НАРОДНИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ: Централна установа културе у Србији - Пут од праисторије до савремене уметности (ФОТО/ВИДЕО)

НАЈВЕЋУ музејску поставку у Србији на пет хиљада м2 можете видети у централној згради Народног музеја у Београду, где ћете моћи да научите више о историји, уметности и археологији кроз забаву и уживање.

Foto: Novosti/J.Š

Историја почиње у улици Кнеза Милоша

Народни музеј у Београду основан је 1844. године захваљујући Јовану Стерији Поповићу под називом "Музеум сербски", што је уједино и сам почетак очувања културне баштине Србије. Први артифакти пристигли су 1848. године, а инвентар је обухватао 79 предмета као што су рукописи, печати, старе алатке и новац. Први чувар музеја био је Филип Николић 1853. године, прва поствка приређена је 1864. године, док су прва археолошка ископавања забележена само годину дана касније на Руднику. Након што је 1881. године музеј постао самостална установа, идуће године је постављена прва тематска изложба, а први водич за изложбу издат је 1883. године.

Бомбардовање зграде у којој се Музеј у том тренутку налазио, пљачке и несретно путешествије ка Косовској Митровици током Првог светског рата, оставили су дубок и неизбрисив траг на Музеју и музејским збиркама. У улици Кнеза Милоша, кућа некадашњег музеја променила је и власника и намену, а Београђани данас само ужурбано пролазе поред ње, не знајући њену историју. 

Фото: Принтсцреен/Народни Музеј

- Колико пута, ми пролазимо равнодушно широком улицом Милоша Великог, остављајући на левој страни Музеј српске земље и Етнографски музеј, а на десној мало даље, у бр. 58, дискретни и ничим истакнути Народни музеј, који се губи у низу раскошних хотелпартикилија - писао је новинар Миодраг Михајловић Световски.

А како је музеј тада изгледао наводи се у тексту објављеном у Политици 1927. године: 

- Историске старине леже свуда; у сваком кутку ове зграде можете наићи на какав стари римски надгробни споменик, на какав старословенски натпис, камену плочу са турским светим стиховима, оружје наших јунака из првог или другог устанка, заставе по којим су се јунаци борили или живописна одела које су на себи носили. А све то лежи без икаквог реда и јасно показује да је онима, које су те ствари смештали, главна брига била да све то склоне под какав кров, у какву зграду на коју се тада мога ставити натпис - Народни музеј.  

Професор београдског Универзитета Никола Вулић је једном приликом рекао "Нека се не заборави да музеји нису луксус, него велика потреба једног културног народа. Музеј је образ једне земље и ретка школа за широке слојеве".

Такође занимљива чињеница је да су кустоси имали своју собу у музеју у којима су привремено становали, а међу станарима су један за другим живели и археолози Миодраг Грбић и Ђорђе Мано-Зиси 1928. и 1929. године. 

Након тога, музеј је пребачен тридесетих година на престижну локацију у Новом двору коју је уступио краљ Александар. Музеј је остао отворен током Другог светског рата, након ког му је враћен назив "Народни музеј". На Трг Републике, преселио се 1952. године, где је годину дана касније отворена нова стална поставка. Шездесетих година организоване су значајне изложбе попут "Винсент ван Гог" и "Уметност на тлу Југославије" у Паризу. 

Музеј је ширио сарадњу са институцијама у земљи и иностранству, организовао велике тематске изложбе и добио вредне легате (Лучић, Дуњић, Луковић). У оквиру музеја основани су и Спомен музеј Надежде и Растка Петровића и прикључени су објекти као што је Музеј Вука и Доситеја. Музеј је и био пионир у организовању изложби у иностранству и био домаћин великих европских поставки.

Фото: Принтсцреен/Wикипедиа

Модерна историја Народног Музеја

Током 1990-их музеј функционише у отежаним условима. 1997. организована је изложба дела Пјера Огиста Реноара из музејских збирки, а 1999.године, услед НАТО бомбардовања, музеј је био принуђен да повуче сталну поставку. Уведена је електронска база података, развијена превентивна заштита и учињени први кораци у дигитализацији фонда. Сарадња са Лувром и институцијама у Јапану и Италији, омогућиле су музеју видљивост и у међународним оквирима.

Након вишегодишње реконструкције, Народни музеј у Београду поново је отворен 28. јуна 2018. године са новом сталном поставком, а поводом 175 година постојања, музеј је одликован Сретењским орденом првог реда.

Музеј је наставио са бројним изложбама, међународном сарадњом и развојем едукативних програма, чиме је учврстио своју улогу као водећа музејска установа Србије.

Foto: Foto: Novosti/J.Š

POGLEDAJ GALERIJU

Нова стална поставка

Нову поставку Народног музеја чине предмети још од далеког палеолита све до уметности 20. века на 5000 метара квадратних и три нивоа овог здања. Читав фонд музеја који обухвата пажљиво изабране експонате говори о археолошким истраживањима стучњака, репрезентацији српских владара кроз уметност, као и дародавцима и колекционарима који воде посетиоце на пут од праисторије до савремене уметности. 

У реализацији ове поставке учествовали су кустоси и дизајнери Јелена Стефановић, Игор и Ирена Степанчић који су успели да на конвенционалан, а ипак иновативан начим омогуће посетиоцима јединствен доживљај.  

"Настојали смо да поставка буде јасно читљива и разумљива посетиоцима, са свешћу да је Народни музеј једно од ретких места где је могуће остварити непосредан контакт са културним добрима која у себи носе различите вредности од историјских, културних, преко естетских и научних, све до економских и симболичних. Кроз саму сталну поставку се преплићу резултати свих музејских делатности и активности, од истраживања и конзервације до интерпретације и едукације. Народни музеј је жив организам, плусирајући центар који у великој мери чине право људи који у њему раде и који су некада радили", наводи се на сајту ове установе.

Археолошке збирке

Са десне стране након уласка у музеј, налази се атријум где су представљене археолошке збирке по хронолошком реду. Сам почетак представља културу палеолита и Лепенског вира, преко келтских ратника и Скордијског народа, до античке Грчке и доминантне римске културе и уметности са наших простора.

На један јако уникатан и сликовит начин, артифакти су представљени како би дочарали не само историју предмета, већ и причу самог проналаска предмета и историје подручја у којем се оригинално налазио. 

Предмети који говоре више од хиљаду речи потичу из периода палеолита, мезолита, неолита, бронзаног и гвозденог, као и римског и касноантичког доба.

Имаћете прилике да видите магичне комаде од полудрагог камења као и алате, упознате се боље са културом Лепенског вира, научите нешто више о најстаријој металургији бакра као и значај Римског царства на нашим просторима.

Foto: Foto: Novosti/J.Š

POGLEDAJ GALERIJU

Средњовековна Србија

Први спрат музеја резервисан је за љубитеље средњовековне уметности.

Кроз десет тематских целина, можете видети оргиналне предмете од средине средњег века до Првог спрског устанка. Овај део сталне поставке чине невероватни накит, керамика и предмети примењене уметности. Такође ту су оригиналне фреске и њихове копије, масивна камена пластика и богослужбени предмети. 

Други део простора чине дела из Збирке српског сликарства 18. и 19 века, док се у последњем делу се налазе цртежи и графике не само домаћих, већ и страних уметника које се на неколико месеци мењају услед ограничених услова за излагање радова на папиру.

Foto: Foto: Novosti/J.Š

POGLEDAJ GALERIJU

Југословенско сликарсто, фараони и кафица

Када стигнете на други спрат музеја, дочекаће вас мумија свештеника Несамина и ковчег играчице храма бога Мина Нефер-Ренепет из Ахмима.

Хаџи Павле племенити Риђички Скрибешаћански из Мокрина, како се наводи у списама, купио је "не за себе, већ за српски народ" египатску мумију у оригиналном ковчегу коју је јула исте године поклонио Народном музеју у Београду.

Познати колекционар Ернест Брамер, који је иначе пореклом из Сомбора, купио на аукцији у Лондону староегипатски дрвени ковчег који припада Нефер-Ренепет који је такође поклонио музеју. 

Са десне стране се налази и кафе Народног музеја, где након километар дуге шетње по пространом музеју можете да одморите уз топлу шољицу кафе или чаја. Изложбени простор на другом спрату чине три целине, од којих једну чини Велика сала намењена за тематске изложбе. Остале делове чини стална поставка изложених дела страних уметника као и део Збирке југословенског сликарства 20. века.

Део који највише привлачи посетиоце јесте онај посвећен легендама сликарства и њиховим делима попут "Купачице" Реноара, "Руанске катедрале" Монеа, "Глава жене" Пикаса и многи други. Такође се могу видети дела врхунских холандских уметника као што су Јан ван Гојен, Дирк Баутс, Хуан де Фландес, Хијероним Бош, и многи други. 

Оно што је занимљиво јесте да је Народни музеј у Београду први на свету који је у своју сталну поставку уврстио слику Пита Мондријана.

Збирка југословенског сликарства 20. века представља 200 дела разних стилских праваца, а доласком у овај део поставке имаћете прилике и да видите фантистичне скулптуре фантастичних домаћих уметника. 

Фото: Новости

Препоручујемо

Београд

0 3

"НОЋ МУЗЕЈА": Традиција дуга 20 година - Изложбе и програми за памћење (ФОТО)

10. 05. 2025. у 10:00

Београд

0 1

ХРАМ СВЕТОГ САВЕ: Један од највећих православних храмова у свету - симбол духовности и културе српског народа (ФОТО/ВИДЕО)

06. 05. 2025. у 09:45

Београд

0 1

ЧУВА ДУХ СТАРОГ БЕОГРАДА: Скадарлија са калдрмисаним улицама и традиционалним кафанама - Боемска четврт у срцу престонице

30. 12. 2024. у 19:00

Београд

0 3

ТВРЂАВА ИЗНАД РЕКЕ, ПРИЧА ИЗНАД ВРЕМЕНА: Калемегдан - Симбол Београда кроз векове (ФОТО)

27. 04. 2025. у 13:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације