ПАДОМ деспотовине Ђурђа Бранковића (1459) околности су се битно измениле, уследила је бежанија у угарске земље. Нема, наравно, поузданих података о бројности становништва у тим сеобама. Процене се крећу да је било захваћено скоро двеста хиљада људи. Историчар Сима Ћирковић је један од оних који је те бројке доводио у питање, сматрао их је увеличаним. Трагове које су Срби из тих времена оставили, од Срема, Баната, Славоније, горње Хрватске, засад су још неизбрисиви. Тако на почетку 16. века имамо географске карте на којима су области – Срем и Славонија на западу и Банат на истоку – означене именом Расциа – Рашка или Рашани. О масовности и утицају Срба у овим крајевима остали су да сведоче, до наших дана, и хрватски етници са кореном „Срб”. Тако се, у „Лексикону презимена Социјалистичке Републике Хрватске” (Загреб, 1976) бележе и ови облици: Срб, Србачек, Србаљ, Србанић, Србељ, Србић, Србијан, Срблић, Србљановић, Србљиновић... Ту је и етник Рашан који се налази у простору бјеловарских, ђурђевачких, копривничких села... У Славонији је опстао и етник Рац који потиче из мађарског изговора појма Рашанин.
СУТРА се навршавају две године од трагичних догађаја у Бањској на Косову и Метохији где су своје животе за одбрану српског народа херојски положили Стефан Недељковић, Бојан Мијаиловић и Игор Миленковић.
ПРОСВЕТНИ и здравствени радници у новембру ће добити дебље коверте, јер ће им октобарска плата бити увећана за пет одсто, а то значи да ће им на рачун бити уплаћено пет до осам хиљада динара више.
ПРОФЕСОР хармонике у нишкој Музичкој школи Предраг Јовановић добио је једно од највећих признања у својој богатој каријери - проглашен је за најбољег просветног радника у региону и као финалиста конкурса "Просветитељ" представљаће Србију на престижном светском такмичењу Global Teacher Prize, које ће се 2026. године одржати у Дубаију.
Коментари (0)