ПО ПРИСПЕЋУ монаха Симеона на Атос, ватопедски игуман Теостирикт је природно желео да он и Сава, као највећи тадашњи ктитори те лавре, и даље остану у том манастиру, што се другим духовним оцима на Атосу, наравно, није много допадало.
Најновије из рубрике
СПРЕМИТЕ СЕ ЗА ПЉУСКОВЕ Хитно се огласио РХМЗ: Ови делови Србије први на удару (ФОТО)
ВЕЧЕРАС у Србији претежно ведро, али сутра нас очекује освежење и облачност. Температура ће се кретати од 5 до 30 °С.
29. 05. 2026. у 22:35
МИЋУНА СУ ВОЛЕЛИ И ОНИ КОЈИ СУ ГА НАПАДАЛИ: Пријатељи, колеге и страначки саборци опростили се од професора Драгољуба Мићуновића
МИЋУН не може бити заборављен, уз све своје интелектуалне дарове и моћи врхунског саговорника, полемичара без премца, писца стручних књига, уџбеника и мемоара, био је, пре свега, добар, нежан и осетљив човек.
29. 05. 2026. у 22:15
КО ИДЕ НА МОРЕ У ЦРНУ ГОРУ, ОВО МОРА ДА ЗНА: Мења се кључни правац - Измена траје током целог јуна
Саобраћај на магистралном путу од Жабљака према Пљевљима, једном од кључних праваца ка црногорском приморју за велики број путника из Србије, биће привремено измењен од 1. до 30. јуна због радова на реконструкцији моста Ђурђевића Тара.
29. 05. 2026. у 21:37
"ПОЈАС БОГОРОДИЦЕ СЕ ДЕСИ ЈЕДНОМ У ЖИВОТУ" Исповест свештеника из Храма: Велики је благослов за нашу државу што је стигао у Београд
ЗБОГ непрегледних колона верника из целог региона, Појас Богородице остаје у Храму до 5. јуна због чега је братство Ватопеда одушевљено, каже за Информер отац Мирослав Васић.
29. 05. 2026. у 20:26
МИНИСТАР ГАШИЋ У БРАТИСЛАВИ: Састао се са министром Калинаком
МИНИСТАР одбране Братислав Гашић састао се данас у Братислави, у оквиру званичне посете Словачкој Републици, са потпредседником Владе и министром одбране те земље Робертом Калинаком, са којим је разговарао о политичко-безбедносној ситуацији у свету и билатералној војној сарадњи и њеном унапређењу.
29. 05. 2026. у 20:09
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...