Већ десет година траје мук. Десет година – ни гласа, ни речи, ни једног јавног питања о споменику Јусуфу Челићу у Гусињу. Ни гласа о стиховима химне Секуле Дрљевића, ратног злочинца и сарадника окупатора. Ни гласа ни о величању Крста Зрнова Поповића, чије име и лик данас неки поносно носе, без икаквог осећаја према историјској истини и болу који то изазива. То је, изгледа, за неке сасвим нормално. То им је потаман. Да стоји, да се пева, да буде део јавног простора.
10. 08. 2025. у 07:55
Draga
19.08.2020. 12:09
Policijska država, užas.
Goran Bele Vode Bgd
19.08.2020. 12:38
ПОМАЖЕ БОГ СРБИ СРЕЋАН ДАНАШЊИ ПРАЗНИК Господ се преобразио и са собом преобразио и целокупну природу. Све сија, сва творевина Божија, све сем ових ђавољих слугу који су само изображени у људском обличју, а који ни по чему људи нису. А ви браћо Срби, зашто се брукате и понижавање, зашто трчите тамо на море, док је овај и ови његови на власти. Немојте људи, имајте бар мало поноса.