Др Новости

СТУДИЈА ОТКРИВА: Тетоваже могу дугорочно да утичу на имуни систем

Предраг Стојковић

19. 01. 2026. у 23:33

ТЕТОВИРАЊЕ може да остави трајни траг не само на кожи, већ и на имуном систему, показује међународна студија у којој су учествовали истраживачи Биолошког центра Чешке академије наука, а чији резултати указују да често коришћени пигменти за тетоваже могу да утичу на рад имуног система, изазову упалне процесе и чак промене ефикасност појединих вакцина.

СТУДИЈА ОТКРИВА: Тетоваже могу дугорочно да утичу на имуни систем

Након тетовирања, честице боје се не задржавају само у кожи, већ се брзо шире лимфним системом и таложе у лимфним чворовима, кључним местима за функционисање имуног одговора, где могу да остану годинама, наводи Чешки радио.

Иако су раније постојале сумње у хемијску безбедност мастила за тетоваже, њихови дугорочни ефекти на имунитет били су слабо истражени, а ова студија, објављена у угледном америчком научном часопису PNAS, имала је за циљ да попуни ту празнину.

Један од аутора истраживања, чешки научник Мартин Палуш, објаснио је да су анализирана црна, црвена и зелена мастила која су одобрена за употребу на европском тржишту.

-У року од неколико сати боја доспева у лимфне чворове, где долази у контакт са имуним ћелијама - макрофагима. Нажалост, те ћелије не могу да обраде мастило на исти начин као вирусе или бактерије, рекао је Палуш. Према његовим речима, то доводи до оштећења и одумирања имуних ћелија, нарочито код црних и црвених пигмената.

Тетовирање, како наводи, изазива двостепену упалну реакцију - акутну фазу која траје око два дана и хроничну фазу током које имуне ћелије нису у стању да разграде мастило, што може да има дугорочне последице по одбрамбени систем организма.

Истраживачи упозоравају да хронична упала изазвана тетовирањем може бити повезана са развојем других здравствених проблема, укључујући карцином, аутоимуне болести или ток различитих инфекција.

У оквиру истраживања, имуне ћелије изоловане из узорака људске крви излагане су пигментима за тетоваже у лабораторијским условима, а потом и вакцинама, како би се испитало да ли тетоваже утичу на имуни одговор.

-Питање се посебно наметнуло током пандемије ковида 19 - да ли је вакцина примењена у тетовирану руку једнако ефикасна. Код тетовираних мишева забележена је нижа производња антитела након вакцинације, а сличан слабији одговор потврђен је и у људским имуним ћелијама изложеним пигментима, навео је Палуш.

Аутори истичу да су потребна додатна истраживања, али да ова студија, у којој је учествовало 12 међународних истраживачких тимова, указује на потребу детаљнијег испитивања безбедности мастила за тетоваже и њихових дугорочних ефеката на организам, с обзиром на то да су знатно слабије регулисана у поређењу са лековима и другим медицинским производима.

(рт.рс)

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"