Београд

ДАНАС ЈЕ СВЕТСКИ ДАН ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ: Било их је више од 300.000, данас мање од 3.000

Б.Борисављевић

01. 03. 2023. у 09:15

КРАЉЕВИНА Југославија била је међу првих десет земља на свету која је регулисала питање цивилне заштите прописима и уредбама, од 1932. до 1940. године.

ДАНАС ЈЕ СВЕТСКИ ДАН ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ: Било их је више од 300.000, данас мање од 3.000

У периоду после Другог светског рата па све до 1994. године када су укинути штабови цивилне заштите, ова служба је била снажни и оперативни систем устројен од стамбених зграда до локалне самоуправе. Недавно усвајање сета одлука у Скупштини града, требало би да је врати из "клиничке смрти".

Према речима Владимира Јаковљевића, професора Факултета безбедности недавно усвојене одлуке имају за циљ стварање правног оквира, на основу кога ће Град моћи да издваја новац за рад ове службе намењен обуци, куповини неопходне опреме и унапређења. Он истиче да у престоници постоји специјална јединица цивилне заштите која се активира у случају поплава, пожара, потонућа, аеро загађења.

Професор Јаковљевић објашњава да од деведесетих година, Србија аутономно уређује питања цивилне заштите. Смaтра да је поред појединих добрих решења било је и грешака, попут закона којим су 1994. укинути штабови ЦЗ као оперативно-стручна тела, који су поново формирани током НАТО агресије. После петооктобарских промена, нова демократска власт је на цивилну заштиту гледала као на остатак социјализма, иако су је све европске зенље схватале озбиљно. Поплаве које су 2002. и 2005. погодиле делове земље показале су како идеолошка убеђења могу бити погубна.

- О успостављању интегрисаног система заштите и спасавања озбиљно је почело да се размишља тек те 2005. године - наводи Јаковљевић. - После седам, осам верзија нацрта, Закон о ванредним ситуацијама донет је 29. децембра 2009. Њиме је цивилна заштита лоцирана у Министарству унутрашњих послова, као једна од управа у Сектору за ванредне ситуације. У таквом устројству цивилна заштита је остала по страни, а фаворизоване су Управа за превентиву и Управа за ватрогасно-спасилачке јединице.

БИВШЕ РЕПУБЛИКЕ

Словенија је највише задржала од СФРЈ модела цивилне заштите, уз прилагођавања европским стандардима. У Хрватска је најпре била "под капом" Министарства одбране, потом је пребачена у надлежност МУП-а, да би на крају основана самостална управа која је директно одговорна влади.

Од 2017. и у Републици Српској постоји самостални Директорат за цивилну управу, с тим што у БиХ за ова питања постоји координационо тело на нивоу државе. И Македонија има независну Дирекцију за цивилну заштиту, док је у Црној Гори у оквиру Министарства унутрашњих послова.

Наш саговорник подсећа да се цивилна заштита у свом "златном добу" налазила у склопу општенародне одбране и друштвене самозаштите и била обавезни предмет, од основне до високе школе, до 90-тих година прошлог века.

- Свако предузећe, свака стамбена зграда је имала своју јединицу цивилне заштите - подсећа професор Јаковљевић. - Процене су да је петина од укупног броја запослених била ангажована у јединицaма универзалне намене у случају поплава, пожара, земљотреса, хемијске опасности услед изливања хемикалија. У њихов састав могу ући и војни обвезници, лица на цивилном служењу војног рока, стручњаци попут ронилаца или професора.

БРОЈКЕ

Тренутно у Србији постоји 179 специјалних јединица цивилне заштите са око 2.500 припадника, а у плану је да их буде 11.000 и тај процес је у току - каже Јаковљевић.
Колико је некада ова служба била огроман систем говори и податак да је 1983. године, у случају елемнатрнихз непогда и других опасности било ангажовано више од 300.000 припадника цивилне заштите.

Југословенски модел цивилне заштите био је узор многим земљама, а своју снагу показао је у катаклизмама, као што су били разорни земљотреси у Скопљу (1963), Бањалуци (1969), Црној Гори (1979)...

Светски дан цивилне заштите је 1. март, а овај датум је установљен 1990. одлуком Генералне скупштине Међународне организације цивилне заштите.