ДУВАНСКИ ДИМ ЈЕДАН ОД ГЛАВНИХ ОКИДАЧА: Шта је хронична опструктивна болест плућа и како настаје

Када је познати рокер Бора Ђорђевић, фронтмен култне групе „Рибља чорба“, преминуо након компликација изазваних хроничном опструктивном болешћу плућа (ХОБП), јавност је мало више пажње посветила овом обољењу. На жалост, све више људи широм света, па и код нас, пати од ХОБП, често ни не знајући.

Танјуг

Оболели не препознају симптоме на време, па потраже лекарску помоћ много касније него што би требало и било пожељно. За „Живот плус“ др Јелена Менковић, спец. пнеумофтизиолог, говори о симптомима, начину лечења, компликацијама које може изазвати ова болест и ко јој је најподложнији:

* Како бисте дефинисали хроничну опструктивну болест плућа?

- Хронична обструктивна болест плућа (ХОБП) је прогресивна болест коју чине емфизем плућа и хронични бронхитис. Према наводима ГОЛД-а (глобалне иницијативе за хроничне опструктивне болести плућа) из 2023. године, око 500 милиона људи широм света болује од ХОБП-а. Ова болест је трећи водећи узрок смртности.

Фото: Depositphotos

* Како настаје, може ли задесити и непушаче?

- Настаје након дугогодишњег излагања штетним факторима, најчешће дуванском диму (око 70 – 80 процената пацијената оболело је на тај начин). Међутим, и непушачи могу оболети од ХОБП-а, а неки од разлога могу бити: изложеност загађењу ваздуха, агенсима радне средине (прашина, хемикалије, дим...), генетска предиспозиција.

Који су њени симптоми?

- Ова болест се карактерише сужењем дисајних путева, удруженим са упалним процесом, спазмом мишића и повећаном продукцијом секрета у истим. Пацијенти се жале на кашаљ са искашљавањем, звиждање у грудима, замарање са отежаним дисањем.

Због чега их пацијенти махом не препознају, па касно открију да имају ову болест?

- У почетним стадијумима болести тегобе пролазе непрепознате, зато што кашаљ сматрају „нормалним, пушачким“, а замарање везују за дневне активности, године старости... Са напредовањем болести, тегобе постају све израженије. С обзиром на то да ХОБП обухвата особе средње и старије животне доби, пацијенти се јављају у поодмаклој фази болести. Зато се препоручује да се пушачи већ од 40-е године живота јаве пулмологу. Дијагноза се поставља испитивањем функције плућа спирометријом и бронходилататорним тестом.

Како се лечи и може ли се излечити у потпуности?

- Терапијски режим је индивидуалан, у зависности од тежине болести, учесталости егзацербација (погоршања), придружених болести, социјалног момента, као и одговора пацијента на терапију. За лечење ХОБП-а се користе тзв. “пумпице“ помоћу којих се лек уноси удисањем директно у плућа. Оваквим начином уношења обезбеђује се минимална доза лека са максималним ефектом, у смислу брзог ширења дисајних путева, смањења упале и стварања секрета. Важно је нагласити да је погрешно мишљење да пумпице изазивају навику и да су штетне. Уз редовно коришћење лекова, битно је да пацијент престане да пуши, практикује вежбе дисања и вакцинише се у току епидемија респираторних инфекција.

Шта се дешава у поодмаклом стадијуму болести?

- Узнапредовала фаза болести се карактерише и ниским нивоом кисеоника у крви. Тим пацијентима, уколико испуњавају услове, прописује се дуготрајна оксигенација у кућним условима преко уређаја који се зове концентратор кисеоника (ДОТ). Коришћење концентратора смањује потребу за болничким лечењем.

Које компликације може изазвати?

- Пацијенти са ХОБПом су подложнији упали плућа, развоју хипертензије и срчаних обољења, плућној хипертензији, депресији, погоршањима које смањују квалитет живота као и животни век.

Може ли се излечити?

- ХОБП је прогресивна болест која се не може излечити у потпуности, али се редовним коришћењем терапије успорава пропадање дисајне функције, а симптоми се држе под контролом, што омогућава квалитетан живот пацијента.

Foto: Profimedia/instagram ursulalolitaс

Симптоми и рана дијагноза

Према наводима стручњака из америчке „Кливленд клинике“, требало би да се обратите лекару, уколико приметите неке од наведених симптома: 

1) Све краћи дах.

Можда ћете приметити да не можете да ходате кao раније, да теже дишете ноћу или да користите инхалатор чешће него обично.

2) Промене слузи.

Ово може укључивати промене боје, присуство крви, непријатног мириса, већу количину или густину слузи него обично.

3) Нови или погоршани оток у зглобовима, стопалима или ногама.

Обратите се лекару ако не нестане након ноћног сна приликом ког сте мало подигли ноге у односу на тело.

4) Необјашњиво мршављење или добијање на тежини. 

Честе јутарње главобоље или вртоглавица. Екстремни умор или слабост до које не знате како је дошло (посетите доктора уколико траје дуже од једног дана).

5) Грозница или језа.

6) Други знаци инфекције.

То могу бити бол у грлу, необични исцедак из синуса, зачепљење носа, главобоља или осетљивост дуж горњих јагодица.

Препоручујемо

Др Новости

0 2

ЗДРАВЉЕ ИЗ ТАЊИРА: Јабука пре оброка - 200 калорија мање

02. 02. 2026. у 20:00

Др Новости

0 1

СПРЕЧИТЕ ТРАЈНА ОШТЕЋЕЊА ОКА: Уколико осетите неки од ових симптома, обавезно идите код офталмолога

04. 02. 2026. у 07:00

Др Новости

0 4

КАД МУЧИ ВИСОК ХОЛЕСТЕРОЛ Савет лекара: Масноће не скачу због сланине, већ стреса и генетике (ФОТО)

03. 02. 2026. у 07:00

Пошаљи рецепт

0 5

ДА ЛАКШЕ "ПАДНЕ" НА СТОМАК: Откривамо - Пар трикова да вас пасуљ не надима

04. 02. 2026. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације