ВРЕМЕ САМОПОНИШТАВАЊА ЧИТАВЕ ЕВРОПСКЕ КУЛТУРЕ: Украјинска криза 2022. је нову Европу оголила она више није пратила логику својих интереса

БИЗНИС Холивуда, писао је Труман Капоте 2017.године, je бизнис хепикратије, не може без стимуланса.

ПОНУДА Статуа слободе у Њујорку постала је симбол порука из "ново свет" у "стари свет", Фото Shutterstock

Јер, сва та дивота, ипак, је неподношљива. Тако да је Холи Голајтли последњу епизоду одиграла пленећи „својим ломним изгледом пажњу упркос томе што је била обучена крајње неженствено, у панталонама и кожној јакни, није деловала забринуто. ‘Не питајте ме о чему се овде дођавола ради’, рекла је новинарима. ‘Parce–que je ne sais pas, mes cheres.’ (Зато што не знам, драги моји.) Да - јесам посећивала Салија Томата (главни газда у трговини дрогом). Одлазила сам да га видим једном недељно (у затвору). Шта има у томе лоше? Он верује у Бога, а верујем и ја...“

Труман Капоте је, иначе, био хомосексуалац. У књизи Како су хомосексуалци спасли цивилизацију Кети Криминс, описан је као „геј мушкарац са визијом“, те тако ваља разумевати његово парадоксално стављање Бога као кључне тачке која у џет-сет криминалној афери повезује старог шефа мафије који тргује дрогом и младе распусне девојке. Као део тривијалне таблоидне јасности.

У истој књизи, у делу о спектаклима на које су утицали хомосекусалци (где се подсећа и на један Капотеов спектакл из 1996.) говори се о „Ноћи вештица (што) су имали обичај да зову и геј Божић. Али стварни геј Божић је довољно забаван - зашто не бисмо напросто истражили огроман утицај који је геј популација имала на начин на који прослављамо Ноћ вештица?

Ноћ вештица има дугу, вишеслојну, паганску прошлост која, наравно, нема ничег заједничког са текућим комерцијалним привлачностима. Али у шездесетим, седамдесетим, па чак и дубоко у осамдесетим годинама, овај празник се потпуно подмладио. Ноћ вештица је био дечји празник...

А онда се струја променила. Најпре су дошле многе застрашујуће маске од бундева и другог поврћа, које су почеле да терају Ноћ вештица са улице у домове и сале за забаве... И како године одмичу, стрејт људи све више бацају погледе према геј заједници да би одредили садржаје прославе Ноћ вештица.

Још 1995. године стрејт теревенџије надмашиле су по броју геј учеснике на паради за Ноћ вештица у Кастро округу Сан Франциска. Та парада је настала као догађај за децу из краја у осамдесетим годинама, али се потом преобразила у геј догађај кад је Кастро постао, у бити, геј гето. Према званичном веб сајту Западног Холивуда, у 2001. години 55 процената учесника параде били су стрејт грађани, 37 процената су били гејеви, а 8 процената лезбијки.

Геј и стрејт грађани се мешају за време Ноћи вештица широм земље: многи догађаји везани за Ноћ вештица постали су одредиште туриста, привлачећи једнако хетеросексуалце и хомосексуалце“ (Криминс, 2005).

Та идеја освајања Божје улоге карактеристична је за неверничка друштва Запада, како су се одаљавала од хришћанства. Управљати гомилом, то је фасцинација свих амбициозних.
Професор адвертајзинг-журнализма Марвин Н. Оласки, руско-јеврејског порекла, као основу за разумевање Бернајсовог погледа на своју про- фесију види његово „разумевање религије. ‘Бернајсова основна вера је било његово неверовање у Бога’“, објашњава Олески, који је интервјуисао Бернајса за своје текстове. „Он је оно што је у нашем интервјуу назвао ‘свет без Бога’, видео као убрзано падање у ‘друштвени хаос’. Због тога, он је тврдио да је друштвена манипулација саветника за односе с јавношћу била оправдана као човекова креација која би могла да успостави суптилну друштвену контролу и спречи катастрофу... Повлачење конаца иза кулиса било је неопходно, не само због личних користи већ и за спасавање друштва“ (Туе, 2002).

Како то готово век касније Алан Бадју (1937.) о том друштву рече: „Шта жели капиталистичко друштво, препуштено капиталистичком чудовишту? Оно жели две ствари: да купујемо производе на тржишту ако можемо и да, ако не можемо, будемо мирни“ (Бадју, 2017). Оно нас обавезује да га спасавамо без обзира на цену. По нас.

Таква Америка ће, на крају, без обзира и уважавања, „помоћи“ Европи да и она постане истоветна али за степен нижа.

ПОСЛЕ два светска рата у којима се европска култура самопоништила, у име потребе да спасе капитализам, неко је морао да придржи и побеђене и „победнике“ на Западу а пред страшном претњом са Истока. Као последицу „имамо на делу грубу, па и гротескну слику прошлости, која је унакажена, осакаћена и то када говоримо о времену пре године 1945. у Немачкој и Европи“, вели Франк Лисон. „А после 1945. године говори се о ‘демократској’ промени, која је као неки месија спасила свет. Политичари непрестано говоре о 1945. години, дакле, о ‘часу, када је Немачка почела да живи од нуле’. Тако су први хришћани говорили о древном Риму, па су зато почели да рачунају време ‘пре и после Христа’. Ново рачунање времена и календара значило је и почетак нове епохе, нове вере и новог морала“(Лисон, 2022).

Векови и векови су прошли пре него што је европски хришћанин стигао до доба просветитељског, кад је „код човека победила воља за спознајом, његова воља за науком, а тиме су све ствари око нас престале да буду волшебне, мистичне, чаробне и лепе. Човек је тако протеран из раја религије и наде и Царства небеског. Бог је убијен, а човек остао сам, без заштите и утехе, осуђен да живи у једном материјалном свету ‘ништавила’.“ А онда је понуђен „рај американизма“, баналност у којој волшебности, мистичности, чаробности и лепоте нема ни у траговима.

Понуда никако није могла личити на слободни избор, колико год се преко Атлантика као симбол понуде слала Статуа слободе. У стварности, „нови свет“ се дао на санирање последица слабости „старог света“ уз помоћ дубинске психологије. „Американци су то именовали као ‘преваспитање’ (reeducation), са циљем да се Европа ‘уразуми’. Изнутра сломљена, украденог и одузетог идентитета, европска историја нема дубљи смисао од 1945. до данас него што га показује ова чињеница; Сједињене Државе ‘победиле’ су Европу, а одраслу децу прогласили су да су малолетна, Немачке и европске родитеље прогласили су за сенилне старце. И деца и родитељи су у политичком и моралном смислу ретардирани, јер су посумњали у сопствену ‘генијалност’“ (Лисон, 2022).

Украјинска криза (2022) је такву Европу потпуно оголила. Европа више није била способна ни да прати логику материјалних интереса.

Хајдегерова најава да је нихилизам „долазећа истина будућности, предодређена да влада“ почела је да се испуњава. Готово да би се могло рећи да је испуњена. Овако: „Нихилизам, ако хоћемо да га разумемо на класичан начин, није ништа друго до покушај ослобађања од досадашњих вредности, како би дошло до ‘превредновања’ свих вредности. Последица ове промене је да су све досадашње вредности постале безвредне, а исто тако, пре свега, да бива искључена и искорењена потреба за вредностима досадашње уметности. Да се досадашње потребе поништавају и искорене то се одиграва преко васпитања. Све више расте непознавање досадашњих вредности и то тако да бришемо досадашњу историју путем тога што ревидирамо њене основне карактеристике.“ (према Лисон, 2022).

Последњи показани отпор томе путу су били студентски покрети 1968. Од кад је та побуна сажвакана и сварена, „униформисани, једнодемнзионални човек, као да је произведен на фабричкој траци, данас одређује политику, уметност и потрошачко друштво.“

СРБИ СЕ СТИДЕ СВОЈИХ СВЕТАЦА

"КО ЋЕ излечити Еврпу? Нико. Баш нико. Јер, нико се не намеће за лекара ономе ко мисли да је здрав. Европа нема ни лека, ни лекара, зато што она сматра себе здравом, иако сви континенти брује о њеној тешкој болести, чак и о неком лудилу. А ви, Срби где сте?

Милиони Срба боје се Бога и стиде се светаца божјих. Где се налазите вас неко лико стотина што стојите испред народа српскога:да ли сте са Европом или са својим народом?

Ако кажете да сте са Европом, онда се брзо лечите да не би заразили свој народ. Ако ли кажете да сте са својим народом, пазите да се не ухватите у лажи. Јер није лак пут народни. То је узан и тесан пут поста и молитве и милостиње. Али то је једини спасоносни пут. Богу нека је слава. Амин". 
                                                                                                                    Владика Николај

 СУТРА: ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ДРЖАО СВЕТ У СТАЛНОЈ НЕИЗВЕСНОСТИ  

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ОРГАНИЗОВАНИМ ХАОСОМ УПРАВЉА НЕВИДЉИВА ВЛАДА: Џек Лондон је у антиутопији Гвоздена пета показао све апсурде америчке демократије

05. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

ДРЖАВА БЕЗ ПРАВЕДНОСТИ ОБИЧАН СКУП РАЗБОЈНИКА: Систем којим САД назива „глобализацијом“ је једноставно финансијски облик колонијализма

04. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

КАПИТАЛИСТИЧКА РЕЛИГИЈА СЕ КУНЕ У СЛОБОДУ ТРЖИШТА: Језуитски мисионари су се спремали да Хабсбурге инсталирају као цареве Сједињених Држава

03. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

ЧОВЕК КАД СЕ ОДРЕКНЕ БОГА КЛАЊА СЕ НОВИМ ИДОЛИМА: Чин прикривеног насиља најчешће је, у ствари, много страшнији од сваког отвореног насиља

02. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације