуније. Возом враћам у Солун моју 122. пеш. див. као општу резерву. Почиње да бива мање топло.

Генерал који командује 1. грчким корпусом ме обавештава да су се на фронту код Струме његове патроле сукобиле са немачком војском, да чак имају и заробљенике из 256. немачке дивизије. Плашим се непријатељске офанзиве која би имала за циљ да скрене пажњу са главног правца наше офанзиве, те сам зато у Солун вратио једну добру јединицу.

То је био узалудан страх. Ето шта се догодило: у месецу јулу један грчки официр је проглашен несталим током патроле на левој обали Струме. у септембру се поново појавио рекавши да је побегао из руку непријатеља. То је био дезертер ројалиста који је прешао код непријатеља да би преговарао о преласку читаве или дела своје јединице. Како су Грци оклевали да се предају Бугарима успео је да постигне да неколико немачких батаљона буде послато на фронт испред његове јединце. Потом се вратио у своју јединицу рекавши да је побегао, а у ствари да би наставио своје деловање. Био је ухапшен, али грчки комадант ме о свему овоме није обавестио, већ је то учинило обавештајно одељење.

Иначе, ти немачки батаљони су ускоро напустили Струму и отишли на север како би покушали да затворе рупу која је зјапила као последица офанзиве од 15. септембра.

19. септембар - Грчко-британски напади поново су пропали. Други пук Зуава, којим је лоше командовано, не успева да направи пробој и губи се у метежу битке . Издајем наређење Милну да не инсистира. Прва бугарска армија је везана за свој део фронта, то је довољно.

20. септембар - Напредак се наставља. 11. колонијална дивизија напредује лево од Срба.

Адесидес и Балугџић долазе да ми честитају. Увече Срби улазе у Кавадарце, које је наша 122. дивизија напустила 1915.године. 

ПРЕКИД ЖЕЛЕЗНИЦЕ

ПРЕ повратка у Солун 17. септембра генерал Франше д `Епере сусрео са војводом Степом Степановићем и још једном су анализирали правац кретања његове јединице која је имала један од најважнијих оперативних задатака у покренутој офанзиви. Војвода Степа морао је да по сваку цену прекине железничку линију која је ишла  дужином  Вардара и да зауставио пролаз свих возова који су  ишли том пругом.

 СУТРА: СОЛУНСКИ ФРОНТ ЗА АНТАНТУ ЈЕ БИО СИРОМАШАН РОЂАК  

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ДОГОВОР О ПЛАНУ НАПАДА СА ВОЈВОДОМ МИШИЋЕМ: Српски артиљерци су успели да за само један дан савладају обуку за рад на брзометним топовима

28. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

СРПСКИ ОФИЦИРИ ПРИМЕР ХРАБРИХ И ОДЛУЧНИХ ЉУДИ: Вечера код Степановића - предјело, козји сир и младе паприке, главно јело, прасеће печење

27. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ГЕНЕРАЛ ОДБИЈА НАРЕДБУ О ДЕЛИМИЧНОЈ ОФНЗИВИ: Припадници одреда војоводе Бабунског заробили су двојицу шпијуна из немачког Главног штаба

26. 08. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације