СИН КАЗАНЏИЈЕ ИЗ НЕГОТИНА ПОСТАЈЕ КРАЉЕВ ГАРДИСТА: Кад је завршио Академију завера против Драге и Алекандра је већ увелико узела маха

ШТУРЕ су информације о детињству Петра Живковића, оно што се може пронаћи јесу углавном основне информације, које су тек дотакнуте од стране историчара и писаца.

Петар Живковић као питомац 30. класе Војне академије, Фото из књиге "Владар из сенке - генерал Петар Живковић"

Куриозитет су неколико интервјуа које је Петар Живковић давао новинарима током периода обављања функције председника Краљевске владе. Међутим, очигледна је жеља генерала Живковића, или самог новинара, а можда и обојице, да се ствари улепшају, а генерал Петар Живковић приближи елити којој је сада припадао.

Наиме, Петар Живковић је рођен 5. фебруара 1879. године у Неготину, као син домаћице Саре и казанџије Раке. Овде сви историчари и новинари додају да је живео у сиромашној породици, која се борила да прехрани своју децу.

Међутим, у једном од горепоменутих интервјуа генерал Петар Живковић наводи да је рођен у угледној породици, и додаје: „Када говоримо о угледним грађанима тог периода, треба знати да су грађански сталеж у то доба у Србији сачињавали само трговци, занатлије и мали број личности интелектуалних професија"

У истом интервјуу се наводе и информације да је породица водила порекло из околине

Тетова у Западној Македонији, по другим информацијама његова мајка Сара је била пореклом из Тетова, а отац Рака из Неготина.

„Његов отац Рака, казанџија и трговац, настојао је да својој деци, а њих је било прилично на броју, да што је могуће савременије образовање. Добро ситуиран, он је за то имао и све могућности. Основну школу завршио је у родном Неготину, док је као врло добар ђак Петар Живковић у Зајечару положио гимназијску матуру. Носио се мишљу да студира медицину; отишао је међутим у Војну академију у Београду, из које је после завршених студија изашао као одлично свршени потпоручник младе српске војске која се још тада почела интезивно спремати на велике подвиге".  

Овај део је такође контрадикторан, по свим другим изворима Петар Живковић није одустао од медицине, већ је основни разлог била лоша финансијска ситуација породице, која није могла да финансира његово школовање.

Зашто се определио за војни позив, уместо медицине која је била његова велика жеља, одговор даје и његов пријатељ Антоније Антић у својим записима:

„Он се одлучио за Војну академију након завршене гимназије, а не након завршеног шестог разреда гимназије, како су то углавном чинили младићи који су се опредељивали за војни позив, иако је првобитно желео да студира медицину. Од те намере је одустао из материјалних разлога и определио се за војну каријеру" 

У ПЕРИОДУ када се Петар Живковић одлучује да упише Војну академију, краљ Милан Обреновић започео је трансформацију војске, тј. прелазак из народне у стајаћу. Шта значи прелазак из народне у стајаћу војску? То значи да је успостављен војни систем и служење војног рока. Дотадашњу „Народну војску“ је чинио народ коме је подељено оружје и који би се у случају потребе одазивао на позив. Нова организација војске захтевала је и велике реформе. Касарне и смештај, униформе, оружје и оруђе, организацију хране итд.

Ипак, једна од најбитнијих реформи била је везана за образовање официрског кадра који је недостајао за овакву организацију. Најпростијим речима, било је потребно произвести што већи број официра за што краће време.

Зато је донета одлука да се повећа број питомаца који ће бити приман у свакој класи на Војној академији, као и да се скрати школовање официра. Ова реформа војске помогла је и Петру Живковићу да се лакше упише и брже заврши академију:

„Школовање у Војној академији, које је било убрзано због потребе да се у што краћем временском периоду произведе што већи број официра, завршио је 30. септембра 1899. године, када је промовисан у чин коњичког потпоручника".

На Војној академији Петар Живковић се није издвајао, нити је показивао посебну иницијативу у било којој области. Може се рећи да је био осредњи питомац, а као такав је и завршио школовање:

„Војна академија је била респектабилна наставна установа у којој се у мери тадашњих европских искустава давала највиша војничка спрема, али и општа култура уз учење више страних језика тако да су се млади српски официри брзо исказали као приказивачи или преводиоци најактуелнијих дела или новости из иностранства. У току школовања питомци су морали да савладају тридесет предмета. Од општих предмета слушали су математику, нацртну геометрију, физику, основе механике, хемију, географију, општу историју, српски језик и стилистику. Општу историју предавао им је професор Велике школе, Јован Ђорђевић. Редовни професори универзитета, браћа Богдан и Павле Поповић, предавали су француски и немачки језик. Хемију је предавао др Марко В. Николић управник државне лабораторије. Математику и нацртну геометрију су им предавали Стеван Давидовић, редовни професор и др Ђорђе Петковић. Српски језик је предавао Живко С. Поповић, редовни професор. Могло би се слободно рећи да су млади питомци имали за професоре оно најбоље што је Београд тог времена могао понудити.

ПЕТАР  Живковић је, након успешно положених испита, завршио школовање и промовисан у свој први официрски чин - коњичког потпоручника:

„Од 88 питомаца 30. класе Ниже школе Војне академије који су успешно завршили школовање, Петар Живковић је био 19. у рангу. Прве официрске кораке начинио је у Нишу, обављајући почетну официрску дужност водника у Првом коњичком пуку Обилића. На тој дужности се задржао пуне три године, до новембра 1902. године. Уследила је прекоманда у Београд на место водника у коњичком ескадрону Краљеве гарде. На том месту је 22. фебруара унапређен у чин поручника.“

Врло брзо потпоручник Петар Живковић добија прекоманду, и то у најелитнију јединицу војске Краљевине Србије, у Гарду. Данас је познато да је до те прекоманде Петра Живковића из Ниша у Београд дошло залагањем његовог школског пријатеља, поручника Антонија Антића, идејног творца атентата на краља Александра и краљицу Драгу Обреновић.

Завера је у том тренутку већ толико узела маха да су завереници били довољно моћни да прекомандама лојалних и способних људи за одређене позиције, углавном унутар Гарде, плету мрежу око краљевског пара. Тако, када је Антоније Антић сазнао од командира коњичког ескадрона Краљеве гарде мајора, Војислава Блазнавца, да постоји упражњено место водника у његовом ескадрону, одмах се сетио свог пријатеља потпоручника Петра Живковића. Пре тога је сам Блазнавац препоручио команданту Гарде да се у ескадрон доведу синови генерала Саве Грујића, али то је краљ Александар Обреновић лично одбио, вероватно из нетрпељивости према њиховом оцу Сави, истакнутом радикалу. Мајор Блазнавац је након залагања Антонија Антића поднео команданту Гарде, потпуковнику Ђорђу Ђорђевићу, нови захтев за пријем у Гарду потпоручника Петра Живковића из Ниша, а краљ Александар се сложио са тиме.

„Антић је на њега рачунао не само као на школског друга и колегу већ и као на политичког истомишљеника, пошто су обојица потицали из либералских породица. Према сопственим сведочанствима, као и према Антићевим речима, Живковић је био незадовољан премештајем јер није крио своје антипатије према краљевском пару. Антић га је умирио речима да постоји завера, у коју намерава да га укључи. Живковић је одмах пристао, под условом да нико други то не сазна. Ипак, Антић је одмах о томе обавестио свог ујака Ђорђа Генчића и капетана Драгутина Димитријевића Аписа".

НАЈЕЛИТНИЈИ ПРОФЕСОРИ

НА ВОЈНОЈ академији питомци од уже војних предмета слушали тактику, основне стратегије, фортификацију, развој наоружања (наука о оружју), артиљерију, премеравање са крокирањем, егзицирна правила за пешадију, артиљерију и коњицу (посебно за сваки род), пионирску службу, вожење с јахањем, прописе о устројству војске и администрације, службена правила, упуте и прописе за пољску службу, историју ратне вештине, хипологију, борење (мачем и ножем). Поред ових предмета учили су војну хигијену, имали часове гимнастике и пливања. Професори из ових предмета били су тада елитни официри српске војске".

 СУТРА:  ДВОР ПОСТАЈЕ СУДБИНСКО МЕСТО ПЕТРА ЖИВКОВИЋА  

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ИСТИНА СЕ НЕ УБРАЈА У ПОЛИТИЧКЕ ВРЛИНЕ: Лажи се разуму обичног човека често чине много очевиднијим и привлачнијим него стварност

16. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације