ОД НАЦИОНАЛНИХ УВРЕДА ДО АТЕНТАТА У СКУПШТИНИ: Стјепан Радић, после атнтата, плачући је рекао краљу - Величанство, ја нисам ништа рђаво

ОШТРА расправа у Скупштини трајала је данима између српских и хрватских посланика.

ТРАГЕДИЈА Заседање Скупштине 20. јуна 2928. године, Фото Архив Југославије

Један од најимпулсивнијих био је Пуниша Рачић, посланик из Црне Горе. Упуштајући се у расправу са  посланицима Хрватске сељачке странке, често се прелазило на личне и националне увреде. Хрватски посланици су неколико последњих седница редовно прекидали говоре посланика Пунише Рачића неумесним добацивањима:

- Ма ћути, Пуниша, не разумеш ти то!

- Мани то, не!о причај како си обрстио манастирске шуме? (Говорило се о афери Пунише Рачића којом је противправно присвојио земљиште манастира Дечани.)

- Доста већ једном с тим Кајмакчаланом, реците колико то кошта да платимо, па идемо даље.

Он је због учесталих увреда упутио званичан предлог Скупштини, само неколико дана пре убистава, да се донесе Закон о двобоју, којим би се регулисало право да онај кога је увредио други посланик може да га изазове, а закон принуди да изађе на мегдан. Само дан пре убиства посланика Рачић је упутио још један предлог Скупштини, са потписима двадесет и три посланика, тај предлог је садржао следеће:

„Посланик Стјепан Радић да се хитно прегледа код доктора и установи његово ментално стање, ако се пак установи да је Радић ментално здрав, посланици који су потписали овај предлог захтевају да се он максимално казни због оног што изговара".

Хитност тог предлога образложио је жељом да се избегну нежељени догађаји, који иначе могу наступити услед оваквог понашања господина Радића. Тај предлог је председник Скупштине одбио, оцењујући да се не заснива на пословнику.

КОНАЧНО 20. јуна 1928. године, седница Скупштине отворена је у 09:40 и одмах почела расправом коју су потегли посланици ХСС - а, због претњи од претходног дана да ће падати главе. Седница је прекинута на десет минута због жучне расправе хрватских и црногорских посланика. Када је седница настављена, за реч се јавио Пуниша Рачић. Почео је да говори, али је био прекинут салвом увреда. Најагресивнији је био Иван Пернар, који је упадицама непрестано прекидао говорника. Рачић у почетку није реаговао и наставио је да говори све док Пернар није упутио најтежу увреду. У једном делу говора Рачић је рекао:

- За ову државу ја сам крв лио...

Пернар му је добацио:

- Па добро, он да каже колико је крви пролило, па да ти платимо у злату...

Рачић тада прекида говор и тражи од Пернара да повуче реч. Прилази говорници и захтева од председника Скупштине да казни Пернара или ће он казнити њега. Председник Скупштине Нинко Перић у том тренутку прекида седницу и излази из сале. Рачић вади револвер и сав црвен у лицу виче:

- Ко буде покушао да се стави између мене и Пернара, погинуће!

А затим Пернару:

- Устани и извини се!

Овај то не схвата озбиљно и ћути. Рачић пуца у Пернара, који пада рањен. Ђуро Басарић прилази Рачићу да га спречи и овај га усмрћује једним метком. Трећи метак погађа Стјепана Радића, који је рањен, а четврти Стјепана Гранђу, који је хтео да заштити свог председника. Павле Радић прилази разјареном Рачићу да га заустави, а овај пуца и у њега. Настала је паника, посланици беже из сале, интервенишу лекари... У том хаосу и пометњи, на Рачића више нико није обраћао пажњу. После пуцњаве, с револвером у руци, мирно је отишао са говорнице и упутио се у у министарску собу у коју се улазило право из пленумске сале. Из министарске собе прешао је у скупштински бифе, а одатле у мало двориште из кога је кроз приземље зграде Министарства грађевине изашао је у Масарикову улицу и изгубио се у градском метежу. Рачићев први сусрет био је са управником града Манојлом Лазаревићем и њему је предао револвер којим је усмртио хрватске посланике. Лазаревић га је упитао хладно:

- Пуниша, зашто си унео у Скупштину пиштољ?

- Носим га од 1913. године, још са Брегалнице, а њиме сам усмртио једног поручника и два редова. Овај револвер је за мене амајлија.

ПОСТОЈИ једно интересантно сведочење које се односи на пријем у болницу рањеног Стјепана Радића, а ради се о доктору Ђорђу Пешићу, који се у то време налазио у болници.

Припремајући се за испит из хирургије, доктор је био очевидац приликом пријема, лечења и отпуста пацијента. „Створио се одмах и краљ Александар и упитао Радића како се осећа. Радић је ухватио краља за руку и, плачући, рекао:

- Ваше Величанство, ја нисам ништа крив, нити сам нешто рђаво учинио. Зашто се Црногорац одлучио да пуца у нас из Загреба, просто ми не иде у главу.

Краљ Александар задржао се дуже у разговору са доктором Миливојем Костићем у жељи да што више сазна о томе колико је рана смртносна. Овај је увезао једну стерилну, танку шипку и провукао је кроз отвор куда је метак прошао и тиме показао где је изашао, а да трбушни органи нису повређени. Доктор Ђорђе Пешић је саопштио да је Радићево лечење трајало неколико недеља, да је стање болесника санирано и да је он опорављен и отпуштен из болнице“.

Доцније, после смрти лидера Хрватске сељачке странке, доктор Ђорђе Пешић  је изјавио:“Узрок смрти Стјепана Радића никако није било рањавање у Скупштини, нити, како се причало, да је издахнуо на лицу места. То је апсолутно нетачно. Радић је умро касније, као шећерни болесник. Анализе су јасно показале да је боловао од дијабетеса“.

СТАЊЕ духа у земљи након једног од највећих политичких злочина у историји на овим просторимa оставио је Милан Стојадиновић:

„После пуцњаве у Народној скупштини, тешка унутрашња ситуација земље, постала је још тежа. Хрвати су отишли у Загреб и оживели свој хрватски Сабор. Парола је била: Никад више у Београд. Њима се придружио Прибићевић са својом групом. Створена је коалиција Радић-Прибићевић, такозвана СДК (Сељачко-демократска коалиција), чији су шефови били Радић и Прибићевић, пошто један другом није хтео да признаје првенство.

- Вођство је у рукама двојице људи; двоглави орао! - рекао је Радић, што је била духовита формула за једно компромисно решење.

У Београду су остали у Народној скупштини Срби, Словенци и босанско-херцеговачки муслимани" .

Јунак овoг фељтона, Петар Живковић, тада ступа на позорницу и долази до његовог највећег успеха у каријери: „Ово је била велика несрећа за нашу земљу. Павле Радић је био један од врло практичних и помирљивих људи, а Стјепан Радић поред своје пргаве нарави био је патриота и са њим се могло радити. Само је био поводљив, те га позадина Прибићевићева и неки од његових чланова партије нису пуштали да он самостално спроводи своју државну политику. Сећам се, да је као опозиционар Стјепан Радић био у двору на крштењу принца Томислава у зиму 1928. године и да је био јако одушевљен принчевим именом  и обећао је после Краљу да ће да уђе у владу и сарађује са Вукићевићем и осталим. Али су га од тога одвратили јако утицајни људи. Прибићевић је толико далеко ишао, ради освете, да је направио споразум са Радићевом странком за аутономију Хрватске иако је био највећи противник тога и највећи централиста“.

Краљ Александар је деци дао имена по народима у Југославији. Петар - српско, То- мислав - хрватско и Андреј - словеначко. Код Томислава су се двоумили, да ли да буде Томислав или Звонимир, када су се одлучили за Томислав, краљица Марија је прокоментарисала: „Хвала Богу, да ми не звони читав живот“. 

ПАВЕЛИЋ ОСНИВА УСТАШКИ ПОКРЕТ

ХАОС и убиства у Народној Скупштини мирно је гледао још један човек, био је то народни посланик за град Загреб др Анте Павелић. Он је те исте вечери отпутовао возом за Загреб... У јанауару наредне године бежи из Југославије у Беч где оснива усташки покрет, а потом одлази у Бугарску, преко Мађарске и Румуније, код Ивана Ванча Михајлова, челника Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО), чије се седиште налазило у селу Банка, у непосредној близини Софије. Ту је ударен темељ заједничкој борби против Југославије.

 СУТРА: КРАЉ ОДЛУЧУЈЕ ДА УКИНЕ УСТАВ И ПРЕУЗМЕ ВЛАСТ  

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ГЕНЕРАЛ КРОЈИ СУДБИНУ СРПСКИХ ПОЛИТИЧАРА: Савременици Петра Живковића су тврдили да он држи у рукама и краља Александра и читаву земљу

31. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

ПЕТАР ЖИВКОВИЋ ШИРИ СВОЈУ МРЕЖУ ЗА УТИЦАЈ: Разлог велике наклоности краља Александра према генералу Живковићу није разрешена ни до данас

30. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

БЕЛА И ЦРНА РУКА УНОСЕ РАЗДОР МЕЂУ ОФИЦИРИМА: Живковић је на оснивању Беле руке представио своје следбенике као браниоце српског престола

29. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

СУКОБ НОВЕ ДИНАСТИЈЕ И МЛАДИХ ЗАВЕРЕНИКА: Пре стварање Црне руке избио је сукоб између престолонаследника Александра и мајора Аписа

28. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације