КОНАЧНО, долази Мића Грујичић, који је такорећи цео рат, па и неколико година после рата, провео са Леком, и ја га тихо упитах: „Шта се то догађа пред вратима?“ Мића ми каже: „Не бој се, роде мој, све је у реду, само што огромна маса света наваљује на капелу па се заглављује на вратима.“

Коментари (0)