ОТИМАЊЕ ОКО ВЛАСТИ ПОСЛЕ УБИСТВА КРАЉА АЛЕКСАНРДА: Алексндров тестамент је, у краљевом кабинету , пронашао и први отворио кнез Павле

ГЕНЕРАЛ Петар Живковић о убиству краља Александра у Марсеју обавештен је од стране кнеза Павла, који овако описује тај немили догађај: „9. октобра 1934, баш кад сам се спремао да идем у позориште, ради чега сам се налазио у Београду код своје куће, око 7 часова увече позвао ме је телефоном председник владе Узуновић и рече ми, да одмах дођем њему у председништво, не објаснивши ми ништа друго.

НАМЕСНИШТВО Др Раденко Станковић, др Иво Перовић и кнез Павле полажу заклетву, Фото "Википедија"

После неколико тренутака јавио се на телефон Кнез Павле и упита ме, да ли сам чуо, да је Краљ погинуо и да одмах дођем њему у вилу на Топчидерском брду (где је он становао). Ја сам овом вешћу био изненађен и поражен. Рекао сам Кнезу да ме је председник владе звао и да ћу прво свратити до њега, па потом доћи њему. Одем одмах Узуновићу. Затекнем га врло узбуђеног где телефоном издаје нека наређења. Он ме замоли, да одем одмах у Гарду и наредим приправност, а он је позвао и Команданта Београда. Рекао сам му да ме је звао и Кнез Павле. Онда ме он замоли, да код Кнеза видим, да ли постоји Краљев тестамент и да га известим, а да је он позвао све министре на седницу. То сам све дознао те вечери о атенату на краља Александра који се десио у Марсељу, о чему је известио Министар спољних послова Богољуб Јевтић. Кад сам дошао код Кнеза Павла на Топчидеру казао сам му, шта је поручио председник владе. Кнез нареди да аутомобил и мене поведе у двор на Дедиње. Одмах се упутио у Краљев кабинет на спрату (у приземљу је био други кабинет за примање). И тамо на писаћем столу, Кнез пронађе запечаћен коверат на коме је написано:

Мој тестамент а адресовано на предсеника Краљевске владе. После извесног времена Кнез је претурајући по фиоци испод стола нашао други потпуно једнак запечаћен коверат и адресован на Њ. В. Краљицу. Пошто је нашао тестамент, Кнез ми нареди да известим председника владе г. Узуновића а потом и да му поручим, да одмах дође у двор. У исто време Кнез је наредио Првом ађутанту ђенералу Јечменићу, да позове управника вароши у двор. Ова двојица су готово једновремено стигли у двор. Онда је кнез предао тестамент председнику владе Узуновићу и затражио да га отвори и прочита. Узуновић је пред Кнезом отворио тестамент и прочитао га. Тада се Кнез изненадио за именовање Раденка Станковића за намесника (а изгледа да је за себе знао) и изразио се јасно, да му је та личност била непријатна. Узуновић је том приликом рекао: Увек сам се трудио да задовољим Њ. В. Краља, али у томе нисам успео. Манојло Лазаревић, управник вароши био је јако изненађен именовањем за намесника Иве Перовића (који је био његов професионални колега) па је казао: Зар и он!, и чак је предлагао да се тај тестамент поцепа. Узуновић је то одбио речима, да се то могло учинити пре но што га је он добио и отворио. Потом је позван Први ађутант ђенерал Јечменић и он је написао записник отварања тестамента и који су били присутни. Узуновић је са тестаментом отишао у председништво владе".

У СВОЈИМ мемоарима Милан Стојадиновић је другачије описао овај догађај на основу разговора који је водио са кнезом Павлом о овој теми:

„Кнез ми је причао како су се у првом моменту председник владе Никола Узуновић и министар унутрашњих дела Божа Максимовић препирали ко ће од њих двојице да уђе у намесништво. Верујући да тестамент уопште не постоји и сматрајући свој положај јачим од Кнежевог, Узуновић је позвао кнеза Павла да дође код њега у Председништво владе да о томе питању дискутују. Ту дрскост Кнез му није касније заборавио ни опростио...

- У томе, тражећи по Краљевим хартијама - причао ми је даље Кнез - још исте ноћи, наиђем на један листић плаве боје, где су била забележена имена тројице намесника и њихових заменика. Позовем Петра Живковића, команданта Краљеве гарде, да се посаветујем. Ми смо се брзо сложили шта онај листић треба да значи. Одмах сам телефонирао Узуновићу, и скандирајући сваку реч, рекох му: Тестамент Краљев у погледу Намесништва нађен је.

Овде је код мене и командант Краљеве гарде. Ми Вас чекамо да одмах дођете.

Кад је председник Владе дошао, по одлучном ставу генерала Живковића, морао је увидети да о његовој првобитној намери, да Влада привремено преузме краљевску власт па да после Парламент тајним гласањем бира намеснике, не може више бити ни речи. Живковић је поновио Узуновићу моје саопштење о постојању тестамента у погледу Намесништва.

Пред овом ситуацијом, где се иза Кнеза налазила Краљева гарда, а то значи највећи и најмоћнији гарнизон у земљи, са пуковима најбоље пешадије, са коњицом и артиљеријом, Узуновићу није ништа преостало него да се пожури и спасе још што се спасти могло, то јест да бар остане председник Владе. Кнез и генерал Живковић су му то препустили с тим да он у званичној форми прокламује имена намесника: кнез Павле Карађорђевић, др Раденко Станковић и др Иво Перовић и уведе их у дужност вршења краљевске власти, сходно уставним прописима.

Интересантно је да онај мали листић плаве боје, који је одиграо тако важну улогу није никад изнет пред очи шире јавности. Чак га ни ја, иако председник Владе, нисам имао прилике да видим. Зашто је тај историјски документ остао тако скривен? Та чињеница је доцније била предмет разноврсних коментара". 

КОЛИКО је овај случај око тестамента краља Александра био велика ствар, говори чињеница да је деценијама интригирао људе на високим положајима и блиским Двору. У својим мемоарима војвода Василије Трбић доноси један разговор који је водио на ту тему са генералом Петром Живковићем. У овом разговору, сам генерал Живковић доноси другачији опис догађаја у вези са атентатом него што је наведено у његовим мемоарима, који је ближи сазнањима Милана Стојадиновића: „При самом Краљевом одласку за Француску, дошло је коначно до измирења између мене и Краља, тачно оног дана када је полазио, по Краљевој личној жељи, израженој у присуству кнеза Павла. Он је наредио да ми се преда поново пуна команда над гардом, па сам тако опет дошао у стару функцију, са свима правима и дужностима, које до тог дана нисам имао. Ово је Краљ учинио са разлога, што је у његовом одсуству било потребно да неко, који има велики ауторитет у официрском кору, а признат је као неоспорни пријатељ династије Карађорђевића, има у рукама најјачу војну снагу у Београду, а то је била Краљева гарда. Истовремено са преузимањем дужности у гарди, добио сам натраг и своју слободу. У моменту, када ме је 9. октобра 1934. позвао кнез Павле да хитно дођем у Двор, налазио сам се у својој кући, Зорина улица бр. 2 Одмах сам се одазвао позиву, прилично узнемирен. Маршал Двора, пуковник Аца Димитријевић, био је у то време у пратњи Краљевој. На улазним вратима у Двор, дочекао ме је један официр који је рекао: Кнез Павле је у кабинету његовог Величанства и чека вас!... Када сам ушао у Кабинет и поздравио са Кнезом,  он се ослонио на Краљев сто, па је рекао без икаква увода или било каква знака нерасположења:

- Краљ је погинуо у Марсељу... Ево телеграма из Марсеља, нема сумње. Шта ћемо сад? О Краљевој смрти за сада знамо само ви и ја! Да ли сте сигурни у Краљеву гарду и Београдски гарнизон?

- За то се не брините! - одговорио сам.

- Како би било да се одмах издају наређења свима командантима армија, да се сва војска стави у стање приправности! - рекао ми је кнез Павле, па је додао:

- Сада је све пало на нас двојицу... По члану 38 Устава, као члан Кра љевског дома, и једини од мушких глава чланова Дома пунолетан, у Београду, на мене пада сва та велика и тешка одговорност! 

ПАВЛЕ ПОСТАЈЕ ПРВА ВИОЛИНА

ИЗУЗЕВ кнеза Павла, двојица других намесника, др Раденко Станковић и др Иво Перовић, били су мање познате личности широј јавности. Они ће као такви остати до краја свог намесниковања. Ова двојица су дошли и ишчезли, не остављајући за собом никаквог трага од ма какве активности. Било је целом свету јасно још од првог дана објаве Намесништва да ће кнез Павле у том терцету свирати прву виолину. Намесништво као да је баш у томе смислу намерно било онако састављено.

 СУТРА: ЗАКУЛИСаНЕ ИГРЕ ОКО КРАЉЕВОГ ТЕСТАМЕНТА  

Препоручујемо

Фељтон

0 2

НЕУСПЕО ПОКУШАЈ УСТАША ДА УБИЈУ КРАЉА У ЗАГРЕБУ: Вмровци су од 1920. до 1934. извршити чак 460 упада на територију Краљевине Југославије

06. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

КРАЉ ДОНОСИ УСТАВ И РАСПИЈУЈЕ ИЗБОРЕ: Светозар Прибичевић је Француској развио гнусну кампању против режима у земљи и против краља

05. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ПОЗИВА НАРОД НА УСТАНАК: У обрачуну са комунистима истицао се председник владе Живковић, што му они неће заборавити

04. 08. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације