СРПСКА ВОЈСКА ЈЕ БИЛА СПРЕМНА ДА КРЕНЕ У СУДБОНОСНИ НАПАД: Д’Епере после разговра са регентом и војводом Мишићем одлучио да крене у офанзиву

СРПСКЕ трупе подељене у две армије биле распоређене на неприступачној планинској линији фронта.

ОДЛУЧНОСТ Александар Карађорђевић и генерал Франше д’Епере, Фото Из књиге "Луј Франше д’Епере МЕМОАРИ..."

22. ЈУН -  Долази и нови главнокомандујући српског главног штаба, војвода Живојн Мишић, озбиљан и строг човек, у рату са Турском 1875. био је у војној школи и услед недостатка кадра добио је командовање једним батаљоном 2. позива. Оставио је најбољи утисак на мене. После прегруписања снага оставио је у резерви једну коњичку бригаду и два пука пешадије.

Представљају ми план одбране и студирам план офанзиве који је утврдио мој претходник  генерал Гијома. Он је закључио да је одлучна акција немогућа и ограничио се да покуша да побољша ситуацију локалном офанзивом коју би водиле француске, енглеске и грчке снаге.

Овај план, једини који је постојао у архиви, и који ми је представио мој начелник штаба, уопште није одговарао мојим намерама.

Истог дана добио сам телеграм из Париза с новим инструкцијама, којима ми је наложено да до даљег ускладим своје деловање с планом генерала Гијоме. То је био први од телеграма за које сам решио да на њих не обраћам пажњу. Стизали су од добронамерних али неодговорних људи, који ништа нису знали о приликама на терену.

28. јун - Ујутру се пењем на Хортакој где се налази школа за обуку, смештена у прихватљивим војничким баракама, да- леко од комараца и маларије.

У 21,30 својим возом крећем у обилазак српске војске водећи са собом војводу Мишића. Озбиљан, врло Србин, иако је изгледа ожењен Аустријанком. Пренео ми је колика је жеља Срба да пређу у офанзиву.

29. јун   - Лепо време. Будим се у Баници док истоварују наша кола. у 7 сати се креће за Возтаран где се налази штаб 1.српске армије. Српске трупе су подељене у две армије. То су заправо корпуси, али то их подсећа на време кад су били сами на линији фронта.

Генерал Бојовић ми представља 3. коњичку бригаду пуковника Чолак-Антића (6 ескадрона од три вода: 525 сабљи и 4 митраљеза). Та бригада је заправо један слаб пук, али после повлачења кроз Албанију војска је организована тако да се може распоредити максималан број официра. Митраљезе носе коњи и без проблема прате развој акције у галопу. Показују ми самаре који су фини и лагани много бољи од апсурдних самара које има француска војска, а које артиљерија упорно одбија да промени.

Затим се пењемо тешким и врло уским путем да би стигли до Јелака где стижемо у 11,30.

Главни штаб српске војске се налази на 1700 м надморске висине у баракама од дрвета, усред шуме, али на делу српске земље поново освојене 1917.године.  Сунце осветљава бугарске линије које се пружају испод нас према југу. Види се до резервних положаја на Козјаку као и пут који спаја два непријатељска положаја.

На врху налазимо војводу Степун Степановића, команданта 2. армије која се налази на овом сектору, и мајора Клеменса команданта две француске батерије тешке артиљерије (једна од 120 друга од 105 мм) која има врло широко поље дејства. Клеменса сам упознао пре шест година у Мароку, као артиљеријског поручника брдске артиљерије. Био је рањен метком у уста за време борби код Дар ел Кадија и ја сам га одликовао пошто је завршен поход са племеном Хаха јужно од Могадора.

Ухватила нас је слаба киша на повратку у Јелак. Вечера уз звуке оркестра и музику краљевске гарде у којој има пуно Чеха. После вечере Де Монтегиде и Марсел играју бриџ с регентом, он их одликује орденом Белог орла. Спавали смо у малој бараци у Јелаку. Хладно је.

НЕДЕЉА 30. ЈУН  Нема никакве религиозне свечаности. Телефонирао сам Шарпију и наложио му да од Италијана затражи раднике, а они их имају много, да поправе прилазни пут ка Јелаку, да успостави везу голубовима писмоношама на релацији Солун-Јелак, и да се за Србе направе лаке лафете за митраљезе.

Дугачак озбиљан разговор са регентом и Мишићем. Одлучио сам се за основу даљих операција пошто сам видео терен са висине Флока.

Уместо локалне операције то ће бити одлучан напад, у коме ће учествовати сва српска војска појачана двема француским дивизијама, и који ће пробити фронт. Када сам најавио Србима да ћу одменити Моравску и Тимочку дивизију, њихове пешачке ескадроне и прилепски одред и да ћу им поред све рас- положиве француске тешке артиљерије дати и две француске дивизије, они су се одушевили. Мишић ме пита да ли ће две француске дивизије бити под његовом командом. На мој позитиван одговор регент устаје и без речи ми стеже руку. Договор је склопљен.

Враћам се у Соровић да обиђем положај 17. колонијалне пешадијиске дивизије и њеног команданта генерала Пруноа, кога познајем и посебно ценим од Тијенсина где је био под мојом командом, када сам ја био задужен за транспорт са- везничких трупа. Одличан официр који ће оправдати моје поверење. Олуја и киша. Долазак у Солун пошто смо ишли дуж обале језера Острова (леп поглед на језеро обасјано месе- чевом светлошћу).

1. јули - Са мојим штабом сам припремао операцију. Из- лазак 2. грчког корпуса на линију фронта ће ми дати трупе неопходне за извођење ове операције.

2. јули - Наставак рада. Посета Генерала Монбелија, ко- манданта 35. италијанске пешадијске дивизије, врло отменог човека и доброг официра. Кундуриотис долази да ме посе- ти. Грчка влада протестује због преговора које Антанта води са Бугарском. Енглези су нам послали једног бугарског кому- нисту. По наређењу Париза ја га пребацујем у Бугарску пре- ко фронта на Струми. Туда иначе, користећи мочварно тло, пролазе сви шпијуни.

Командант Фор, шеф 2., обавештајног одељења, врло ватрен официр, предлаже да маскиран пређе у Бугарску да би радио на контрареволуцији. Париз с правом одбија тај предлог.

3. ЈУЛИ - Немам времена за губљење. Почињу припремни радови за офанзиву која треба да почне док је још лепо време.

Руска дивизија је пребачена у Македонију и добро се држа- ла за време Сарајеве офанзиве на Битољ. Али у јануару 1918, због њене неактивности и чак издаје (неки елементи су прими- ли у посету официре из немачког Врховног штаба), Гијома је морао да се одрекне њихове помоћи, а људство је поделио у три категорије. Артиљерија, која је задржала извесну дисципли- ну, остала је у активној служби са својим официрима и у артиљеријским депоима се бавила одржавањем муниције. Од оног дела људства које је то желело, формирана су три батаљона радника добровољаца под командом руских офи-цира.

Осталима је дато на знање да ако хоће да једу морају да раде. Формирали смо десет батаљона за принудни рад под командом неколицине официра из територијалне армије. Ти батаљони за принудни рад су давали боље резултате од батаљона добровољаца због квалитета официра. Захваљујући њима могао сам на време да обавим све припреме и доведем батерије од 150 мм на висине које варирају од 1500 до 2300 метара (делови тешке артиљерије снабдевени муницијом за 4 дана) и припремим њихов транспорт са фронта код Доброг Поља на фронт код Битоља.

Четвртак 4. јули - Пријатна вечера код Аргиропулоса гувернера Македоније, са његовом мајком Егеријом и сестром Наталијом, две шармантне и интелигентне жене.
У 23,30 својим возом крећем за Верију.

5. јули - Обилазак у Верији центра логора за обуку где је 122. пешадијска дивизија смештена како би се припремила за офанзиву. у доласку срећем батаљон 84. пука, који без поретка маршира.
Представља ми се енглески генерал Планкет. То је један од оних генерала које британска влада свуда шаље да би била обавештена. Био је задужен да надгледа да ли српска војска добија све што јој је обећано од Француске, јер Енглеска сноси пола трошкова те опреме.

БЕЛИ ОРАО ЗА ГЕНЕРАЛА

У СРПСКОМ Главном штабу, на надморској висини од 1700 метара регент Алекандр је одликовао генерала Луј Франше д’Епере орденом Великог крста Белог орла. После овог свечаног чина кренули на коњима шумском стазом. Д’Епере  је узјахао снажног мрко-браон коња, кога је регент добио у од тетке и њеног мужа, краља Италије. Тај коњ је имао потпуно ошишану гриву, што је врло незгодно на стрмом путу којим су ишли да би стигли до голих врхова Флока на висини од 2300 метара.

 СУТРА: ГЕНЕРАЛ ОДБИЈА НАРЕДБУ О ДЕЛИМИЧНОЈ ОФНЗИВИ  

Препоручујемо

Фељтон

0 2

МУКОТРПНО ОСТВАРИВАЊЕ ИДЕЈЕ ЗА ОПЕРАЦИЈУ БАЛКАН: Пројекат Балкан је пропао због изричитог противљења Делкасеа, министра спољних послова

22. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

САВЕЗНИЦИ УМАЊУЈУ ЗНАЧАЈ ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА: У једном моменту генералу Фтанше Д’Епереу је претила опасност и да буде смењен

21. 08. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације