НЕОСНОВАНЕ ПРИЧЕ О „НАСЛЕДСТВУ“ ТИТА: Како су се монархистичке идеје о наследству престола населиле у главе комуниста

ГЛАСНО је изречена јавна оптужба пред озбиљним форумом о мојој „борби за наследство“.

ПРАВИЛО Седнице Извршног комитета се нису могле одржавати кад је Тито био заузет, Фото Архив породице Ранковић

О одрживости такве оптужбе смешно је и размишљати, а камоли на њу реаговати. Она спада у исте калупе по којима су моделиране и све друге сличне оптужбе. Зато је, чини се, много корисније размишљати о тешкој злоупотреби угледа и ауторитета Савеза комуниста и његових форума.

Кад ово пишем, сећам се познатих небулоза о „наследству“ и нагађања о „другом човеку“ у Југославији, која су одмах иза рата започела у иностраној штампи и стално се подгревала у нашој чаршији. То нам, међутим, годинама није сметало. Али, временом су, изгледа, отпочела мало интензивнија размишљања о тој „опасној“ варијанти. Што се мене тиче, таквих претензија нисам никада имао, нити би их неко други могао остварити у поретку какав је наш. Па кад је тако, поставља се питање – како су се те монархистичке идеје о наследству престола населиле у главе комуниста.

Ради бољег разумевања требало би одмах елиминисати један основ за такве претпоставке.

Наиме, ја сам с Титом у сродству само идејно, а као његов венчани кум свакако не долазим у обзир за наследство, јер се, као што је знано, кумство не зарезује много у социјалистичком поретку. Додуше, код људи који имају нормалне међусобне другарске односе, кумство се поштује као чин сведочења о једном изванредно важном догађају у животу.

Гледано и са практичне и теоретске стране, исто је тако неодржива и тврдња о постојању завере ради преузимања власти. Пре свега, таква тврдња не може да прође док се претходно не објасни – од кога, с ким и за кога би се освојила власт. У развезивању тог чвора показало се већ код првих корака да је једну тезу лакше измислити него је бранити и одбранити. Судећи по свему, по самом току ствари, нормално је да се наметне питање да ли код оних који стоје иза ових тврдњи има неке изнијансиране неверице у основе нашег друштвеног поретка. По мом мишљењу, ако би завереништво чак и постојало, оно апсолутно не би имало никакве шансе. Такве изгледе му нису пружале чврсте основе нашег социјалистичког друштва, перспективе његове даље изградње на принципима самоуправљања радних људи. У нас је револуција незавршена, она природно има своје и плиме и осеке, али нико нема право да јој вештачки задаје поремећаје, који могу успорити њен развој или је гурати унатраг.

ПОЛАЗЕЋИ само од ових неколико чињеница, више је него смешно када неки говорници на пленумима упозоравају на опасност од завере и пуча, као и на моју „борбу за наследство“. Свако разуман се мора питати које би то друштвене снаге подржале такву акцију ако би се и нашао неки манијак да је поведе. Изгледа да смо дошли у фазу кад почињемо да се бојимо један другог, да се без основа узајамно сумњичимо, а неки, чак, и да сами у себе сумњају.

Нисам суделовао у јагми за функције, јер су ми оне долазиле често и против моје воље и мојих могућности. Уосталом, није непознато да сам више пута говорио друговима, а посебно Титу, да су ме неке дужности превазишле, и по обиму послова, и по мојим могућностима да их савладам. Кад год су ми додељивали нова задужења, ја сам истицао да лично најбоље знам шта могу а шта не могу успешно да радим. Најзад, из тих разлога сам се ослободио вишегодишње дужности председника Комисије за нуклеарну енергију, дужности председника Савеза бораца, као и свих ранијих задужења у Секретаријату за унутрашње послове.

У свом другом кратком иступању на Четвртој седници ЦК покушавао сам да објасним неке ствари баш у том смислу. Али, с обзиром на владајућу атмосферу, на свршен чин пред којим сам се нашао, то не само да није уважавано, већ је и тада и касније криво тумачено и извртано оно што сам успео да кажем. У ствари, тиме се може објаснити и то што је моја прва написана дискусија објављена у веома скраћеном обиму, док је моје друго иступање сасвим произвољно редиговано и дато у штампу. Штавише, моја дискусија је нелојално коришћена за ширење прича о мојој збуњености пред чињеницама о мојим неспособностима, док се, у исто време, упирало прстом искључиво према мени у трагању за главним и јединим кривцем свега што није ваљало у земљи – на пољу привреде, идејних и друштвених питања, организације рада, међурепубличких односа, рада или нерада руководстава, кадровске политике и рада у области нуклеарне енергије, на пољу решавања борачких проблема, као и допуштања деформација и дивљања удбовских кадрова. И тако даље, и томе слично.

ОСТАЈУЋИ у целости код своје прве дискусије, у свом другом иступању на Брионском пленуму говорио сам о много функција које сам имао, о много политичких и организационих послова, о раду на разрађивању наше политичке линије и наших ставова и закључака. Само и једино с тог становишта говорио сам о неспособности у смислу недостатка слободног времена за креирање политике и сагледавање проблема на свим секторима за које сам био задужен. У условима преоптерећености многим и разноврсним пословима нисам никада тврдио да је мој лични рад био и без недостатака.

Уосталом, најближи сам и непосредан сведок чињенице старе тридесет година, управо толико колико је старо и моје сведочење – да је у нас Тито креирао политику, да је он имао прву и последњу реч о свим питањима о којима се дискутовало и одлучивало. Ми остали смо доприносили изналажењу решења, свако према својим способностима и зависно од проблема о коме се дискутовало и одлучивало.

Познато је и ван нашег круга да се седнице ИК нису могле одржавати кад Тито није имао слободног времена. То је понекад трајало и по неколико месеци што је доводило до заостајања у раду. Све у свему, у напорима да се оцени ситуација и пронађу боља решења, ја сам отворено износио своје мишљење, можда у последње време, по старој навици, исувише гласно о неким питањима. То ми није сметало да коначне одлуке, утврђену линију и ставове спроводим у живот истим еланом, иако сам у дискусијама о њима имао друго мишљење. Но, тада је постојало беспрекорно узајамно поверење које је бодрило на савладавање и највећих потешкоћа. Временом су се проблеми све више нагомилавали, а седнице ИК постале редак догађај. Почела је настајати једна општа дезоријентација која повремено није штедела ни мене. Такву су дезоријентацију још више повећавала дивергентна иступања појединих чланова најужег руководства са различитим ставовима, што је очигледно доприносило збуњености и демобилизацији комуниста, организација и руководстава, у ствари целе јавности. О тим цик-цак линијама, ставовима и јавним иступањима постоји у ЦК СК Србије конкретна анализа која има обим једне овеће књиге.

У свим тим збивањима ја видим само део своје одговорности, својих пропуста и недостатака, рада или нерада по неким линијама. Па ипак сам у таквој атмосфери деловао колико су ми сопствене снаге допуштале, пре свега на спровођењу одлука Осмог конгреса.

СМИРИВЊЕ И ПРЕТЕРИВАЊЕ

АКО данас саопштавам нешто што припада недавној прошлости, чиним то само зато што хоћу да објасним атмосферу која се, некако неопажено и постепено, увлачила међу нас у ужем руководству. Био сам под ударом разних околишних приговора. Једни су говорили о мом честом „трчкарању код Тита“ да бих га, наводно, једнострано обавештавао о проблемима и слично. Други су ми приговарали да сам пасиван према свему што се догађа око Тита, а што се негативно одражава у јавности...Смиривао сам онда кад се претеривало, у другим случајевима упућивао сам на редован пут...Управо стога што сам на неким стварима инсистирао, сада ми се враћа другом мером. А остали ћуте и у себи сигурно мисле: „Па ти си, друже Марко, најодговорнији. Једино ти можеш да покрећеш таква или онаква питања“.

  СУТРА: АКЦИЈА ПРИКУПЉЊА ОРУЖЈА НА КОСМЕТУ 

Препоручујемо

Фељтон

0 6

ФАБРИКОВАНА ПОДВАЛА СА УСТАШКИМ АТЕНТАТОМ: Наводно су усташе обећавале велику награду свакоме ко успешно изврши атентат на Ранковића

28. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

ВЛАСТ У АРМИЈИ ДРЖАЛА СУ ТРОЈИЦА ГЕНЕРАЛА: Ранковић је две године пратио акцију око повратка Црњанског коју је водило руководство Србије

27. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 7

ПОТЕРА ЗА ЗАКОПНИМ ДРАЖИНИМ ЗЛАТОМ: У току турнеје по Африци, са "Галебом", само је Добрица Ћосић остао изван сукоба и домашаја интрига

26. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

ВЛАСТ У АРМИЈИ ДРЖАЛА СУ ТРОЈИЦА ГЕНЕРАЛА: Ранковић је две године пратио акцију око повратка Црњанског коју је водило руководство Србије

27. 05. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације