ДВОР ПОСТАЈЕ СУДБИНСКО МЕСТО ПЕТРА ЖИВКОВИЋА: Живковића je најбољи друг из зајечарске гимназије, поручник Анта Антић, увео у коло заверник

СЕЋАЊЕ Петра Живковића почињу управо од 1902. године и његовог премештаја у Краљевску гарду, по његовом сведочанству он у тренутку прекоманде није био упознат за завером, штавише сматрао је да прекоманду добија заслужено, као један од најбољих младих официра.

УБЕЂЕЊЕ Официри су сматрали да је цео народ понижен, што је Александар довео на престо Драгу, Фото "Википедија"

Ево како је он то записао у својим мемоарима:

„Као млад коњички потпоручник у трећој години официрске службе септембра 1902. године премештен сам из Првог коњичког пука „Обилић“ из Ниша у ескадрон Краљевске гарде. Од женидбе Краља Александра Обреновића нерасположење према њему због исте, нарочито се осећало у официрском кору. Официри су сматрали као и цео народ да је понижен, што је његов Краљ попео на престо Драгу која је била много старија од њега (15 година) поред тога кад је напустила положај дворске даме код Краљице Наталије, уживала је врло рђаву репутацију у Београду јер су се многи хвалили, да су са њом били у интимној вези (Павле Маринковић, Ђока Ђорђевић коњички потпуковник и други).

Зато из горе наведеног мој премештај за Краљеву гарду није ме обрадовао, иако је то било нарочито одликовање пошто су ме у Гарду преместили не по протекцији већ на захтев Команданта Краљеве гарде као једног од најбољих младих коњичких официра у Нишу. Кад сам одлазио из Ниша официри из коњичке бригаде, после заједничке вечере, испратили су ме на станицу. При испраћају биле су упадице од мојих другова мени овако: - Идеш да служиш Курву! Може се замислити, какво је било моје расположење, што одлазим у Краљевску гарду, место да се радујем. У то доба ми није било ништа познато, да ли је у Београду већ постојала међу млађим официрима завера против Краља Александра и Драге.

По мом доласку у Београд дуго се нисам у истом задржао, већ цео Двор је кренуо за Ниш новембра 1902. где је Краљ провео своју славу Светог Николу, те зато сам и ја морао са ескадроном да одем у Ниш. Јануара 1903. вратили смо се у Београд.

УБЕЂЕЊЕ Официри су сматрали да је цео народ понижен, што је Александар довео на престо Драгу, Фото "Википедија"

На дан прогласа Краљевине, 22. фебруара, била је приређена вечера у двору за дипломатски кор, те су тој вечери присуствовали сви гардијски официри. Тога сам дана произведен за поручника. Моја класа је имала око 80 питомаца али због буџета производство је било делимично, тако да је произведено свега 20 а ја сам био 15. у рангу.

После вечере, када су Краљ и Краљица држали серкл са гостима, пришла је групи гардијских водника Краљица Драга и честитала ми чин са речима:

- Честитам вам чин и желим да се угледате на поручника Младена Лукићевића кога смо послали у Русију и на Свету Маринковића, који је отишао на Вишу школу, па и ви да пођете њиховим путем.

ПОСЛЕ вечере сам са још неколико мојих другова (Бошко Пачић, Данило Бели Марковић и др) отишао из двора код Коларца. Били смо расположени и у гардијској парадној униформи. У десној сали кафане Коларац заузели смо један сто у близини кога се налазио сто са више млађих официра мојих другова из гимназије (Анта Антић, Јова Мирчић, Бора Јанчић и др.) који су старији по класи од мене (28 класа) јер су отишли у Војну Академију из 6 разреда а ја са матуре. Као стари пријатељи и другови они су ми у шали добацили са свог стола: - Лако је теби, ти си сада у Гарди, па си добио поручнички чин као такав итд. Ја сам на то одговорио: - Јесте довела ме је да је чувам, показујући на слику Краљичину која је висила на зиду преко пута мога стола. Поменути официри били су већ у завери, а ја о томе ни појма нисам имао. Зато ми приђе Анта Антић и рече: Ћути и пази шта говориш; упитао ме, кад можемо да се видимо. Ја сам му заказао, не знам тачно дан, у касарни кад сам био дежурни, пошто смо тада могли да разговарамо. Знам да је то било марта месеца. Кад је Антић дошао уговореног дана разговарали смо опште о Краљу Александру, Драги и њиховој женидби. Ја сам том приликом рекао, да се осећам врло неугодно, што сам у Краљевој гарди и радо бих исту напустио само кад се то не би рђаво тумачило. Рекао сам му да су ме нарочито револтирали поједини поступци краљевског пара када сам их пратио у партији на разним излетима, које су правили у фијакеру ван вароши (љубе се у мом присуству, подофицира и војника, што је јако рђаво утицало на нас). Једном у Нишу кад смо изашли у шетњу ка Нишкој бањи сишли су са кола и ишли пешке. Краљица се пренемагала, да не може да пешачи, а Краљ је пред свима нама рекао: - Хајде, хајде, мораш да шеташ, па ће бити беба. То је било после оног фамозног њеног порођаја, итд.

Кад сам све то испричао Антићу, онда ми он отворено рече, да неће дуго ово трајати, има завера међу официрима и да ће с њима брзо бити свршено и ако желим, могу и ја ступити у заверу. На ово сам му одговорио, ако је тако одмах ступам и готов сам, да све учиним, што стоји до мене, али под условом да никоме ништа не говори о мени, јер сам гардијски официр, а све ћу урадити што ми буде казао, јер сам га сматрао као мог најбољег друга и пријатеља из школе“. .

ДРАГИША Васић је у својој књизи посвећеној Мајском преврату, под називом „1903“, овако описао долазак потпоручника Петра Живковића у Београд:

„Задатак око придобијања гардијских официра на дворској служби био је један од најтежих. Морало се радити најобазривије, јер је најмањи погрешан корак у овом послу могао изазвати недогледне последице. Први покушај који су учинили био је са синовцима генерала Саве Грујића, које је најпре требало придобити, па затим из коњице, у којој су служили, протурити у гарду. Придобијање њихово олакшала је, умногом, њихова најстарија сестра Мара Грујић, утичући на браћу да слободно приђу друштву незадовољних официра, са којима се она у свему слагала, одабравајући њихове тежње. А пристанак ове двојице официра био би од значаја још и због тога што би се тако и преко синова задобио и сам генерал, увек врло утицајан члан радикалне странке. Чим су браћа Грујићи потписала списак, њихова сестра отпутовала је оцу у Цариград, где се он као посланик на турском двору налазио, те му саопштила шта се у Београду спрема. За то време и за ступање његових синова у гарду био је ангажован мајор Блазнавац, рођак краљев и командир ескадрона краљеве гарде. Иако ни слутио није зашто их за гарду препоручује, он је као добар човек и друг, уз то лепо расположен према Грујићима, добро одгојеним младим људима, одмах пристао да се за њих заузме. Али, и поред најбоље воље и великог заузимања Блазнавчевог, успех није дошао, јер је краљ одбио његову молбу са разлогом што му се генерал чинио подозривим и несигурним. После овога неуспеха, и по други пут преко мајора Блазнавца, завереници су покушали са једним од официра из унутрашњости, за кога се поуздано рачунало да ће завери прићи. Овај покушај испаде им повољно, јер је убрзо објављен нови распоред о премештају коњичког потпоручника Петра Живковића за водника краљеве гарде. Онога дана кад је овај официр стигао на београдску железничку станицу, дочекао га је поручник Антић. Сместа, после поздрава, Живковић је стао да нагрђа краља, краљицу и оне који су га преместили, питајући свога друга шта ће он уопште у гарди кад му тамо није место"

Испоставиће се да му је судбински место било баш ту на Двору, и да ће овај премештај његову војничку, касније и политичку каријеру довести до неслућених висина. 

ОГРАНИЧЕЊА ЗБОГ БУЏЕТА

ПОСЛЕ само неколико месеци проведених у Гарди, долази и прво унапређење Петра Живковића у чин коњичког поручника. Свега једна четвртина из његове класе је унапређена због ограничење у буџету. Свакако је унапређен због тога што је био Гардијски официр, што је распоређен на службу у Двору. А то је омогућило да Живковић оствари прве бенефите. 

 СУТРА: ДВОГОДИШЊЕНЕ ПРИПРЕМЕ ЗА УБИСТВО КРАЉА И КРАЉИЦЕ   

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ЗНАЊЕ СА ГУГЛА РАЗАРА СВАКУ ЉУДСКУ ПАЖЊУ: Да ли ступањем на сцену триангла Русија- Кина-Индија прилазимо одлучујућем преокрету човечанства

19. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 7

ДАНАС ЈЕ ШКОЛА ИЗГУБИЛА СВОЈУ ДРУШТВЕНУ УЛОГУ: Школа губи улогу, а њене потврде о нечијем знању - дипломе - у реалном животу све мање значе

18. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

САВРЕМЕНО ШКОЛСТВО ОЧИШЋЕНО ОД ЖИВОТА: Протестантска етика претходила је настајању западног капиталистичког система, она чини његов дух

17. 07. 2025. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације