СПОРАЗУМ ИЗ ВАШИНГТОНА ЛЕКЦИЈА ЕУ: Жак Рупник за "Новости" о преговорима између Београда и Приштине

СПОРАЗУМ о нормализацији економских односа између Београда и Приштине, потписан недавно у Вашингтону, значајан је за обе стране, али и за Сједињене Америчке Државе.

Фото Г. Чворовић

Француски геополитиколог Жак Рупник, специјалиста за питања централне и источне Европе, у разговору, за "Новости", истиче и да је Ричард Гренел водио преговоре, али је симболично Трампово присуство било изузетно важно.

- Трамп је до сада имао доста просечан спољнополитички биланс, са неуспесима од Ирана до климатских промена. Овим споразумом је показао да и неки успеси могу да се припишу на његов конто - каже Рупник.

* Који су реални домети овог споразума?

- Не налазе се свакога дана представници Београда и Приштине да би потписали документ, и то још с америчким председником. То је најважнији документ још од потписивања бриселских споразума из времена Кетрин Ештон. Била је то тада можда дискретнија дипломатија, али са истим циљем.

* Чини се да су сада резултати, ипак, опипљивији?

- Економски резултати овог споразума су веома позитивни и треба их охрабрити. Ово је веома важан договор, јер доприноси процесу смањивања тензија и неспоразума, уз отварање сарадње. То се уклапа у логику Европске уније. У том смислу садржај споразума из Вашингтона је веома користан, под условом да буде брзо пропраћен сличним догађајем у Бриселу, где би се обе стране, као што су то учиниле у Белој кући, сагласиле да имају за циљ да међу собом реше отворена питања, са правима мањина, економском сарадњом и комуникацијом.

Фото Г. Чворовић

* Је ли то на делу мали "дипломатски рат" између ЕУ и САД око Косова?

- САД су у почетку предложиле политичко решење, а ЕУ економско, уз повезаност, саобраћај, трговину. У споразуму потписаном у Вашингтону нема размене територија, већ све оно што у принципу предлаже ЕУ. Постојао је раније покушај Вашингтона да се предложи договор између Београда и Приштине који би се односио и на разграничење. Ова идеја, међутим, некима у Европи није пријала.

* Немачкој?

- Не само њој. Противио се велики број земаља, укључујући и Европску комисију. Не зато што су у принципу против, већ зато што би то могло да створи преседан. А знамо да ће се на Балкану, ако промените једну границу по етничком принципу, појавити дуга листа кандидата који ће пожелети то исто. Како бисте то онда објаснили Албанцима у Македонији, или народима у Босни.

* Неки су нашли да је то у реду, Француска на пример?

- Истина, била је флексибилнија. Без аплауза, али на прагматичан начин, по принципу, хајде да видимо шта би из тога могло да се изроди. Ако два актера између себе пронађу миран и демократски компромис, не можемо томе да се противимо. Принципи из Хелсинкија говоре о неповредивости граница, а не о њиховој недодирљивости. Могу се, дакле, међусобним споразумом направити модификације, ако се обе стране слажу. Био је, можда, покушај да се склопи и такав споразум. Тачи се налазио у авиону, али је морао да се врати.

* Дакле, ипак постоји својеврсно такмичење између САД и Европске уније?

- Оптужницу против Тачија је подигао Хашки трибунал, а не ЕУ. Али, има надигравања између Брисела и Вашингтона, без сваке сумње, и оно не датира од јуче. Ангажман САД у том процесу је био јак од деведесетих. Имају ту, на југу Балкана, јако војно присуство, али имају и политичку улогу. Пад владе Аљбина Куртија није, можда, само резултат локалне политике. Током последњих десетак година се чинило да се мање интересују за овај регион и да имају друге спољнополитичке приоритете. Могуће је да сви Европљани не виде са много ентузијазма овај амерички реангажман око Косова. Амерички председник је, у општем смислу изјављивао да је ЕУ "непријатељ" САД, уз Русију и Кину, не само њен економски такмац. Зато бисмо могли рећи да је овде реч и о паралелној и ривалској дипломатској иницијативи.

* Зна ли ЕУ шта тачно жели са Косовом, имајући у виду да све ово предуго траје?

- ЕУ жели да две стране нађу начин да склопе обавезујући споразум у дугом процесу. Почевши од практичних ствари, као што су прелази, енергетика, транспорт. То је њена генерална стратегија.

* Могу ли Американци да нас у догледно време изненаде неким новим "Дејтоном"?

- Пре свега је на Београду и Приштини да одлуче да ли желе нешто тако да ураде под покровитељством Американаца. Али, доста тога зависи и од САД, да ли ће имати жељу да то учине. Није немогуће да ускоро у Вашингтону буде нови амерички председник, Џо Бајден, а он много више држи до добрих атлантских односа, него Доналд Трамп.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације