ПО ПРИСПЕЋУ монаха Симеона на Атос, ватопедски игуман Теостирикт је природно желео да он и Сава, као највећи тадашњи ктитори те лавре, и даље остану у том манастиру, што се другим духовним оцима на Атосу, наравно, није много допадало.
Најновије из рубрике
СВЕТКУЈЕМО ПОЛАГАЊЕ РИЗЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ: Једну ствар треба обавезно да урадите пред спавање
ВЕРНИЦИ српске Православне цркве данас славе празник полагања ризе Пресвете Богородице.
15. 07. 2026. у 07:25
МЕТЕОРОЛОГ ОТКРИО КАДА ТЕМПЕРАТУРА ПОНОВО СКАЧЕ: Биће скоро 40 степени, овај датум је кључан, спремите се!
ДАНАС ће у већини места бити претежно сунчано и топло време.
15. 07. 2026. у 07:13
ДАН КАДА СЕ ДЕШАВАЈУ ЧУДА: Сутра обележавамо празник чудотворне ризе Пресвете Богородице, а ево шта свака мајка мора да уради
СРПСКА православна црква и њени верници сутра обележавају празник Полагања ризе Пресвете Богородице - дан посвећен успомени на преношење и полагање одежде Мајке Божије у чувену Влахернску цркву у Цариграду.
14. 07. 2026. у 21:00
МИЉАНА ЛОЋКИЋ КУПИЛА КУЋУ ЗАХВАЉУЈУЋИ АКЦИЈИ КОЈУ ЈЕ ПОКРЕНУЛА "МЕДИЈСКА МРЕЖА": Њене ћеркице коначно имају дом! (ФОТО)
Од јавних предузећа, политичара, спортиста, малих занатлија до људи на издржавању затворске казне, сви су уплатили новац за куповину дома Миљани Лоћкић и њеним ћеркицама.
14. 07. 2026. у 20:12
НЕПРЕГЛЕДНЕ КОЛОНЕ НА ПРЕЛАЗУ ШИД: Ево колико теретњаци чекају на излазу из Србије
На граничним прелазима на излазу из Србије данас су забележена вишесатна задржавања за теретна возила, док путнички саобраћај протиче без већих чекања, саопштио је Ауто-мото савез Србије.
14. 07. 2026. у 19:48
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...