НЕМА ПРАВДЕ ЗА "ЖУТУ КУЋУ" ЗБОГ БЕЛЕ КУЋЕ: Најављено повлачење САД из хашког суда отворило низ питања која се тичу и Србије
НАЈАВА повлачења САД из чак 66 међународних организација и тела представља један од најозбиљнијих потреса за постојећи систем глобалног управљања, а посебно место у тој слици заузима Међународни кривични трибунал за бившу Југославију (МКТЈ), суд који је, иако формално угашен, остао симбол селективне правде и политичког приступа међународном праву, уз снажну подршку и утицај Вашингтона.
Фото: Архива ВН
Хашки трибунал је од оснивања 1993. године функционисао као преседан: први међународни суд основан одлуком Савета безбедности УН, али без јасног консензуса и уз снажан политички притисак великих сила. Био је један од кључних инструмената западне политике на простору бивше Југославије, а САД су од самог почетка играле пресудну улогу у његовом формирању, финансирању и политичком усмеравању, промовишући га као механизам за кажњавање ратних злочина и допринос помирењу. Међутим, статистика пресуда и пракса рада суда временом су озбиљно довеле у питање ту тврдњу.
Више од две трећине укупних затворских казни изречених пред МКТЈ односило се на оптужене српске националности, док су бројни високи политички и војни представници других страна ослобођени или су поступци против њих обустављени. Та диспропорција била је један од кључних разлога због којих је Трибунал у Србији и Републици Српској доживљаван не као суд правде, већ као политички инструмент. Јер, српским војницима, генералима и политичарима је пресудио више од 1.300 година иза решетака, а Муслиманима и Хрватима заједно четвороструко мање.
Да селективност није била случајна, већ део ширег концепта, индиректно су потврђивали и сами званичници Трибунала. Некадашња главна тужитељка Карла дел Понте у својим јавним наступима и мемоарима више пута је указивала на снажне политичке притиске великих сила, укључујући САД, нарочито када је реч о истрагама против припадника НАТО или савезника Запада, али и о злочинима тзв. ОВК и "жутој кући". Она је отворено наводила да истраге о злочинима током бомбардовања СР Југославије 1999. године никада нису добиле зелено светло, упркос прикупљеној документацији.
На селективност су указивали и из Београда и Бањалуке. Председник Србије Александар Вучић више пута је јавно истицао да Трибунал није допринео помирењу, већ продубљивању подела, јер је, како је навео, "судио народима, а не појединцима", стварајући колективну стигму према Србима. Сличне оцене износили су и други државни званичници, наглашавајући да је Хашки трибунал оставио дубоке политичке и друштвене последице, али без стварне правде.
У том контексту, америчко повлачење из међународних институција, укључујући Венецијанску комисију, 31 тело УН и два Хашка трибунала, добија додатну димензију. Суд који је деценијама коришћен као алат за дисциплиновање "непослушних" држава и народа, данас се налази у истој равни са другим међународним телима које Вашингтон оцењује као ограничење сопственог суверенитета и слободе деловања.
Слабљење арене УН
АНАЛИТИЧАР Срђан Барац каже за "Новости" да је последњи потез Вашингтона сигнал да фингирање или стварање утиска функционисања међународног права више неће толико да се дешава, већ да ће се оголити стварна политика "ко је јачи тај и тлачи".
- Повлачењем из међународних организација Америка слаби УН и ствара једно ново међународно окружење, за које се у овом тренутку не може предвидети како ће изгледати. Очигледно да међународнe арене за договоре, УН и Савет безбедности, више неће функционисати.
Председник СНСД Милорад Додик поздравио је одлуку о повлачењу САД из "квазиинституција које су годинама злоупотребљаване као лобистичке и групе за притисак сада већ поражених неолибералних пројеката":
- Ова одлука показује доследност председника САД Доналда Трампа да врати сувереност државама и народима којима она једино и припада. Отуда је она изузетно значајна, а верујем да није последња и да ће уследити и друге које ће ићи у том правцу. Дуго су под плаштом лажног мултилатерализма, одређене структуре широм света подривале суверенитет држава и, што је још опасније, демократску вољу народа. Где год су грађани демократски бирали другачији пут, активирани су механизми демонизације, етикетирања и ускраћивања основних права читавим народима.
Одлуку САД да се повуку из бројних међународних институција Марко Мишкељин из Центра за друштвену стабилност види као још једну у низу потврда да су УН тренутно пале, како је рекао, на један од најслабијих нивоа од оснивања. Како је навео, нова америчка администрација сматра да међународне организације делом не испуњавају интересе, а делом да су идеолошки усмерене противно интересима Вашингтона, па чак и да су под контролом других држава, а да за све то плаћају порески обвезници САД:
- Став Америке према међународном праву и међународним судовима одавно је јасан, односно да САД добрим делом не признају међународно право и међународне судове имајући у виду да не дозвољавају да се њихови грађани појаве пред тим судовима у својству окривљених.
Препоручујемо
МАЦУТ У НОВОЈ ВАРОШИ: Ситуација под контролом - све службе су на располагању (ФОТО)
12. 01. 2026. у 10:08 >> 10:40
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)