СРБИЈА ПОД НАЈВЕЋИМ ПРИТИСКОМ: Старовић из Брисела открива зашто је наш пут ка ЕУ тежи од других кандидата

МИНИСТАР за европске интеграције Немања Старовић изјавио је данас у Бриселу да Србија спроводи реформску агенду коју је усвојила 2024. године и да наставља посвећено да ради на путу европских интеграција, наводећи да је Србија изложена најзахтевнијим препорукама и преговорима и у техничком смислу и у смислу процедура.

Фото: Новости

Старовић је подсетио да је Србија почела преговоре о приступању Европској унији још 2014. године, да је прво поглавље отворено у децембру 2015. године, а у следећих пет година је отворено, према тадашњој методологији, 18 преговарачких поглавља и оквирно су затворена два.

Старовић је подсетио да је у међувремену уведена нова методологија, а да је Србија била прва земља кандидат која је усвојила нову методологију и да је тада признато да је Србија отворила кластер 1 јер су, како је навео, сва поглавља која припадају том кластеру раније била отворена.

Навео је да је крајем 2021. године Комисија изнела препоруку да се отворе кластери 3 и 4 и подсетио да је отварање кластера 3 мало одложено јер је било неопходно да се заврши процес измене Устава.

Старовић је рекао да је то завршено 2022. године кроз референдум иако је то био политички јако захтеван процес.

- Нажалост, показало се да то није довољно, и од тог почетка 2022. године до данас се суочавамо са мањком потребног политичког консензуса међу земљама чланицама да се отвори кластер број 3. То је процес у којем смо се мало заглавили, упркос чињеници да смо имали позитивну препоруку од стране комисије да се кластер 3 отвори у пет узастопних годишњих извештаја о Србији - указао је министар.

Како је рекао, није дошао у Брисел да се жали јер то не може бити корисно, али јесте дошао, како је рекао, да представи стање ствари.

- Ми смо заправо изложени најзахтевнијим препорукама и преговорима и у техничком смислу и у смислу процедура, јер да би се отворио неки кластер потребно је такође, поврх тога, или паралелно с тим, да остваримо мерила за одређена преговарачка поглавља, за разлику од земаља кандидата које су почеле своје преговоре након нас, на пример Албаније или Украјине или Молдавије, које немају никаква мерила за преговарачка поглавља и зато су у стању да отворе одједном више кластера, као што је Албанија, рецимо, отворила - указао је Старовић.

Он је рекао и да се много тога десило у међувремену и да је обезбеђено шест милијарди евра кроз грантове и зајмове земљама Западног Балкана.

-У складу с тим, смо усвојили 2024. године нашу реформску агенду и почели смо да је спроводимо. До сада, могу са задовољством да кажем да смо добили 168 милиона евра кроз овај механизам, кроз прелиминарно финансирање које смо добили прошле године, и прва транша, финансијска транша, је стигла у јануару ове године. У међувремену, поднели смо захтев за плаћање за другу траншу у јулу прошле године, а и за трећу траншу у јануару ове године - рекао је Старовић.

Истакао је да Србија наставља посвећено да ради и да шаље захтеве за плаћање транше.

- Ми настављамо посвећено да радимо, да шаљемо ове захтеве за плаћање за четврту траншу до 15. јула, дакле у наредне две недеље. То је у суштини стање ствари у овом тренутку - рекао је он.

Наводећи да постоји врло жива дебата тренутно између Брисела и земаља чланица око даљег унапређивања процеса проширења, око увођења некакве постепене интеграције, Старовић је подсетио да је Србија учествовала у тој дебати и кроз текстове председника Александра Вучића и премијера Албаније Едија Раме.

Он је навео да је Србија вољна да спроведе идеје које би могле довести ближе стварним користима од чланства у ЕУ за грађане Србије и предузећа.

- Потпуно смо свесни чињенице да пуно чланство у Европској унији можда неће бити могуће у овом тренутку, не због самог процеса, већ због постојећег замора проширења у многим земљама чланицама, због забринутости да би проширење могло да додатно оптерети процес доношења одлука овде у Бриселу, који је већ прилично компликован. Ми смо тога свесни и зато смо отворени да дискутујемо о другим могућностима које могу да дођу кроз поступну интеграцију - рекао је он.

Он је, међутим, истакао да та поступна интеграција може да буде јако корисна да допуни постојећи процес придруживања, а не да га замени, јер, како је навео, на крају је потребно да имамо пуно чланство на хоризонту.

- И ако то није могуће у овом тренутку, ми смо вољни да истражимо све могућности. И ми смо потпуно свесни чињенице да је лепо имати комесара у Европској комисији за различите области, али то није кључна ствар. Није кључна ствар имати европосланике који могу да гласају. Боље је имати приступ кохезивним фондовима, али чак ни то није најбитнија ствар за нас. Најважнији бенефит који нам је потребан, нашим људима и нашим предузећима, јесте да се има пун приступ слободама - слободи кретања кроз придруживање шенгенској области и слободи кретања робе, капитала и услуга кроз придруживање јединственом тржишту Европске уније -  рекао је он.

Старовић је навео да ће зато Србија подржавати сваку иницијативу која би је могла довести у том смеру.

(Танјуг)

БОНУС ВИДЕО:

Вучић отворио деоницу Моравског коридора Адрани-Прељина

Препоручујемо

Политика

0 0

МАЛИ ИЗ БРИСЕЛА: Србија најјача економија Западног Балкана и већ део европске привреде

03. 07. 2026. у 16:32

Политика

0 1

ДИПЛОМАТСКА ОФАНЗИВА У БРИСЕЛУ: Мали, Брнабић, Ђурић и Старовић представљају резултате реформског процеса (ФОТО)

03. 07. 2026. у 15:23

Политика

0 0

БРНАБИЋ ИЗ БРИСЕЛА: Данас ћемо представити резултате у спровођењу реформи, сигурна сам да нико није урадио више од нас

03. 07. 2026. у 15:15

Свет

0 0

КАЛАС ПРЕТИ НОВИМ САНКЦИЈАМА: Наставља да сеје мржњу према Русији

02. 07. 2026. у 10:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације