НЕУСПЕО ПОКУШАЈ УСТАША ДА УБИЈУ КРАЉА У ЗАГРЕБУ: Вмровци су од 1920. до 1934. извршити чак 460 упада на територију Краљевине Југославије

У ФЕБРУАРУ 1934. године Југославију је званично посетио бугарски краљ Борис. Главна посета одржала се у главном граду краљевине Југославије и том приликом је организован пријем у част бугарског краља.

ИСТОРИЈА Краљ Алекандар је 1934. године покрено у озбиљне дипломатске мисије, Фото "Википедија"

У својим сећањима генерал Петар Живковић је одвојио читаво једно поглавље које је посветио тој посети и части која му је тада указана.

„У двору је диван банкет, коме сам и ја присуствовао, поред чланова владе и других званица. Том приликом ме је краљ Борис одликовао Орденом Александра Невског I степена. За време серкла после вечере, краљеви Александар и Борис, наишли су на мене и краљ Александар ме позва к њима и рече:

- Краљ Борис жели да с тобом разговара - после се уклони. Том приликом ми је Краљ Борис испричао сав мој рад код Једрена 1912. године и како су му говорили то пуковник Марховљев тадашњи командант Краљеве гарде и мајор Дескалов. На завршетку ми је рекао, да треба да наставимо на зближавању наших и његових официра и да чинимо посете једни другима".

Том приликом су између краља Александра и бугарског краља Бориса договорене неке обостране обавезе које су водиле ка бољим односима ове две државе, једна од кључних обавеза коју је преузео бугарски краљ Борис, јесте било укидање терористичке организације ВМРО (Вунутрашња Македонска Револуционарна Организација) која је још од завршетка Првог светског рата зада- вала озбиљне проблеме Југославији.

„Ова терористичка организација ће од 1920. до 1934. године извршити чак 460 упада на територију Краљевине СХС - Југославије. Приликом тих упада 185 особа је убијено а 435 особа је рањено или физички малтретирано. У истом периоду ВМРО је извршила 63 атентата, укључујући и убиство генерала Ковачевића у Штиту, и високог државног чиновника у Скопљу. Најчешће су упади вршени ноћу. Група терориста прелази границу док плаћене уходе нападима заваравају пажњу граничара са југословенске територије, за то време ВМРО упада у села или најчешће усамљена имања, пуцају у свакога кога сретну, пале куће и амбаре и беже назад".  

Краљ Борис је одмах тог пролећа приступио гашењу организације. Приликом забране и растурања ВМРО, бугарске власти су поред огромне количине оружја и муниције, конфисковале и новчана средства која су била изузетно висока, око педесет милиона лева.

Испуњавање обавеза и жеља да се Бугарска придружи Балканском савезу, водила је краља Александра у узвратну посету Бугарској. Посета је заказана за септембар, пре пута у Марсеј и била је по безбедносним проценама посета високогризика.

У TOJ посети, као и посети Француској, у делегацији се није налазио командант Краљеве гарде генерал Петар Живковић.

„И ако је до тада као правило важило, да при тим посетама увек иде и командант Краљеве гарде, ја тада нисам ишао у Софију и објашњено ми је да је то због тога, што сам раније био председник владе, па би било незгодно, да ја пратим Краља, пошто иде само Министар иностраних дела г. Јевтић итд. Из истих разлога нисам узет у свиту и при посети Краљевој Француској октобра 1934.“

Овде су опет врло штуре информације које је оставио у својим записима генерал Петар Живковић, јер током читаве те 1934. године, односно до 9. октобра 1934. војска и полиција су се жестоко борили са терористичким активностима Усташа и ВМРО.

У децембру 1933. године, припреман је атентат на краља Александра приликом његове посете Загребу где је желео да прослави свој рођендан. Ово се усташком покрету учинила као идеална прилика да се убије краљ Александар. Убити Краља на територији Хрватске, значило би да га Хрвати не признају за свог краља - порука би била послата читавом свету.

За извршење дела одређен је Петар Ореб, помагач му је био Јосип Беговић. Међутим, пред сам чин атентата Ореб, који је био одређен да убије краља Александра се поколебао и пропустио идеалну прилику за извршење атентата (аутомобил са краљем Александром због велике гужве, зауставио се испред њега). Сутрадан ујутру полиција је добивши информације о организацији атентата успела да их ухапси уз погибију једног од полицајаца.

Након саслушања Петра Ореба у којем је говорио о пет усташких логора у Италији, логорима у Мађарској, организацији Усташа и помоћи коју добијају од Италије, те Мусолинијеве спремности да се по сваку цену елиминише југословенски суверен, краљ Александар коначно постаје свестан озбиљности која му прети. Он ће под тим утиском 7. јануара 1934. године на Бледу написати и свој тестамент.

О СВЕМУ томе генерал Петар Живковић не говори ни речи у својим сећањима а био је командант Гарде која је била задужена за краљеву безбедност. Очигледно да су наведени сукоби краља Александра и генерала Петра Живковића од 1932. до 1934. били такви, да они готово нису ни комуницирали:

„Дакле ја Краља нисам видео све до његовог поласка у Француску. Заиста тада су многи како у влади, тако и ван ње, показивали бојазан, да се не деси што рђаво Краљу приликом посете Бугарској, тј. да не би македонска струја предузела какав атентат. Но то се свршило у најбољем реду и нико није могао да помисли, да се то може десити у Француској".

Овде у својим мемоарима генерал Живковић износи још једну тврдњу која је сумњива.

Наиме, нико није искључивао могућност да се атентат може извршити у Француској. Наша полицијска претходница, предвођена Владетом Милићевићем, која је отпутовала раније у Француску однела је врло неповољну безбедносну процену и албум са фотографијама усташа који би могли покушати атентат над краљем Александром.

Краљу Александру су биле предочене све безбедносне претње, чак је било предложено да одложи посету Марсеју, и да директно путује за Париз, због изузетно тешког задатака обезбеђења марсејске луке итд.

Невереоватно звучи чињеница да генерал Петар Живковић није био упознат са овим детаљима.

У својим сећањима он описује последњи састанак са краљем Александром, на дан када ће кренути на пут ка Француској 4. октобра 1934. године:

„Те вечери кад је требало да отпутује, ја будем позван у аудијенцију у 6 часова поподне.

Аудијенција је трајала више од једног сата. Причао ми је о својој посети Софији. Између осталог рекао ми је, како је Борис наваљивао, да се створи посебан савез између Бугарске и Југославије. Он је то одбио и предлагао да Бугарска уђе у Балкански савез, али краљ Борис није хтео то да прихвати. Уопште Краљ је био задовољан том посетом. На завршетку аудијенције, он ми рече ово:

- Знам, да рано лежеш, али ипак дођи на станицу, да ме испратиш. Одговорио сам му, да бих ја увек долазио, само чекам наређење од Првог ађутанта пошто Гарда под њим стоји. Он ми на то рече:

- Ти си у Топчидеру командант места и не треба да чекаш друга наређења. Кад сам дошао на железничку станицу, био је тамо председник владе и управник вароши поред свите која путује. Приметио сам, да су сви они били изненађени мојим доласком, пошто до тада нисам долазио. Знам, да ми је доцније и кнез Павле, који је у возу пратио Краља до Боке Которске, а и Богољуб Јевтић, тадашњи Министар спољних послова, рекли су ми обојица, да им је Краљ у возу рекао:

- Петар је исти, какав је и раније био. Из овог се даје закључити, да је опет нека интрига била по среди. Отуда оно дуго не примање и оно изненађење председника владе и управника вароши на железничкој станици при испраћају Краља, због мог доласка".

ИСПРАЋАЈ ИЗ ТОПЧИДЕРА

ЧЕТВРТОГ октобра у 23 сата краљ Александар у пратњи краљице Марије, кнеза Павла и кнегиње Олге возом креће са железничке станице у Топчидеру пут Француске. Пред сам полазак на топчидерској станици се сусрео са француским отправником послова М. Кнобелом. Видевши у краљевим рукама озбиљну француску штампу, рекао је да краљ за пут није изабрао баш веселу лектиру. Краљ је смешећи се одговорио да не осећа потребу за забавом и да је срећан што ће у Француској срести неколико својих добрих пријатеља. Кнобел му је узвратио да он зна за четрдесет два милиона таквих.

 СУТРА: АЛЕКСАНДАР КРЕЋЕ НА ПУТ БЕЗ ПОВРАТКА  

Препоручујемо

Фељтон

0 0

КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ПОЗИВА НАРОД НА УСТАНАК: У обрачуну са комунистима истицао се председник владе Живковић, што му они неће заборавити

04. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ТИПИЧАН ОФИЦИР ПРЕУЗИМА ПРЕУЗИМА СВУ ВЛАСТ У ЗЕМЉИ: Петар Живковић, као премијер, више је времена проводио на терену него у канцеларији

03. 08. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

КРАЉ ОДЛУЧУЈЕ ДА УКИНЕ УСТАВ И ПРЕУЗМЕ ВЛАСТ: Радић је у болници, после атентата у Скупштини, молио краља Алескандра да заведе самовладу

02. 08. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације